Јован Петронијевић је рођен 1956. године Београду, а тек по одласку у пензију открио је свој таленат за вајарство.
Тема његовог уметничког рада јe словенска и српска митологија, тачније митолошка бића и животиње из тог периода...
До сада је имао неколико запажених групних и самосталних изложби,
од којих је свакако најзначајнија она приређена у Манаковој кући у Београду.

 

Девана, Велес, Дајбог и Мокош

 

Свој порив да уметнички обради теме управо из националне митологије, као и личну потребу за њеном популаризацијом,
Петронијевић најкраће објашњава овако:
"Сматрам да је недопустиво да наша деца морају да изучавају туђе митологије,
а да при томе о својој словенској, о својим коренима, немају бар основно предзнање."

Богиња Девана - прикази скулптуре из различитих углова

 

Дајбог - прикази скулптуре из различитих углова

 

Богиња Мокош - прикази скулптуре из различитих углова

 

Бог Сварог - различити прикази и из различитих углова

 

Бог Велес - прикази скулптуре из различитих углова

 

 

Митолошки шах

Захваљујући умећу овог вајара, који већином ради у бронзи,
добили смо још једно виђење шаховских фигура; овога пута кроз митолошке ликове.

 

Богиња Рода - фигура краљице	Бог Род - фигура краља	Бог Перун - фигура ловца

 

Старосрпски стулп - фигура топа	Бог Световид - фигура пешака	Коњ Јабучило - фигура скакача

 

 

Период доминације женских божанстава

Лице Моране
- стилизација артефакта из Лепенског Вира -

 

Богиња Мајка
- стилизација артефакта из Винче -

 

Велика Богиња

 

Богиња плодности	Богиња плодности

 

Матер Сва	Суђеница	Матер Сва, Винча

 

Морана, задња страна	Морана, предња страна	Весна	Девана