БЛАГОВЕСТИ - један од најважнијих празника у календару православних Словена (25. III/7. IV), мање значајан у католичкој традицији. По црквеном канону, то је један од дванаест највећих празника, а посвећен је дану када је арханђел Гаврило обавестио Деву Марију о будућем рођењу Христа. У народном календару означава почетак пролећа и обележава се као дан "отварања земље", буђења из сна ( земља), излажења из земље гамади, змија, жаба, мишева, инсеката, појаве нечисте силе; као време за долетање птица, буђење пчела, медведа (везан је за Воздвижење Часнога Крста и Усекованије главе св. Јована Крститеља, као дане "затварања земље" у зиму, време тоњења у сан). И, попут Божића, предвиђају и магијски предодређују читаву наредну годину.

За дан Благовести везани су многи обреди дочекивања пролећа. Срби у Гружи (Шумадија) сматрају да зима траје до Благовести, а Чеси - да Благовести "оглашавају пролеће, али не истерују зиму". Зап. Украјинци су сматрали да се зима трипут дочекује у пролеће (на Сретење, на Младенце - Четрдесет мученика и на Благовести) и да на Благовести. "лiто зовсiм переможе зиму", уп. код Руса: на Благовести "пролеће је победило зиму". Кажу да на Благовести из земље излази топлота (Охрид), да се за Благовести дан продужава толико да птица може девет пута "свити и развити гнездо" (Црна Гора). У Белорусији се омладина пела на брда, на кровове парних купатила, пластове сламе, камаре дрва и "гукала весну" ("дозивала пролеће"), понекад су у исто време ложили и ватру - "палили зиму" или "грејали продеће".

Код свих словенских народа, за Благовести се везују долетање птица из "иреја" (са онога света): тога дана су дочекивали роде: пекли су лепиње у облику родине ноге, које су деца износила у двориште, бацала увис и дозивала роду, а потом су их делили свим члановима породице или само деци, понекад су их убацивали у родино гнездо (Пољесје). Код Јуж. Словена и на Карпатима, Благовести сматрају даном када долеће или почиње да кука кукавица, која оглашава пролеће. Код Руса су на Благовести пуштали птице на слободу, "да би певале у славу Божију" и доносиле срећу ономе ко их je ослободио.

Код Ист. Словена, од Благовести почиње орање, јер "Бог je благословио земљу за сетву". Често на тај дан одлазе пчелама: Срби-граничари одлазе пчелама, носећи кључ од врата, клин с плуга или точка, и пуштају их из кошница, чије би отворе претходно намазали медом. Украјинци из околине Харкова би у мед за пчеле умешали прах од благовештенске просфоре и у лето га стављали у лобању благовештенске штуке, тако да пчела измили између штукиних зуба - тада joj нико неће моћи учинити ништа нажао. У Закарпатју домаћин на Благовести није излазио из куће, да пчеле не би одлетеле из кошнице. Бугари и Срби су кадили кошнице димом од запаљених крпа и балеге, да пчелама не прилазе змије и мишеви. У пољском Поморју на Благовести су освештавали пчеле.

За Благовести су везани лустрациони обреди, чији је циљ био да отерају и заплаше нечист која je изашла из земље - гамад, инсекте, нечисту силу, болести. Код Јуж. Словена на Благовести je обављан обред истеривања змија и одузимања њихове моћи. У Бугарској на Благовести жене, понекад деца, пре изласка или на заласку сунца обилазе двориште, ударајући кашиком о бакарну чинију, и вичу: "Бягайте, змии, Благовец ща ва затисне" (Добр.: 326). Ударањем у металне предмете гоњене су змије, а Срби су сматрали да ће змија лети да се држи далеко од куће, на удаљености до које се чује звекет метала. Змије су, такође, терали ватром, потпаљивањем ђубрета, крпа, старе обуће, сламе, коњске и кравље балеге и др. У многим областима Бугарске ујутро на Благовести су мели двориште, a ђубре палили пред кућом или у повртњаку, понекад je домаћица трипут обилазила кућу са запаљеном бакљом и викала: "Бягајте, зми и гущери!" - "Бежите, змије и гуштери!" (Добр.: 325) У циљу заштите предузимане су и радње за продобијање наклоности. Македонци из области Велеса на Благовести спремају змијама нешто слатко (благо), да змије буду благе и да их не уједају. Kao превентивна мера, на тај дан je било забрањено спомињати змије и гушгере (југозап. Бугарска, Пијанец), одлазити у башту, доносити у кућу зелениш, поготову зелени лук, затезати канап, вући нешто по земли (Срби из Попова поља и Грбља), хватати стоку за рогове (Хомоље), увлачити конац у иглу (Босна), шити нову обућу (ист. Србија), узимати у руке иглу, вретено (Пољесје) и слично.

