| |
|
|
|
| 1. | Ако има лијека, има и вијека. |
| 2. | Ако је кратак дан, дуга је година. |
| 3. | Ако кажеш ватра, нећеш изгорети. |
| 4. | Ако коза лаже, рог не лаже. |
| 5. | Ако смо ми браћа, нијесу нам кесе сестре. |
| 6. | Без алата нема заната. |
| 7. | Боља је срећа но памет. |
| 8. | Боље икад него никад. |
| 9. | Боље икако него никако. |
| 10. | Боље ишта него ништа. |
| 11. | Боље је знање но имање. |
| 12. | Већа глава, више главобоље. |
| 13. | Гвожђе се кује док је вруће. |
| 14. | Два лоша избише Милоша. |
| 15. | Два пута мјери, а трећи крој. |
| 16. | Жедан коњ воде не пробира. |
| 17. | За мајстором гора плаче. |
| 18. | Здравље је највеће богатство. |
| 19. | Зна црв чију стражњицу дубе. |
| 20. | Зрно по зрно - погача, камен по камен - палача. |
| 21. | И вода зубе има. |
| 22. | Иди мудро, не погини лудо. |
| 23. | Избирач није отирач. |
| 24. | И зидови имају уши. |
| 25. | Из сваког пања не може се светац истесати. |
| 26. | Има наук а има и одук. |
| 27. | И најпаметнији човек полуди од пара. |
| 28. | И пас леже док се ручак слеже. |
| 29. | И пјана врана за орла знала. |
| 30. | Испеци, пак реци. |
| 31. | И ћорава кока неко зрно нађе. |
| 32. | И у гори гласно не мисли. |
| 33. | Јака гужва, слаба служба. |
| 34. | Један човек не може све знати. |
| 35. | Једна ласта не чини прољећа. |
| 36. | Једна мука наука, а сто мука одука. |
| 37. | Једна штета сто гријеха. |
| 38. | Кад највише грми, најмање киша пада. |
| 39. | Кад нема кише и град је добар. |
| 40. | Кад дође мука, нема брука. |
| 41. | Лаж се пређе прими него истина. |
| 42. | Лакше је стећи него сачувати. |
| 43. | Најтежа је празна торба. |
| 44. | Након боја копљем у трње. |
| 45. | На муци се познају јунаци. |
| 46. | Небојшу најприје пси уједу. |
| 47. | Невоља је јача од стида. |
| 48. | Невоља памет дава. |
| 49. | Ноћ сведока нема. |
| 50. | Нужда закон мења. |
| 51. | Пара врти где бургија неће. |
| 52. | Пара и памети човеку никада није доста. |
| 53. | Питаће те старост ди ти је прошла младост. |
| 54. | Свако чудо за три дана. |
| 55. | Свачију слушај, а своју свиђај. |
| 56. | С главе риба смрди. |
| 57. | Тешко капи на манитој глави. |
| 58. | Тешко кући где дима нема. |
| 59. | У ратара црне руке, а бијела погача. |
| 60. | Уста затвори, а очи отвори. |
| 61. | Чист рачун - дуга љубав. |
| 62. | Чоек се до смрти учи. |
| 63. | Чувај бијеле новце за црне дане. |
| 64. | Штедња је прво течење. |
| 65. | Што видиш у свету, надај се у веку. |
| 66. | Што дикла навикла то невјеста не одвиче. |
|
|
|
| 1. | Ако хоћеш кога да познаш, подај му власт /у руке/. |
| 2. | Беспослен поп и јариће крсти. |
| 3. | Боље је вјеровати својим очима него туђим ријечима. |
| 4. | Боље се једанпут зацрљенити него сто пута блијеђети. |
| 5. | Брз човек срећу прескаче. |
| 6. | Весело срце кудељу преде. |
| 7. | Вид'ла жаба дје се коњи кују, па и она дигла ногу. |
| 8. | Види туђу длаку, а свога брвна не види. |
| 9. | Вичан ли си рђи, не оставила те. |
| 10. | Жали ме жива, а немој мртва. |
| 11. | Здрав болесному не вјерује. |
| 12. | Зец у шуми, а он ражањ гради. |
| 13. | Кад лажеш, тако лажи да и сам мислиш да је истина. |
| 14. | Кад липше вук, пси му мере реп. |
| 15. | Кад не може ништа коњу, а оно самару. |
| 16. | Кад се тиква покондири. |
| 17. | Какав је ко на јелу онаки је и на дјелу. |
| 18. | Какав је ко тако и чини. |
