СЛОВАЧКЕ
НАРОДНЕ ПОСЛОВИЦЕ,
ИЗРЕКЕ И УЗРЕЧИЦЕ

 

 

Превод и избор:
Александра Маринковић Обровски

 

Извор:
"SLOVENSKÉ PRÍSLOVIA, POREKADLÁ A ÚSLOVIA" - Adolf Peter Záturecký, Zlatý fond slovenskej literatúry, Tatran 1975.

 

 

 

 

 

 

Младост - старост

1.

Кад имаш зубе - немаш хлеба; а кад добијеш хлеба - нема зуба!

2. Чему се у младости привикнеш, тога се у старости не одвикнеш.
3. И младом штенцу зуби ничу.
4. Младост - радост, старост - жалост.
5. И у младој глави стари се разум нађе.
6. Разум долази с годинама.
7. Узалуд старог пса на зеца гониш.
8. Боље млади пас, него стари вук.
9. Из дубца нарасте дуб.
10. Још му је мајчино млеко на бради.
11. Мати плаче сузама, а девојка слинама.
12. Добром товару купац се нађе.
13. И стара коза радо со лиже.

 

  Породични живот
14. Бирај себи равног!
15. Врбо, врбо, дај ми мужа, црвеног к'о ружа, белог као цвет, а доброг к'о мед.
16. Не узимај жену из далека.
17. Гњида гњиду бира!
18. Два ока у глави - муж и жена у кући.
19. Муж је глава, а жена круна.
20. Сто момака, а један муж.
21. Добра жена нема цену.
22. Од оца имање, а од бога - жена.
23. Бедан је дом где муж носи преслицу а жена палицу.
24. Жена мужа бије језиком, а он њу песницом.
25. Подај другом жену, а сам љуби стену.
26. Какав отац - такав син, какво дрво - такав клин.
27. Какво семе - такво племе!
28. И млад врабац да цвркуће учи од старијег.
29. Богати људи се теше парама, а сиромашни децом.
30. Деца расту брзо к'о конопље.
31. Боље је кад плачу деца него родитељи.
32. Дете иде за мајком к'о теле за кравом.
33. Ако не слуша родитеље, послушаће мотку.
34. Крв није вода.
35. Крв није вода, а ни млеко.
36. Мимо очи, мимо мисли.
37. Свекрва на невесту, а невеста на свекрву се жали; какав враг - такав и ђаво.
38. И сова је свога гнезда господарица.
39. Где сам се родио, ту ћу и умрети.

 

  Здравље - болест, физичке особине, животни век
40. Шта ће нам богатство, ако здравља нема.
41. Пријатеља и здравља никад доста.
42. Радије крчмару него ли доктору.
43. Хитар као ветар.
44. Јак као бик.
45. Јак као храст.
46. Здрав као хрен.
47. Здрав као липа.
48. Руке као лопате.
49. Лако као перо.
50. Црвена јабука је црвљива, а зелена здрава.
51. (Он је) Црног рода, не помаже ни сапун ни вода.
52. Како си ми црвена, као цвекла печена.
53. Црвен као шустер под коленом.
54. Црн као Циганин.
55. Црн као враг.
56. Црн као гар.
57. (Има) Очи бистре као јазавац.
58. Очи јасне као зора.
59. (Има) Очи велике к'о јабуке.
60. (Има) Очи жуте к'о мачка.
61. Мала, али срдита.
62. Родио се са зубима, биће вештац.
63. Глув као мотика.
64. На једно око не чује и на једно уво не види.
65. На једно око слеп, а на друго не види.
66. Чује траву како расте.
67. Глад је најбољи кувар.
68. Стојећи пиј, а седећи једи.
69. Пост никога није убио.
70. Ако ћеш да спаваш слатко, вечерај кратко.
71. Гладан, да би и врага појео.
72. Што мање спиш, тим дуже живиш.
73. Спава као дрво.
74. Спава к'о у паперју.
75. Ко спава, тај и сања.
76. Чиста вода - први лек на свету.
77. Боље помоћ него немоћ.
78. Ишли по доктора, кад му је већ била душа на језику.
79. Сунчаница га опалила.
80. Смрт га прескочила.
81. Жути као стара сланина.
82. Жут као восак.
83. Људи на свету, к'о пене на води (много).
84. Против века нема лека.
85. Сваким даном све ближи смрти.
86. Боље кратак живот него дуга смрт.
87. Плач код смрти не помаже.
88. Против смрти нема лека.
89. Смрт ником не прашта.
90. Смрт ће са сваким заиграти.
91. Млад може умрети, а стари мора.
92. Неће дуго у кашу дувати.
93. Неће дуго по свету ходити.
94. О мртвима или добро, или ништа.

