СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs                     СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs
 


НАРОДНО    ПРЕДАЊЕ

Пословице                 Бајке и легенде               Народне песме              Заклетве и благослови              Бајалице и тужбалице                Загонетке

 

 












 
Бајке словенских народа
Српске
Чудотворни нож - Змија младожења - Стојша и Младен - Усуд - Међедовић - Баш-Челик
Белоруске
Свирач чудотворац
Лужичкосрпске
Космодеј - Дванаесторо браће
Руске
Морски цар и Василиса Премудра
Пољске
О девојци и чудовишту
Хрватске
Свештеник бога Перуна
Словеначке
Пастирче
Чешке
Принц Бајаја
Словачке
Љупка и Кововлад - Дванаест месеци
 
 
ПРЕУЗМИТЕ мп3

 
Савремени записи са терена
Народне лирске песме власотиначког краја - записао Зоран Д. Станковић

 

 


Слика: www.myspace.com/runomusic
Поред периодичних ритуала чије су функције углавном сведене на обезбеђивање изобиља, плодности и напретка читаве заједнице (као што су коледарске поворке, крсне славе, ”краљице”…) гајде су такође, тамо где се практиковало свирање на њима, имале значајну улогу и у пригодним ритуалима као што су рођење, крштење, свадба, “вучари”... (...)
Свакако, гајдаш је у свим овим обичајима био не мање чудан од осталих учесника обредне поворке. Са гајдама које самим изгледом фасцинирају и чији звуци заглушују присутне у просторији, морао се потпуно уклапати у представу коју су маскирани учесници тим поводом изводили.    Цео текст >>>

У жижи нашег интересовања овога пута биће традиционални свадбени ритуал становништва Косовског поморавља. Многи елементи овог ритуала остали су да живе у сећањима старијих мештана који су се последњих деценија доселили у област Белице чији је административни центар град Јагодина, па се и данас (посебно када постоји жеља да се изводе у традиционалном кључу) многе свадбе у Белици изводе на тај начин.. Цео текст >>>

Запис Стјепана Бановића објављен у "Зборнику за народни живот и обичаје Јужних Славена" 1928. године доноси неколико 'сведочења' о сусрету са вукодлацима на подручју Пељешца, Боке, Заострога, Неретве, Макарске и Вргорске крајине.
Цео текст>>>

Веровало се да љуљање на љуљашци прикаченој на конопце, посебно ткане од биљака, доприноси плодности земљишта, здрављу људи и борби против злих сила.
С.В. Жарникова

Љуљале се ђевојчице!
Ој Љиљано ој Љељано ој!
Ој ти Љељо и Пољељо!
Мој батоле мој !1.
На гранчици ораховој
О турици ибришима,
О кончићу чиста злата. ...
Цео текст >>>

О утви злaтокрилоj, стeрeотипноj поjaви нaшe нaроднe eпикe, мaло je у нaс писaно: нeколико биљeжaкa, коje су коjeкудa рaсиjaнe, по рjeчницимa, зборницимa, рaзличним чaсописимa.
Двa су мишљeњa: jeдни држe, дa je утвa злaтокрилa нeко мистично aлeгорично бићe у облику вилe (кaо нeкa птицa-дjeвоjкa), други je држe зa прaву птицу (пaтку), aли je нe умиjу прaво одрeдити.    
 Цео текст >>>
Anas Boschas

Вилинска правила
"У народу има неких правила којих су се сви придржавали да не би страдали од чини. То су - вилинска правила."   Цео текст >>>

На брдско-планинском подручју западне Србије, у Колубарском и Мачванском округу постоји староставно веровање, и данас изражено у планинарским селима понад Ваљева, Осечине, Љубовије, Крупња и Лознице, да је велико проклетство убити орла. У митологији јужно-словенских народа, нарочито у племенским заједницама Сербоа, Серба или Срба, орао симболизује слободу и дуговечан живот. Сматра се да је орао под заштитом врховног Бога Перуна...  
 Цео текст >>>

Стара, односно предачка уверења и схватања у Срба су подразумевала да је капа једна врста амајлије, те да као таква штити онога ко је носи. Раније се свака капа, па и личка ретко скидала са главе, а када се скидала онда се тим гестом исказивало некоме или нечему посебно поштовање. Значајно је истаћи и народна веровања да капа може имати натприродну снагу, па ако се капа одузме некоме, онда је тај као обезоружан, и вишом силом незаштићен човек.  
 Цео текст >>>

У забележеној форми песме Свеци благо дијеле, као и уопште у народном веровању, имена древних богова замењена су именима хришћанских светаца, сходно улози коју су преузели у народном схватању од богова напуштене религије. За почетак, навешћемо пример Светог Илије који је преузео улогу словенског бога Перуна, громовника и муњобије; можда није случајно што постоји вокална сличност између Илије и имена индо-аријског бога грома – Индре. У овој нашој песми, Блажена Марија „рони сузе низ бијело лице“[2], па је „пита Громовник Илија (...) каква јој је голема невоља“[3]. Њен одговор ћемо, део по део, упоређивати са паралелним деловима одговора свеца Маркандеје, који у трећој књизи Махабхарате одговара на питање краља Јудхиштхире о природи калијуге, затим ћемо се бавити разрешењем те друштвене кризе и у једном и у другом предању, а на крају ћемо се сконцентрисати на коначну и општу слику.     Цео текст >>>

Ускликом ''Здраво да си осветниче Косова!'' вековима је у Србији, у време после пада под турску власт и губљења Косова /1389/, колевке наше средњевековне царевине, поздрављано рођење мушког потомка.    Цео текст >>>