| 19. | Какав човек, таква и беседа. |
| 20. | Ко више има више му се и хоће. |
| 21. | Ко захваљује не мисли враћати. |
| 22. | Кога су гује уједале тај се и гуштера плаши. |
| 23. | Кога тишти онај и вришти. |
| 24. | Која туга разговора нема? /Кад се човек у бризи или невољи шали./ |
| 25. | Ко бесједи шта хоће, мора слушати шта неће. |
| 26. | Ко брзо суди, брзо се и каје. |
| 27. | Ко жали клинац, изгуби поткову. |
| 28. | Ко за свијетом плаче, без очију остаје. |
| 29. | Које псето ћути, оно пре уједе. |
| 30. | Ко је себи зао, како ће другом бити добар? |
| 31. | Колико људи толико ћуди. |
| 32. | Комад је у туђој руци свагда већи. |
| 33. | Лажа мисли да сви људи лажу. |
| 34. | Лакомац и лажљивац одмах се погоде. |
| 35. | Нашла врећа закрпу. |
| 36. | Нашла се вила у чем није била. |
| 37. | Не ваља свашта к срцу примати. |
| 38. | Не иде по воду ко је вредан већ ко је жедан. |
| 39. | Не казује баба што јој се снило, него како јој је мило. |
| 40. | Не лаје куца села ради, него себе ради. |
| 41. | Ода шта се чоек мало боји, од онога нек се врло чува. |
| 42. | Од зла има и горе. |
| 43. | Од ината нема горега заната. |
| 44. | Од луда попа луда и бесједа. |
| 45. | Од подмукла псета чувај се. |
| 46. | Све је боље лани. |
| 47. | Сит гладну не вјерује. |
| 48. | Слађа смоква преко плота. |
| 49. | Удри зло, да је горе. |
| 50. | Уморној ласици и реп досађује. |
| 51. | У невољи не треба плакати, него лијек тражити. |
| 52. | У пијанцу нема ни чоека ни јунака. |
| 53. | У свакој шали има половица збиље. |
| 54. | У се и у своје кљусе. |
| 55. | У селу мед, у кући јед. |
| 56. | У стиду поштење, а у страху јунаштво губи се. |
| 57. | Чег' се мудар стиди, тим се луд поноси. |
| 58. | Чега се чоек највише боји, оно ће му на главу доћи. |
| 59. | Чести целиви губе љубав. |
| 60. | Човек кад не може са собом, не може ни с ким. |
| 61. | Чоек се у пићу познаје. |
| 62. | Што је далеко од очију, далеко и од срца. |
| 63. | Што тријезан мисли, /то/ пијан говори. |
|
|
|
| 1. | Ако гости нису бесни, кућа није тесна. |
| 2. | Ако је ко луд, не буди му друг. |
| 3. | Ако смо браћа, нијесмо другови. |
| 4. | Бог је најпре себи браду створио. |
| 5. | Богат једе кад хоће, а сиромах кад може. |
| 6. | Боља је добра инокоштина но рђава задруга. |
| 7. | Велика дрвета дуго расту, али за час падну. |
| 8. | Велике рибе мале прождиру. |
| 9. | Галија једнога не чега. |
| 10. | Где је танко, ту се кида. |
| 11. | Глад очију нема. |
| 12. | Гују глади, испод гује се вади. |
| 13. | Договор кућу гради. |
| 14. | Док дијете не заплаче, мати га се не сјећа. |
| 15. | Док једном не смркне, другом не сване. |
| 16. | Дрво се на дрво наслања, а чоек на чоека. |
| 17. | Држ' се нова пута и стара пријатеља. |
| 18. | Другом на вољу, а себи невољу /учинити/. |
| 19. | Златна реч и гвоздена врата отвара. |
| 20. | Ивер од кладе далеко не паде. |
| 21. | Јачи тлачи. |
| 22. | Јачега капом а нејачега шаком. |
| 23. | Кад си у колу, ваља да играш. |
| 24. | Кад устане кука и мотика /Биће Турком по Медији мука/. |
| 25. | Каква власт, таква маст. |
| 26. | Клони се луда као и света. |
| 27. | Ко високо лети ниско пада. |
| 28. | Кога је молити није га срдити. |
| 29. | Ко не држи брата за брата, он ће туђина за господара. |
| 30. | Ко с ђаволом тикве сади о главу му се лупају. |
| 31. | Ко умије њему двије. |
| 32. | Крпеж и трпеж по свијета држе. |
