Устај, Мркоња,
Поломише ти се кола!

Стой, Чалый {вол).
Сломалась твоя телега!

Еј, облаче,
Немој на косаче!

Ей, тупа,
Не иди на косарей!

Бјежи,чудо,бјежи,бјежи!
Код нас је веће чудо:
Ђевојка родила копиле,
Његовом нас кошуљицом покрила,
Све нас од напасти заклонила.
Иди,иди,чудо,
Иди у брдо, у планину!

Беги, чудо-юдо, беги, беги!
У нас еще большие чудеса:
Девушка родила внебрачное дитя,
Его рубашонкой нас покрыла,
Всех нас от напасти заслонила.
Иди, иди, чудо-юдо,
Иди в горы, в вершины!

Машем ти секиром,
Иди у планину - сјеци!
Машем ти мотиком,
Иди у планину — копај!
Машем ти косом,
Иди у планину — коси!
Машем ти српом.
Иди у планину — жањи!

Машу тебе топором,
Иди в горы — руби!
Машу тебе мотыгой,
Иди н горы — копай!
Машу тебе косой,
Иди в горы — коси!
Машу тебе серпом,
Иди в горы — жни!

Ој Милева утопљенице!
Не дај твојим бијелим овцама
На наша зелена поља!
Ћерај и’ брдима и косама.
Ћерај у сиње море!
Родила ђевојка дијете,
Дијете од седам година,
И повила га у бјеле пелене.
Не иди чудо на чудо!

Ой Молева утопленница!
Не пускай твоих белых овец
На наши зеленые поля!
Гони их по горам и косогорам,
Гонн их в синее море!
Родила девушка дитя.
Дитя семилетие,
И повила его белыми пеленками.
Не иди, чудо-юдо, на чудо-юдо!

Имам ћерку садмакињу:
Губер сам јој изаткала,
Три би села покрила,
Два би села покрила.

Есть у меня дочь семи лет
Покрывало я ей выткала,
Три села бы покрыла,
Два села бы покрыла.

Еј море,ко то иде озгор?!
Не ид’ дољам’ даље!
У нас има неко чудо,
Да се ти чудиш нашем чуду!
У нас има ђевојка:
Дјете је родила
Д’јетету је тринаест година,
А мајци је садам година:
Поп држе,а кум кршћава.

Эй, кто там идет поверху?
Не иди долиной дальше!
У нас есть одно чудо-диво.
Подивись нашему чуду-диву
У нас есть девушка:
Родила она ребенка
Ребенку тринадцать лет,
А матери семь лет:
Поп ребенка держит,
а кум крестит.

Усту,облаче!
Куде нема стока,
Куде нема деца да плачу,
Куде нема људи,
Куде се жито не рађа,
Куде прасци не цвичу
И јагњаци не блеју,
Куде нема телци да ричу!
Над пусто Црно Море
Или на Старе Планине,
Где живина нема!

Назад, туча!
Где нет скота,
Где нет плачущих детей,
Где нет людей,
Где хлеб не родится,
Где поросята не визжат,
Где ягнята не блеют.
Где телята не мычат!
На пустое Черное Море
Или на Старую Планину,
Где нет живой души!

Стук’ назад!
Стук’ назад!Стук’ назад!
Немој ’вамо!
Еј,врати се,еј,врати се!
’Вамо има ђевојка,
Седморо ђеца родила,
Седамдесет пелена изаткала,
Пеленама нас оградила.
Стук’, назад!
Стук’, назад!
Стук’, назад!

Поворачивай назад!
Поворачивай назад!
Поворачивай назад!
Не иди сюда!
Эй, вернись, эй, вернись!
Здесь есть девушка,
Семерых детей родила.
Семьдесят пеленок выткала.
Пеленками нас оградила.
Поворачивай назад!
Поворачивай назад!
Поворачивай назад!

Бјежи,тучо,од нашега поља
Од нашега жита,
Од нашега села!
Наше жито у нашем је пољу,
У ма’нитом селу,
Наше жито за нас је родило.
Бјежи,сило,на утрине.
Јачи смо од тебе!

Беги, град, от наших полем,
От наших хлебов,
От нашего села!
Наши хлеба к наших полях,
В неистовом селе,
Наши хлеба уродились для нас
Беги,сила, на мелкотравье в горы
Мы сильнее тебя!

Не иди граде,
На моје јаде.

Не иди, град,
На мои беды.

Бежи чудо, од чуда чудога!
Бежи чудо, од чуда чудога!
Не можете једно крај другога!

Беги, чудо, от чуда чудного
Беги, чудо, от чуда чудного!
Вы не можете быть рядом!

Не иди,црни облаче.
Не иди – земља нам плаче!
Сачувај,сачувај,облаче,
Косаче и копаче,
Све њине помагаче,
Њино добро велико...
Сачувај нас!

Не иди, черная туча,
Не иди – земля наша плачет!
Сбереги, сбереги, туча,
Косарей и тех, кто копает,
Всех их помощников,
и их большое добро (имущество)
Сбереги нас! (Спаси нас!)

Не иди,црни облаче!
’Вамо је чудо велико!
’ајдучки се гроб отворио
’ајдуково тело оживјело,
’ајдучка пушка засјала!
Чувај се, црни облаче!

Не иди, черная туча!
Здесь чудо великое:
гайдуцкая могила открылась,
тело гайдука ожило,
ружье гайдука заблистало!
Берегись, черная туча!

Сирна средо,бела субото,
Бела субото,градова сестро!
У наше поље је ли си пао?
Коса пуштија,поље покрија.
Овде немаш места где да паднеш,
Но иди тамо у пусту гору,
У дубоку воду гди људ’ нема,
Гди петао не поје,
Гди кокошка не кваче,
Гди волови не м’чи,
Гди овце не блеи – и!'-и!

Сыропустная среда, сыропустная
суббота.
Сыропустная суббота, сестра града!
Упал ли ты в наше поле?
Волосы распустили, поле покрыли.
Здесь тебе негде (нет места) падать,
И иди туда в пустоши лесные,
В глубокую воду, где людей нет.
Где петух не поет,
Где курицы не кудахчут.
Где волы не мычат.
Где овцы не блеююют!

Брдом те бијем
брдом иди!
Брдом ти машем
брдом иди!

Бердом тебя бью
иди в горы!
Бердом тебе машу
иди в горы!