Да би се омогућио што вернији приказ божанстава древних
Срба неопходно је прикупити грађу која би требала, на основу појавних
облика, да садржи битне чиниоце који осветљавају духовни живот верника.
А то су: утицаји духовника и њихови радни поступци, називи појединих места
и простора, природне и духовне појаве, обредна места и радње, предмети,
животиње, биљке итд.
У књигама Буквар словенске духовности, Ехо древног бога
и српски трагови у незабораву сакупљено је довољно података који омогућавају
тумачење вере древних Срба и Словена. У средишту њихове духовне грађевине
налазе се богови, обрађених у складу са претпостављеним законима мишљења.
Остварен је њихов редослед, у времену и простору, старешинству и надлежностима,
обзиром на потребе и очекивања верника.
У поменутим књигама, а и у многим другим, постоје уверљиви
докази о Србима као врло старом народу. Ако је то тако, онда је нормално
да је и њихов говор и писмо такође старо. Многи околни народи, па и шире,
су намерно заборавили да у основи њиховог говора и писма леже српске творевине.
Нажалост то су заборавили Срби.
Данас се просечан грађанин Србије бахато односи према
српској науци о језику. Ако га упиташ: ''Како си?'', одговориће ти - Океј,
супер, феноменално или здраво је ћао. Пишући ову књигу у намери да њену
садржину ''очистим'' од страних речи и израза, морао сам се послужити
Вујаклијиним речником. Многе појмове нисам могао одмах објаснити користећи
српски говор. Преврћући поменути речник осећао сам се истовремено смешно,
тужно и посрамљено.
Народи који су позајмили или присвојили српски језик
и писмо, у сусрету са новим изразима и појмовима савременог света, траже
одговарајуће речи, да би сачували ''њихов национални говор''. Шта раде
Срби? Прво су из свог језика избацили старије појмовне облике (Старословенске
- Црквенословенске итд), а затим, хладно прихватајући туђице, осиромашили
богатство и лепоту матерњег језика. Нажалост потискују и ћирилицу.
Из поменутих разлога ова књига је написана ћирилицом
и српским говором. Да ли сам и колико у томе успео, не знам. Међутим,
важно је подстаћи будући нараштај да се врати свом изворном говору и писму.
Ако учинимо супротно нестаће, као многи други у прошлости, древни Српски
народ.
|