|
*
Израз БАЈОСЛОВЉЕ
(бајесловље) једна је од ретких сачуваних словенских речи за
оно што данас подразумевамо под митологијом.
Овај бохемизам се данас паралелно користи у неколико словенских
језика.
Страна је посвећена изучавању мита. |
Резбарено стабло, Општина Барајево, Београд
Уметник непознат редакцији
Никос Чаусидис: ИЗАБРАНИ ТЕКСТОВИ |
ново Ромбоични елементи као средства транспозиције плодности између човека и природе
Ови су се мотиви код Словена, укључујући ту и јужне, представљали на најразличитијим местима: уткивали су се или везли на текстилу; цртали на телу; урезивали на разне предмете...
|
Љуљашка
и љуљање између обреда, игре и уметности
Обредно љуљање представљено је примерима који углавном припадају словенским и балканским традицијама (праисторија, антика, фолклор)...
|
Отац
хлеба. Мушки аспекти квасца...
Ово истраживање се може разумети као део једног обимнијег проучавања митологизације хлеба (и шире – сфере припреме хране) кроз систем полно-брачних кодова....
|
|
Наћве су често израђиване од „женског дрвета“, односно дрвета чије је име у женском роду и које се у народној култури уопште трети ра као женско биће. Веровало се да хлеб расте боље у таквим „женским наћвама“, које су се заправо у источнословенским срединама и називале именима женског рода
 |
|
| |
|
|
Први запис у нашој старој књижевности
о вукодлацима је из године 1262; у једном номоканону свештеник
је осудио празноверје сељака: они верују — када се помрачи Сунце
или Месец, да то влкодлаци луну изједоше или слнце. Ватрослав
Јагић наводи словенску глосу у којој овај исти синтагматски низ
има преносно значење: „вукодлацима" се називају облаци који
заклањају Месец или Сунце. Цео
текст >>>
Слика: сцена из домаћег филма "Лептирица" (1973), редитеља Ђорђа Кадијевића. |
| |
Мало би рекли,
кад би тврдили, да тек у своме физичкоме животу зависимо од неба.
Напротив, његова улога тек тада добија свога правога значења,
кад се она уочи и са гледишта наше душе. Његове силне и вечите
красоте дана и ноћи, лета и зиме, тишине и буре биле су увек и
биће неисцрпни извор за напајање наше душе с највеличанственијим
представама, и уколико је наша душа способна да их назире, утолико
се и сама удостојава његових еминентних одлика, тј. красоте, безмерности
и вечности. А средиште те васионске красоте јесте за нас „огрејано"
и „јасно" Сунце . Цео
текст >>> |
| |
|
В. Чајкановић је у књизи „Студије
из религије и фолклора" 1924. године објавио расправу под
насловом «Свети Сава и вуци» у којој је писао о легенди о вучјем
пастиру, а која се - са истим основним цртама - може наћи код
многих словенских народа. (...)
Чајкановић је претпостављао да је св. Сава, који се у многим српским
легендама јавља у улози тог вучјег пастира, заменио старо божанство,
које је било у облику хромог вука, или да је хроми вук из легенди
у ствари само то старо божанство. Цео
текст >>>
|
| |
У нaрoдним прeдстaвaмa Слoвeнa
вeтaр сe пeрсoнификуje - зaмишљa сe кao живo бићe a) кoje сe крeћe,
б) нa чиjу сe "вoљу" мoжe утицaти, ц) кoje je aктeр
oдрeђeних рaдњи, и д) чиja пojaвa имa oдрeђeнe пoслeдицe пo чoвeкa
и свeт кojи гa oкружуje - прe свeгa пo њeгoвo здрaвљe и имaњe.
Нaвeдeни eлeмeнти у нaрoдним прeдстaвaмa пoвeзуjу или пoистoвeћуjу
вeтрoвe сa митoлoшким бићимa; зa слoвeнску трaдициoнaлну културу
je, нaимe, кaрaктeристичнa испрeплeтaнoст прeдстaвa o митoлoшкoм
бићу и врeмeнским приликaмa (jaк вeтaр, стихиja). Цео
текст >>> |
|
|
Ваља памтити, да
је свако племе старих Словјена иза своје сеобе у својој новој
постојбини не само градове и села своје старе домовине опонашало,
већ су они и брегове и планине, воде и риеке својим старим боговима
окрстили, а тиме може нам бити упоредна митологија водичем у сеоби
старословјенских племена
Део
из књиге >>> |
|
У тексту под називом
"Вук у словенском бајесловљу", аутор Јиржи Мачуда разматра
етимолошко значење речи вук, веровања која су везивана за ову
животињу; бави се улогом вука у обредним песмама и играма, нарочито
свадбеним, посебно истичући магијске моћи које су му приписиване.
Цео
текст>>> |
| |
Пружио се један
широк, широк океан, код кога постоји само плима, без осеке. То
је словенска земља.