 

  Међуљудски односи: пријатељство, суседи, гости, господар - слуга, правда...
95. Сваки Циганин свога коња хвали.
96. Свак је себи најближи.
97. Сваки воденичар на своје коло воду тера.
98. Сваки своје гледа.
99. Свака рука је к себи савијена.
100. Какво питање, такав одговор.
101. Зато дају крави сена - да би дала млека.
102. Добар извор и у суши воду даје, добар пријатељ у нужди се познаје.
103. Где могнем - помогнем.
104. Ко хоће са сваким добар бити, не буде ни са ким.
105. Далеко од гнева, далеко од грома.
106. Гнев пријатељство руши.
107. Није тешко међу добрима добар бити.
108. Не враћај зло злим, већ добрим.
109. Бесна пса вуци поједу.
110. Човек глупи не одступи.
111. Најмудрије је кад је човек с богом добар, а ни с врагом није лош.
112. Добро је и у паклу имат пријатеља.
113. Гнев прође, али завист у срцу остане.
114. Не играј се с огњем, длаку ћеш опрљити.
115. Боље добар пас, него лош пријатељ.
116. Веруј, ал' коме?
117. Лоше је и свакоме веровати, и никоме.
118. Ако имаш суседа злога и притом богатога, продај све и бежи.
119. Добар сусед бољи него род.
120. Боље блиски сусед, него далеки пријатељ.
121. Добар сусед - најбоља ограда.
122. Што имам, то дам.
123. Гост је као риба, трећи дан смрди.
124. Дош'о гост на голу кост.
125. Стигли гости, али гризли кости.
126. Ко хоће њему не дају, а ко неће - тога нуткају.
127. Људи с људима, а пси са псима.
128. И без једног војника буде рат.
129. И без једног ђака буде школа.
130. Без једне нити може платно бити.
131. Један колац плот не држи.
132. Једно дрво није гора.
133. Помоћ је увек добра.
134. Ковач с ковачима, грнчар с грнчарима.
135. Познаје врећа закрпу.
136. Каква врећа, таква закрпа.
137. Једнак с једнаким ходи.
138. Раван равнога (себи) гледа.
139. Тешко овци с вуком се мерити.
140. Далеко гледа, а под носом то има.
141. Дома седи, свој хлеб једи.
142. Другима помаже, а сам себи не може.
143. Мудрога не треба учити.
144. Не дувај у сваку кашу.
145. Не гурај прсте у осиње гнездо.
146. Не чеши се тамо где те не сврби.
147. Не учи орлицу летети.
148. Учи своје дете кашу јести.
149. А ни тај пас није добар што се свога двора не држи.
150. Лоша је овца што своје руно носит' неће.
151. Потурица добар к'о и Турчин.
152. Ко приђе вранама, мора гакати.
153. Добру крушку највећ'ма тресу.
154. Нећу пре тебе прсте палити.
155. Где се једе и пије, тамо пријатеља много.
156. Где си се смочио, тамо се и суши.
157. ...Другог посадиш на коња, а ти за њим пешке.
158. Пусти пса под сто, попне се на сто.
159. Покажи му палац, хоће цели длан.
160. Кога љубиш, од тога највише трпиш.
161. Циганин под црвеном доламом, црну кошуљу носи.
162. Анђеоски глас, а врагова песма.
163. Држи бога за ноге, а врага за роге.
164. Летео к'о анђео, пао као враг.
165. Кукавица и сама кука.
166. Кад не може кости гристи, пас их лиже.
167. Тајни непријатељ гори него јавни.
168. У једној руци хлеб (носи), у другој камен.
169. Суседова крава слађе млеко дава.
170. Дао би му и ту кошуљу са себе.
171. Има га радо, к'о Циганин дете.
172. Даје лешника томе који зуба нема.
173. Псу сено, а волу кости даје.
174. У један рог дувају.
175. Свој својега нашао.
176. Гују под пазухом носи.
177. Чува змију у недрима.
178. На силу му истина на уста изашла.
179. Слинама плаче.
180. Мајстор вук! (за доброг мајстора)
181. Каменога срца човек.
182. Радо га види као пас мачку.
183. Радо га види као очи рен.
184. Ударила коса на камен.
185. Један дом две газде не трпи.
186. Једног сунца на небу довољно.
187. Какав краљ, такав крај!
188. Какав газда, таква чељад.
189. Од главе риба смрди.
190. Ко није служио, не зна господарит'!
191. Кад се господар насмеје, цео дом се весели.
192. Не боји се господар слуге.
193. Један овако, други онако, све крену наопако...
194. Један шије, други пара.
195. Верни слуга, богат господар.
196. Иш'о боб по боба, па остала оба.
197. Стари слуга к'о стари пас.
198. Како ти засвирају, тако мораш играти.
199. Није добро тол'ко се гневити, кад изјутра мораш опростити.
200. Где је моћ, ту је и слава.
201. Човек без слободе, к'о риба без воде.
202. Каквом мером мериш, таквом и тебе одмеравају.
203. Узми своје, дај ми моје.
204. Што је другима право, то је и за нас здраво.
205. Правда прави, кривда криви.
206. Правда са кривдом ходи.
207. Штета ником није мила.
208. Ја окрећем ражањ, а другом печеница.
209. Грди врана врану, (што) непрестано гракће.
210. До бога високо, до мора дубоко, а на свету правде нема.
211. На ком влада, на том и правда.
212. Много закона, много и преступника.
213. Нека му бог плати, ја немам чим.

