Наговорих себе све ово насликати, од Бога обдарен и показати вам на
овој изложби, ради користи добре духу и за умиљење онима који је буду
гледали.
Као састављач и хагиограф овога кратког житија, ради истине га лично
списах да се не би приповедало као сказка или гатка, јер истинито житије
доноси добро, умиљење и корист.
Ја умиљени Љубивој од оца Милана и мајке - Нане Радине Милчановић
из Рупељева, ђеда Миливоја и бабе Злате Ојданић из Равни, прађеда Милосава
и прабабе Перке Радојевић из Северова, чукунђеда Мића и чукунбабе Милосаве,
наврнђеда Јована по коме и презиме носим, сина кунђела Јевђенија Маслара
из Крушчице, дођох са врха Небеске у Северову.
Последњи пут бејах рођен месеца сечка, дана 22. по новом а 4. љутња
по старом календару 7458 лета од када је последњи пут Бог Коледо Сварожић,
син Дајбога и Маје Златогорке, кћерке Светогора (Световида) првог кнеза
на земљи, из рода Велесовог, подарио учење сорабским мудрацима, који
ће овај дар Коледа (Звездану књигу) преточити у календар.
Родих се као обичан човек и не сећам се претходних грехова, него као
искушеник ходам Стазом Права и тражим свој Пут. Обдарен од Господа 7481
обрех се у сенци храма Световидовог чији Праг подигоше Чеси, унуци Дајбога,
и са овима шест година ходах Стромовком - Светим Гајем Световида, те
напојих се учењем Господа. Са унуком Параскеве, кћерком Маријином Хеленом
родих сина Немању. Тада он прохода Стромовком и започе Пут Права.
Идући Путем Права, Матер Слава ме води, Свевишњем свесно служим и
славим, јер ја сам Србин, као и Марко Краљевић што сунчеве атрибуте
носи, јашући свога шарца као Хорс што небом језди, светог Ђорђа Змајевића
што уби аждају и спаси Ладу Богомајку.
Рођен у дану Стрибоговог Подаге, 4. љутња у ери Свевишњег Рода, ери
Риба, времену свирепости и зла, када је Велес највећи Бог, трећи лик
Триглава, а Дајбог, унук Велеса, спутан мађијама Моране, бива разапет
и када снаге Велеса живе и супротстављају се Црном Касчеју само снагом
љубави, мудрости, поезије и уметности, супротстављам се Дијевој (Деус
- овој) деци, коју у лику Јарца препознајемо.
Под заштитом Рода - Риба, јединог Бога разапетог Дајбога Белојара,
Исуса Христа, који спашава човечанство, спроводећи нас кроз понор и
таму Црнобога Касчеја и ратиште Велесово, када је снага разапетог Дајбога
уминула а снага подивљалог Касчеја, сојузника Дијевића оснажила и безуман
се обрушава на човечанство тамом и злом човека, ја именом Љубивој потомак
Белог орла и унука Дајбогових, потчињен Праву - закону Коледа, истини
која управља судбином људи, борим се љубављу и страшћу уметника.
Сура - Ра, у којој је снага Сунца - Световида, који је трећи лик Триглава,
Бог Јава и Права и Коледо што носи знање и истину ми дају снаге да издржим
злодела Дијевића. Откако се 30. љутња 5139 године, 20. марта 368 по
новом, на дан Црнобога 2156 године Тројанових векова и у поноћ четвртка
на петак 1. белојара (21.марта) 368 године, када је започео нови дан
великог кола Сварога, на трновом крсту, вољом Гота под вођством Германорекса
и сојузника му Амала Венда би разапет Бус Белојар, утешитељ и спаситељ
наш са својом осморицом браће и 70 Антских кнезова. Тада се помрачи
пун месец и затресе се земља и наступи ноћ Сварога, епоха свирепости,
епоха Рибе, злочини Дијевића не престају. Ја рођен у последњем веку
ове епохе, у знаку Рибе, 4. љутња 7458 године (22.фебруара 1950. по
новом), што је данас међународни дан жртава, на чисти понедељак, први
дан великог поста, сведочим, да и у ово време као и у времену о коме
паметаристи сведоче, Дијевићи као звери на лешеве кидишу на Сварозиће
рушећи храмове и престоле прађедовске. Удружена готска, галска, угарска,
американска и друга поган, победнички јуриша на Хиперборејску земљу,
разбацујући снопље, вршидбу челичним ланцима обављају, док живот на
гумну остаје засејан златом по сербској земљи. У лику "Милосрдног
анђела" српска поља у бојна претварају, преоравају их и сеју и
косе и вршу и умножавају жртве.