Ваше се плиме плаши свет, Словени. Да ли је се ви плашите? Цео
текст >>> |
|
|
За словенску митологију
постоје две различите системе извора: руска коју потврђују старословенски
руски извори, и система полапских Словена (око басена реке Лабе)
и балтичких Словена, коју потврђују латински извори германског
порекла. Између њих двеју нема никакве везе ни одношаја. (...)
Кад проучимо оба врховна Бога ових двеју система: рускога Перуна
и Световида рујанског, испитаћемо посебице, уколико је то могућно,
и једну и другу ову митолошку систему, руску и балтичку, означити
сличности и њихове додирне тачке, ако их буде. Део
из књиге >>> |
| |
Еранско дотакнуће
разврже ли аријску религију Славена? Не разврже. Славени на поље
хисторије ступају са читавим бучним колом природних богова. (...)
Славени, ако и попримише посве вјеру Еранаца, но брзо је, од веће
чести, забацише, притежући их срце на свијетле богове, на давно
пјесничко казивање првих аријских отаца. Од еранскога додира остаде
само неколико вјерских ријечи... Део
из књиге >>> |
|
О идолима код Старих
Словена покупили су доста података Крек и Нидерле. Али они говоре
искључиво о идолима Источних и Западних Словена (полапских и балтичких
Словена, Руса, Пољака, Чеха), који су их, као што је утврђено
и из књижевних и археолошких споменика, имали у великом броју,
нарочито пред крај паганства. О идолима код Јужних Словена не
знају ни Крек ни Нидерле ништа; Нидерлеово мишљење да је наш бадњак
у ствари примитиван идол није ничим образложено, а није ни вероватно,
јер бадњак није фетиш, као што узима Нидерле, већ свето дрво —
нешто као демон вегетације Део
из књиге >>> |
| |
Осим што је народ
у заклетвама помињао огњиште, записана су и сведочанства да су
се наши преци на самом огњишту заклињали што је сматрано једнаким
као да су заклетву учинили самом богу, у храму; обичај који сведочи
да је реч о светом месту највишег ранга.
Огњиште је, најкраће речено, у нашој старој народној вери - кућни
олтар, а то не значи друго до да на том месту обитава бог.
Цео текст >>> |
| |
|
Нејасно и несхватљиво
нам је, зашто треба сумњати у забелешке Нестора Летописца о Перуну
на пример, кад се Перунов култус, скоро непромењен до данас сачувао
под именом библијског пророка Св. Илије, кад нас и данас безброј
имена и места подсећају на њега. Зашто сумњати у култус Световида,
кад се обред његов, како га описује Сакс Граматик, са врло маленим
изменама, до данас сачувао у нашем Бадњем вечеру? Зашто сумњати
у веродостојност Волоса, кад нам се до данас име његово одржало
у фолклору? Књига
>>> |
|
Ако мало дубље
загледамо у ове приче, видећемо да Калина, у својој трансформацији
од божанске невесте до демона болести, але, задржава своју јурисдикцију
над водом, јер се зна да але обитавају у водама, најчешће језерима,
али и изворима. Она такође задржава и своју светост јер још увек
може да лечи, али, обзиром да је понижена и увређена то не чини,
већ чини супротно - доноси болести. У паганству, наравно, не важи
оно хришћанско „ко тебе каменом, ти њега хлебом“. Пагански богови,
а нарочито богиње, су милостиви али и окрутни и осветољубиви. Део
из књиге >>> |
|
|
Адолф Петер Затурецки (1837-1904), педагог,
публициста и етнограф сакупио је, обрадио и обелоданио свету невероватно
богатство словачке народне мудрости. У његовим ''Словачким пословицама,
изрекама и узречицама'' постоји нарочит део изрека груписаних
према томе што се у њима помиње Перун или неки од његових атрибута
(у служби персонификације овог божанства), а све су оне по свом
карактеру - клетве. Цео
текст >>> |
| |
|
Знaмо дa сe нa Бaлкaну,
нa почeтку жeтвe, ПРВИ сноп нa њиви, обaвeзно издвaja, посeбно
вeзуje и ознaчaвa кaо ДEД, дa би нa крajу жeтвe, од тог снопa
исплeтeнa „Богу брaдa“. Овe ритуaлe обaвeзно врши млaдa жeнскa
особa (обрeдно чистa) и онa морa, однeти „божjу брaду“ кући домaћинa,
нe осврћући сe и нe говорeћи. „Богу брaдa“ сe чувa прeко зимe,
зрнa сa њe сe користe зa почeтaк нaрeднe сeтвe, или зa мeшeњe
обрeдних хлeбовa. Бaлкaнски Словeни су зaборaвили имe божaнствa
комe je посвeћeнa, док су Руси сaчувaли сeћaњe нa то имe, jeр
тaкву брaду нaзивajу „Волосовa брaдицa“ Део
из књиге >>> |
| |
При осмислянето
на националната българска история съществува една основна смислова
фигура, която при различните автори има различно наименование
– Цветан Тодоров говори за Дионисиев комплекс, Иван Хаджийски
– за българска работа, Петър Мутафчиев - за духа на отрицанието,
Янко Янев – за Дионисиевско начало и т.н. Независимо от различните
акценти явлението е едно и също и отразява съществен идентификационен
схематизъм. Део
из књиге >>> |
| |
|
Веселин Чајкановић,
највећи српски етнолог, записао је да је сваки народ везан за
понеку животињу, и у извесном смислу изједначен са њом. „За Србина
се, на пример, каже да је вук (...), митски представник српског
народа”.