 

  Сеоски живот
214. С чим си се родио, с тим и живет' мораш.
215. Газде се међу собом бију, а сељацима кожа пуца.
216. Сељака не надмудри!
217. Сељак и врага преведе (превари)!
218. Сељак с врагом у школу ишао.
219. Што ти књаз дадне, то мораш појести.
220. Кнежевски иметак и јеврејску душу - то све један враг узима.
221. Чизмар обично подеране чизме носи.
222. Два пута мери, једном сеци.
223. Млинар, кад има воде - пије вино, кад нема воде - пије воду.
224. Поклоњеној кобили се у зубе не гледа.
225. Глупи свашта купи.
226. Ако купиш коња, узми и узду.
227. Мачку у врећи не купуј.
228. Мали клас, мало и зрна.
229. Злато је злато, сребро је сребро - још се и у њима нечистоћа нађе.
230. Дубока бразда, повелик хлеб.
231. Мраз је најбољи орач.
232. Што се на доброј земљи засеје, све добро израсте.
233. Јечам је најбоље сејат', кад је лист на липи као грош.
234. У кожуху сеј јарину, у кошуљи озиму.
235. Ко нема посла, нек' засади виноград.
236. Добра крава као мати, а отац к'о во.
237. Добро теле - пола краве.
238. Кравица - мамица.
239. Што тања вуна, то гушће млеко. (Овца)
240. Без дрва горе него без хлеба.
241. Вода једном однесе, а другом донесе; а ватра спали све.

 

  Поседовање - немаштина, лењост - марљивост
242. Богатом разума не треба.
243. Где је густо, није пусто.
244. Где има хлеба, ту се и нож нађе.
245. Лако је не красти ономе ко свачега има.
246. Ко има колач, тај и дружбу нађе.
247. Бог дели и кад нема коме.
248. Један пости, а други се гости.
249. Ни у злату, ни у блату.
250. Ко има здравља, мира, хлеба - има све што му треба.
251. Глад - врагу брат.
252. Глад - псу брат.
253. Глад нема очи.
254. Пост је последњи гост.
255. Здрав нездравом не верује.
256. У бедне главе и разум бедан.
257. За мало пара, мало и музике.
258. Најбоље је ономе ко ништа нема, од њега нико ништа и не тражи.
259. Не боји се Немац да ће му гаће узети, кад их нема.
260. Празна хвала торбу не напуни.
261. Злата к'о блата.
262. Беда с њим спава.
263. Једна рука празна, а друга гола.
264. Ко нема воље, свашта га коље.
265. Што лењи мисли, хитри уради.
266. Лењост и беда руку под руку иду.
267. И вода кад дуго стоји, усмрди се.
268. Богу краде дане.
269. Добар је и хлеб, кад нема колача.
270. Кад немаш коња, а ти иди пешке.
271. Кад немаш вина, напиј се воде.
272. Не купуј што ти треба, већ оно без чега не можеш.
273. Ко не поштује своје, неће ни твоје.
274. Лакше је створити него задржати.
275. Што можеш запушти прстом, не запушуј дланом.
276. Што враг узме, то не врати.
277. Што дошло од врага, и оде до врага.
278. Лако дошло, лако и отишло.
279. Лакомом никад доста.
280. Лакомост нема стида.
281. Што кер у'вати, нерадо врати.
282. Кад је сит, и вук се примири, а лаком никад.
283. Врећа без дна.
284. Ко пре бога да, тај код бога има.
285. Слађе је дати нег' узети.
286. Лако је пити, ал' треба и платити.
287. Дужан толико да нема власи на глави.
288. Како дошао, тако отишао (новац).
289. За новац ћеш све купити, али царство небеско не.
290. Слађе је поклоњено сирће, нег' купљено вино.
291. Што види, то узме.