Па зар потомци оних што Сварога са Земљом венчаше на свадби Благотинској,
на чијим пољанама Световидови коњи вршидбу чинише, а Перунови око стожера
звездано небо још и данас покрећу што јесте суштина Права, закона о
Право-слављу нашему коме су подчињени и небо и земља што је Закон Рода,
родитеља нашега одрекоше се? Зар ми, који смо дужни њему, јер смо ми
деца његова, одбацујемо пут Права, јер пут Права је пут ка Богу а Род
је суштина његова? Он је Свевишњи у тројству Јава, Права и Нава - Оца,
Духа светога и Сина.
Дију жртве приносимо, хлеб и вод, који нама требају а Он нам и данак
у деци узима, сланом руком мамећи их ко стадо на своје пољане. Биће
тако до Судњег дана јер Он, свргнути са неба, што само материјалне ствари
и златнике прибира, ко робље води нас путу Нава. А Он благоглагољиви,
сладкоречиви Деус и дијевићи а с њима и помућени сварожићи, пошто добише
обећано, постадоше бич народа.
А Сварог, наш духовни отац, што нашим молитвама удовољава, стрпљиво
чека да се Дијева војска и плаћени сварожићи, поново заглаве у Уралским
планинама, као и много пута до сада, да сварожићи очарани Дијевим царством
вештачких светлости, сјаја драгокама, његовом децом лепотана и заводница,
што сваки дан мењају одећу, модом и дрогом што мути разум, те од тога
настају невоље, престану проклињати своје неспокојство, већ да своје
скромно и телесно одухове у духу Свароговог царства, где је све скромно
обливено мирисом земље наше и млеком Краве Земун, мајке Маје Златогорке.
Створен од праха земаљског, коме се лагано враћам, син и унук творца
вишњег Дајбога разапетог и Перуна спутаног у Наву, призивам савете дедова
и прадедова својих, јер очеви и ратници сербски постадоше слуге многоглагољивости
сладкоречивих, лишени јунаштва постадоше слуге и за шаку златника предадоше
се непријатељима својим, сликама што гледате поручујем: "Људи моји,
препознајте род свој, будите људи, послушајте савете Творца и поново
будите народ сербски".
Преци којима одајем почаст, обавезују ме да живопишем и изображавам
ликове богова отаца и дедова наших. Свестан да из мртвих нас деца узносе,
те тако сведоци бивамо о вековима прошлим као што ћемо и о будућим сведочити.
Исто, као што је Вишњи син Сварога, он је и син онога који одређује
овоземаљско и оноземаљско име свога оца. Сам одређује коме ће бити отац
а коме син. Као што Лада, Богомајка за нашу васељену, роди Злату Мају
Богомајку свих васељена које су створене и које ће се тек створити,
те је тако Злата Маја у духовном смислу изнад Ладе.
Зато и стадох пред вас са својим радом, не страха ради, већ спаса
ради, јер путеви су Богу различити, не само ради себе већ и друге спасити
хоћу јер многи које славимо лажно сведочише о нама, ко у намери за какву
награду или у завери незнања својега.
Зато је тешко, много, јавно о свему зборити због Милосрдних анђела
и Ала што са страна, где Сунце залази, излазе и што сварожићи јутарњу
Суру не пију, јер ноћима Луну испраћају одимљени мирисима Дија.
* * *
Љубивоје Јовановић је рођен 1950 год. у Северову код Ариља. Ликовну
академију је завршио 1978 год. у Прагу. Бавио се педагошким радом до
1987. год. а затим у статусу слободног уметника. Био је директор Културног
центра у Ариљу од 1996- 2002 год.
Досада излагао самостално 35 пута и колективно око 25 пута.
Значајни циклуси слика : "Улице", "Маслине", "Време
сумрака" и сада ради богове Словена. Учествује на бројним ликовним
колонијама.
мр. сликар Љубивој Јовановић
Вране - 31230 Ариље
031 / 892 - 946, 063 / 82-76 - 142