То веровање да је вук митски представник српског народа је толико
моћно утицало на свест његову.
Цео текст>>> |
|
|
|
Створивши земаљски
свет и прве људе, Сварог у завршним пословима, поче на буквама
да урезује знаке, остављајући Протословенима прву азбуку. Затим
се уздиже и седе на свемирски престо, препуштајући Сварожићима
земаљске послове. Део
из књиге >>> |
| |
Сходно конзервативизму
и дубоко увреженом осећању за националне вредности, током историјских
преламања којима су Словени били немилосрдно излагани, нису успели
да сачувају све важне чиниоце везане за свој некадашњи начин живота
и родну веру, али јесу доста. Свако словенско племе, сваки словенски
народ, успео је да до данашњих дана сачува понешто и ми данас,
захваљујући управо томе, можемо да са извесном сигурношћу реконструишемо
целину. У мери својих знања и укратко, у овом делу позабавићемо
се малим делом онога што су балкански Срби отргли од заборава
Цео
текст >>> |
|
СЛОВЕНСКА
МИТОЛОГИЈА, ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКИ РЕЧНИК
|
Владимир Николаевич Топоров: Богови Старих Словена
Митолошке ликове вишег ранга Словени су означавали речју *bogь «бог» (том речју такође су означаване и ликовне представе богова, кумири: «... наричюще я б(ог)ы» - каже Лаврентијевски летопис око 980. г.); веза паганских реалија с елементом *bogь очигледна je у срп.-хрв. Божић итд. Сама реч и њено тумачење претрпели су ирански утицај...
Цео
текст >>>
|
|
Никита И. Толстој: Словенска
народна веровања
Стара религија Словена, њихов поглед на свет, било je паганство. Оно je обухватало целокупну сферу духовне и значајан део материјалне културе. (...) Словенско паганство није било одвојено од веровања сродних и Словенима суседних народа, већ се јавља као самостално развијени део старе индоевропске религије...
Цео
текст >>>
|
Благовести
С. M. Толстој
За дан Благовести везани су многи обреди дочекивања пролећа. Срби у Гружи (Шумадија) сматрају да зима траје до Благовести, а Чеси - да Благовести "оглашавају пролеће, али не истерују зиму". Зап. Украјинци су сматрали да се зима трипут дочекује у пролеће (...) и да на Благовести. "лiто зовсiм переможе зиму", уп. код Руса: на Благовести "пролеће је победило зиму".
Цео
текст >>>
|
Гатање
Л. H. Виноградова
У древним писаним изворима о Словенима сачувана су сведочанства о неким облицима гатања. Прокопије Кесаријски (VI в.) сведочи да су Склавини и Анти гатали за време приношења жртава божанствима. О бацању коцке пред доношење важних одлука говори се у Титмаровој хроници (XI в.) и у делима Константина VII Порфирогенита (X в.).
Цео
текст >>>
|
Задушнице
Л. H. Виноградова, С. M. Толстој
Задушне обреде, по правилу, изводиле су жене. Оне су спремале и износиле на гробље кувано жито (коливо), обредни хлеб, обојена jaja, воће и друга задушна јела; остављале су их на гробовима рођака, делиле суседима "за душе мртвих". Трудиле су се да изнесу топло јело, сматрајући да се душе хране паром из јела које се пуши.
Цео
текст >>>
|
Суђаје,
суђенице
Љ. Раденковић
Према веровању из околине Бољевца, суђенице долазе у прве три вечери после рођења детета: прве вечери му судбину одређује најстарија, друге - средња, а треће - најмлађа. Оно што последња каже, прве две прихвају, и то постаје судбина детета.
Цео
текст >>>
|
|
|
|
Сретен
Петровић
СРПСКА МИТОЛОГИЈА |
|
|
|
Митологија
Култура Цивилизација
Мушка божанства са посебним компетенцијама |
А. Пролећни и летњи циклус: Дажбог - Дајбог, Јарило - Јаровит, Рујевит |
Божанства мањих компетенција |
| Хорс | Прове - Правда | |
Б. Јесењи и зимски циклус |
| Црнобог | Подзвижд | Поревид | Нави | Давор | |
|
|
Бог Триглав у
религиозном памћењу словенских народа |
|
|
|
|
|
|
|