Ради заштите од мува, бува и др. инсеката, у Босни и зап. Србији на Благовести су брисали кућу, двориште, сакупљали ђубре и палили га, у Добруци су скакали преко ватре. Срби из Хомоља нису дозвољавали да се на Благовести убијају буве и вашке, а жене нису просипале ни кап воде из куће, да муве не би досађивале стоци. Приликом обедовања настојали су да не проспу ни кап и да не испусте ни мрвицу. На Благовести je било забрањеио брисање куће, а поготово избацивање ђубрета у повртњак или на њиву, јер се сматрало да ће од тога расти коров. У лустрационе обреде спадају, такође, умивање на извору или реци у зору на Благовести (Срби), кречење куће (Укр., Бел.), прање наћви у којима се меси хлеб (Пољесје) и др. Благовештенске ватре су сматране за заштиту од болести, урока и нечисте силе. Руси су палили сламњаче, старе опанке од лике, прескакали ватру и кадили одећу од болести и злих враџбина. Да би унапред заштитили стоку од епидемија, Срби су је на Благовести протеривали између две ватре; уочи Благовести у поноћ је гашена ватра на огњишту и вађена "жива ватра" (Темнић).

На Благовести, као и на друге велике празнике, посебно су се чували од нечисте силе, штитили себе и стоку. По веровањима Бугара, на Благовести се самовиле и самодиве враћају из боравишта, на којима су биле од Усекованија главе св. Јована Крститеља. На Благовести се оне у зору купају у рекама, на изворима, бунарима, те је стога изјутра опасно ићи на воду. Код Срба је масовно распрострањено веровање да је на Благовести могућно препознати вештицу (зап. Србија, Босна, Славонија). Ради заштите од вештица, Срби из источне Херцеговине су уочи Благовести обилазили око куће са запаљеним свећама, слева надесно, и просипали просо. Украјинци су секиром или косом остављали траг на земљи око куће, "да не дође вештица"; трудили су се да не дају ништа из куће, да вештица не би одузела крави млеко.

За Благовести, као преломни моменат године, везани су многобројни магијски ритуали, гатања, предсказивања здравља, среће, берићета, богатства, летине, времена, итд. Људи су бринули о томе да на тај дан буду здрави, сити, добро одевени, да имају код себе новца, зато што ће им тако бити читаве године (Бугарска, Македонија, Карпати). Код Источних Словена, у магијским радњама су масовно употребљаване благовештенске просфоре: у једну је била умешена и копејка, и коме допадне то парче просфоре, сматрало се да се срећан и да је батлија: њему су поверавали почетак сетве или друге радове. Комадићи просфоре су стављани у семење, закопавани по ћошковима њиве - ради заштите од града и суше, стављани у први сноп, у амбар, да мишеви не би јели жито; просфору су носили са собом приликом сејања, привезивали је за сејачицу, користили за лечење грознице,итд.

Свуда је поштована строга забрана бшо каквог рада на дан Благовести ("На Благовести ни птица гнездо не свија"). Посебно је било строго забрањено дирати земљу, "узнемиравати земљу" пре Благовести. Кршење забране претило је сушом и другим невољама. Да би се избегли суша и град, било је забрањено да се ложи пећ и да се спрема јело на Благовести, а такође и да се чешља коса - иначе ће кокошке "чешљати" леје.