|
Савремени
записи са терена |
|
|
|
Слика: www.myspace.com/runomusic
|
Поред периодичних ритуала чије
су функције углавном сведене на обезбеђивање изобиља, плодности
и напретка читаве заједнице (као што су коледарске поворке, крсне
славе, ”краљице”…) гајде су такође, тамо где се практиковало свирање
на њима, имале значајну улогу и у пригодним ритуалима као што
су рођење, крштење, свадба, “вучари”... (...)
Свакако, гајдаш је у свим овим обичајима био не мање чудан од
осталих учесника обредне поворке. Са гајдама које самим изгледом
фасцинирају и чији звуци заглушују присутне у просторији, морао
се потпуно уклапати у представу коју су маскирани учесници тим
поводом изводили. Цео
текст >>>
|
|
У жижи нашег интересовања овога
пута биће традиционални свадбени ритуал становништва Косовског
поморавља. Многи елементи овог ритуала остали су да живе у сећањима
старијих мештана који су се последњих деценија доселили у област
Белице чији је административни центар град Јагодина, па се и данас
(посебно када постоји жеља да се изводе у традиционалном кључу)
многе свадбе у Белици изводе на тај начин.. Цео
текст >>>
|
|
Запис Стјепана Бановића
објављен у "Зборнику за народни живот и обичаје Јужних Славена"
1928. године доноси неколико 'сведочења' о сусрету са вукодлацима
на подручју Пељешца, Боке, Заострога, Неретве, Макарске и Вргорске
крајине.
Цео текст>>> |
|
Веровало се да љуљање на љуљашци прикаченој на
конопце, посебно ткане од биљака, доприноси плодности земљишта,
здрављу људи и борби против злих сила.
С.В. Жарникова
|
|
Љуљале се ђевојчице!
Ој Љиљано ој Љељано ој!
Ој ти Љељо и Пољељо!
Мој батоле мој !1.
На гранчици ораховој
О турици ибришима,
О кончићу чиста злата. ...
Цео
текст >>> |
|
О утви злaтокрилоj,
стeрeотипноj поjaви нaшe нaроднe eпикe, мaло je у нaс писaно:
нeколико биљeжaкa, коje су коjeкудa рaсиjaнe, по рjeчницимa, зборницимa,
рaзличним чaсописимa.
Двa су мишљeњa: jeдни држe, дa je утвa злaтокрилa нeко мистично
aлeгорично бићe у облику вилe (кaо нeкa птицa-дjeвоjкa), други
je држe зa прaву птицу (пaтку), aли je нe умиjу прaво одрeдити.
Цео
текст >>>
|
|
|
|
На брдско-планинском подручју западне Србије,
у Колубарском и Мачванском округу постоји староставно веровање,
и данас изражено у планинарским селима понад Ваљева, Осечине,
Љубовије, Крупња и Лознице, да је велико проклетство убити орла.
У митологији јужно-словенских народа, нарочито у племенским заједницама
Сербоа, Серба или Срба, орао симболизује слободу и дуговечан живот.
Сматра се да је орао под заштитом врховног Бога Перуна...
Цео
текст >>> |
|
|
Стара, односно предачка
уверења и схватања у Срба су подразумевала да је капа једна врста
амајлије, те да као таква штити онога ко је носи. Раније се свака
капа, па и личка ретко скидала са главе, а када се скидала онда
се тим гестом исказивало некоме или нечему посебно поштовање.
Значајно је истаћи и народна веровања да капа може имати натприродну
снагу, па ако се капа одузме некоме, онда је тај као обезоружан,
и вишом силом незаштићен човек.
Цео
текст >>> |
|
У забележеној форми песме Свеци благо дијеле,
као и уопште у народном веровању, имена древних богова замењена
су именима хришћанских светаца, сходно улози коју су преузели
у народном схватању од богова напуштене религије. За почетак,
навешћемо пример Светог Илије који је преузео улогу словенског
бога Перуна, громовника и муњобије; можда није случајно што
постоји вокална сличност између Илије и имена индо-аријског
бога грома – Индре. У овој нашој песми, Блажена Марија „рони
сузе низ бијело лице“[2], па је „пита Громовник Илија (...)
каква јој је голема невоља“[3]. Њен одговор ћемо, део по део,
упоређивати са паралелним деловима одговора свеца Маркандеје,
који у трећој књизи Махабхарате одговара на питање краља Јудхиштхире
о природи калијуге, затим ћемо се бавити разрешењем те друштвене
кризе и у једном и у другом предању, а на крају ћемо се сконцентрисати
на коначну и општу слику. Цео
текст >>>
|
|
Ускликом ''Здраво да си осветниче Косова!''
вековима је у Србији, у време после пада под турску власт и губљења
Косова /1389/, колевке наше средњевековне царевине, поздрављано
рођење мушког потомка. Цео
текст >>> |
|
|
Бајке
словенских народа |
Српске
Чудотворни нож - Змија младожења - Стојша и Младен - Усуд -
Међедовић - Баш-Челик |
|
|
Руске
Морски цар и Василиса Премудра |
|
|
|
|
Словачке
Љупка и Кововлад - Дванаест месеци |
|
|
|