СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs                     СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs
 

Издавачко предузеће Нолит; Београд, 1976.г.

 

 

Десанка Максимовић
 
ЛЕТОПИС ПЕРУНОВИХ ПОТОМАКА
/три песме из збирке песама/

 

 

 

Према историјским изворима и српским и хрватским - српски жупан Захарија потучен од бугарског цара Симеона налази уточиште код хрватског краља Томислава који је владао у првој трећини десетога века. Гонећи Србе бугарска војска упада у Хрватску и ту буде до ноге потучена. После овог рата у Хрватској настају борбе за словенско богослужење. У тој борби се истакао Гргур Нински ставивши се на страну народа склоног словенском богослужењу док Неретвљањи тек у то доба почињу примати хришћанство... /Д.М./

 

 

 

Глас претков цару
Цар се по дану држи ратнички,
а ноћу кад би се двор ућуто,
кад остане насамо са књигама,
глас непознати неки га гања,
или му се можда буде сећања
на списе које је читао у младости.
И ти жупани рашки,
онај непознати глас му говори,
на које би да се завојштиш,
твоја прадавна су, Царе, својта,
твоја вера,
и њихови су преци дошли
са закарпатских пропланака и језера.
Тад се разликовали нисте, Царе,
ни колико на букви два роја пчела,
ни колико круне бора и бора,
нити рибизле од огрозда,
нити колико кос од дрозда,
ни колико рода и плиска,
нити изворска и речна вода.
Тад се нисте разликовали
ни колико курјачка два чопора,
ни колико зорњача и вечерњача,
нити стада брдска и долинска.
Били сте, Царе, у Закарпатју
слични једни другим као два плача,
као два вриска,
као врхови копља и мача.
Били сте блиски једни другим
као у глави што су два ока,
као што су две вере милосрдне,
као живот испосника и пророка
животи су ваши били слични.
Заједно сте се у прапостојбини
отискивали низ бујне воде,
одлазили чак до њихових делти.
Опијени ловом,
заједно сте јурили за дивљачи
кроз врлети
и у страху се дозивали
кад се планина изненада смрачи.
Ма где сад живели,
молили се богу ма коме,
ви сте слика богова старих.
У вас је душа жалосне Моране
и Перунова ћуд плаховита.
Сунцу се радујете као Весна,
неуништиви сте као богиња Жива.
И кад војујете, сањате о миру
као Волос доброћудни,
бог пастира.

 

 

Слушају богови
Слушају стари богови словенски
и свеци хришћански
како сви ти дошли из далеке Војке,
ухваћени у коштац судбински
небо истом речи именују
и све од звезда па до ситна песка,
како истим речима запомажу
да им се сила смилује небеска.
Како сви ти дошли са далеке Војке,
са њених појата,
ти досељени с падина Карпата,
у смртном часу
истим именом призивају мајку,
и заклињу сина,
истим именом призивају правду,
и како сви кривду зову кривдом,
а стид стидом.
И ниједан од богова, у првоме трену,
не могаде да разазна
ко је нападач а ко нападнути,
и на које треба да се обори
Перунова
или Исусова казна.

 

 

Моранина успаванка
Сад сте моји сви одреда.
И ви што целујете иконе Бизанта,
и ви под окриљем Млетака и Рима,
сви ви међусобно што се крвите.
Никад нисте били један уз другог тешње,
крв се опет ваша под земљом меша
у велику словенску понорницу.
Из ње ће вам постојбинске нићи липе
и леске и дивље трешње.
Сви ви старином иза Карпата,
и ви опаљени од врела зрака
и ви белолики, главе русе,
и ви што устајете против Бизанта,
и ви што устајете против Млетака,
сви ви завађени,
ходите у тихо царство мени,
и у њему се тесно збите,
отворена су вам широм врата.
Заувек
ту се помирите
у недрима земље смеђе,
заборавите под небом јата,
заборавите звезде и мраве,
заборавите обале и међе.
А жамори опет глас из грања:
то није богиња била Морана.
Одавно је и она покопана
у ћивоте заборава.
То је ноћ што излази однекуд из јама,
то је тама,
сестра вукодлацима и утварама
што напуштају ноћу боравиште.
То се прошлост однекуд искобељава,
то су ваша тамна сећања
на барбарска древна гробишта.

 

 

 

 

Десанка Максимовић - биографија:

Највећа српска песникиња 20. века, рођена 1898, умрла 1993 године; приповедач, романсијер, члан САНУ. ''У књижевном раду највиши домет достигла у љубавној лирици и књижевности за децу. Књижевно дело носи у себи меку и болећиву распеваност спојену са дубоком мисаоношћу.'' ... ''Тако је и њена родољубива поезија (Крвава бајка, Србија се буди итд), поред свих елемената патриотске поезије у суштини одраз панхуманистичког виђења света. Наклоност ка опевању човекољубивих мотива највише је дошла до изражаја у збирци ''Тражим помиловање'' (1964). Снага њеног певања огледа се у човекољубљу и пантеистичкој визији живота. Током времена љубавна лирика, којом је извршила утицај на неколико песничких генерација, полагано се повлачи дајући место једном новом кругу тема: благој помирености са смрћу, туговању за протеклим временом и људима, назирању крајње хармоније. У поезији за децу благост и ненаметљива дидактика долазе до изражаја. Главна дела: ''Песме'', ''Зелени витез'', ''Како они живе'', ''Мирис земље'', ''Немам више времена'', ''Орашчићи палчићи'' и др.''

Подаци преузети из Нове еницклопедије Вук Караџић - Larousse; Београд, 1978.

Povratak na Bajoslovlje