| 33. | Моја кућица моја слободица. |
| 34. | Није никаква мајсторија међу добрима добар бити. |
| 35. | Ни прсти у руке нијесу сви једнаки. |
| 36. | Ни свакоме мед, ни никоме жуч. |
| 37. | Ни све горе посијеци, ни без дрва дома дођи. |
| 38. | Од зла рода нек није порода. |
| 39. | Од немања тврђег града нема. |
| 40. | Од туђега туга бије. |
| 41. | Пита без масти и човек без власти, не вреде ништа. |
| 42. | Поклони се зуби не гледају. |
| 43. | Покрај суха дрвета и сирово изгови. /Уз крива човека пропадне кашто и прав./ |
| 44. | Поштуј старијега, па ће и тебе млађи. |
| 45. | Пријатељ се у невољи познаје као злато у ватри. |
| 46. | Сиротињо, и селу си тешка, а камо ли кући у којој си. |
| 47. | С ким си онаки си. |
| 48. | Тешко другу без друга, а славују без луга! |
| 49. | Тешко свуда своме без својега! |
| 50. | Убог човек, готова лаж. |
| 51. | У друштву се и калуђер жени. |
| 52. | У кога је погача у тога и нож /па дијели како хоће/. |
| 53. | Умиљато јагње двије овце сиса. |
| 54. | Чија сила онога и царство. |
| 55. | Чија сила тога и правда. |
| 56. | Чије није било, чије л' бити неће? |
| 57. | Шаљива друга дружина љуби. |
| 58. | Шапат у папрат. |
| 59. | Што је свачије, то је ничије. |
| 60. | Што ми је с свијетом, то ми је с цвијетом. |
| 61. | Шупље је испод неба. |
|
|
|
| 1. | Боље у гроб, но бит' роб. |
| 2. | Вода свашта опере до црна образа. |
| 3. | Во се веже за рогове, а чоек за језик. |
| 4. | За добрим се коњем бат чује. |
| 5. | Зло се злим ћера. |
| 6. | Из ове се коже у другу не може. |
| 7. | Из /пре/пуна чанка није греота одсркнути. |
| 8. | Ја буди мајстор, ја не прљај руку. |
| 9. | Ја право, ја никако. |
| 10. | Кад се чоек шта прихвати онога нек се и држи. |
| 11. | Ко више себе пљује, на образ му пада. |
| 12. | Ко се другоме за што руга оно ће му на врат доћи. |
| 13. | Ко се не намучи тај се не научи. |
| 14. | Ко се туђему злу весели, нек се своме нада. |
| 15. | Ко хоће веће, изгуби /и оно/ из вреће. |
| 16. | Ко хоће часно, не може ласно. |
| 17. | Ко шта чини, све себи. |
| 18. | Криво сједи, а право бесједи. |
| 19. | Најприје скочи, па онда реци: хоп! |
| 20. | Наука је зла мука. |
| 21. | Невоља свачему чоека научи. |
| 22. | Није чоеку жао на мало, него на неправо. |
| 23. | Отето проклето. |
| 24. | Права мука никад не гине. |
| 25. | Правда држи земљу и градове. |
| 26. | Правда је спора али достижна. |
| 27. | Према губеру ваља се пружити. |
|
|
|
| 1. | Ако је правда слијепа, а оно је нада ћорава. |
| 2. | Ако ми је стао на пут, не може на срећу. |
| 3. | Док се мудри намудроваше, луди се наживоваше. |
| 4. | Доћи ће враг по своје. |
| 5. | Живот је кратак и прљав као кошуља одојчета. |
| 6. | Зла везиља дуге конце суче. |
| 7. | Зло је ново свакада. |
| 8. | Зло се окуси зато штоје зло. |
| 9. | Иде време носи бреме. |
| 10. | Има зло од горега. |
| 11. | Имадосмо - не знадосмо, изгубисмо - познадосмо. |
| 12. | Један се отего, други се протего. |
| 13. | Јуче везир, данас резил. |
| 14. | Кад се кола сломе, путова доста. |
| 15. | Како дошло онако и прошло. |
| 16. | Клин се клином ћера. |
| 17. | Ко много зна, он ништа не зна. |
| 18. | Ко се у бари удави, не треба му море. |
| 19. | Ко се у зло упрти, тешко му га до смрти. |
| 20. | Ко чека и дочека. |
| 21. | Није свака мука до вијека. |
| 22. | Никад два добра. |
| 23. | Нико не може овога свијета у свачему срећан бити. |