 

   
  Јело, чистоћа...
292. Хлеба се никада не наситиш.
293. Колача се преједеш, а хлеба не.
294. У хлебу бог пребива.
295. Без зеља нема весеља.
296. Каша - мати наша.
297. Ко нема зуба, нек' једе кашу.
298. Вода главу не помути.
299. Вода младима, вино старима.
300. Што се често пере, брзо се подере.
301. Го ко млади врабац.
302. Умива се као мачка шапом.
303. Јелену рогови нису тешки.
304. Сваки ован своје руно носи.
305. Крв није вода, жиле нису конопци.

 

  Људски разум
306. Две главе не иду под једну капу.
307. Кол'ко глава, толико разума.
308. Свако по свом разуму ради.
309. Нек' свако за својом памећу иде.
310. Ко има памети, има свега.
311. Злато је, без разума, блато.
312. Без муке нема науке.
313. Празна глава не боли.
314. Нем глувом не може помоћи.
315. Ко је од рођења глупи, ни у Паризу памет не купи.
316. Брада не чини мудраца.
317. Није свако орач ко плуг у рукама држи.
318. Слепац не може да суди о боји.
319. Отишло теле, вратио се во.
320. И црна квочка бело јаје снесе.
321. Има очи, а не види; има уши, а не чује.

 

  Општа правила мудрости
322. Добро се само хвали.
323. Како дошло, тако отишло.
324. Без боја нема ни витештва.
325. Што није данас, може бити сутра.
326. Весела мисао - половина здравља.
327. Добра воља ствара смех, за злом вољом иде грех.
328. Железо се железом оштри.
329. Човек никад није довољно паметан.
330. И малени огањ велику шуму запали.
331. Уста затвори, а очи отвори.
332. Не иди на воду без весла.
333. Није злато све што сија.
334. Што тражиш, то и нађеш.
335. Што радиш, себи радиш.
336. Како ко сеје, тако и жање.
337. Боље живом грош, него мртвоме сто златника.
338. Брине о телету, а још ни краве нема.
339. По нити клупко нађе се.
340. На тврдо дрво, тврди клин.
341. Што је много, то шкоди.
342. Како можеш, тако и ради.
343. Не треба пса на зеца хушкати.
344. Беда свачему научи.
345. Искуство човека учи.
346. Свашта искуси, а онога што је добро - тога се држи.

 

  Нарав, карактер, израз стања душе...
347. Што очи не виде, за тим срце не боли.
348. Кад срце не боли, очи не плачу.
349. Колико крајева, толико обичаја.
350. Од старости глава боли.
351. У страха сто очију.
352. Боји се (тога) к'о враг свете водице.
353. Бежи као ђаво од крста.
354. Бежи као Јеврејин од крста.
355. Плач не помаже.
356. Смеши се (на то) к'о Циганин на бели хлеб.
357. Цигански плач.
358. Плаче као мало дете.
359. То је човек душа.
360. Добар као анђео.
361. Надуо се к'о жаба у бари.
362. Што високо лети, ниско пада.
363. Важан као свиња у јеврејском дворишту.

 

  Људска реч
364. Какав човек, таква и беседа.
365. Наука свугде место нађе.
366. Тихо слово гнев кроти.
367. Није све истина што људи кажу.
368. Човек се хвата за реч, а крава за рогове.
369. Што обећаш, држи!
370. Ко много обећава, мало испуни.
371. Ко обећа а не испуни, Циганин је.
372. Радије не обећавај ако не можеш испунити.
373. Обећати је господски, не испунити цигански.
374. Обећава козу са златним роговима.
375. Пере руке к'о Пилат.
376. Добар изговор вреди грош.
377. Коме се неће, лако изговор нађе.
378. Што на срцу, то и на језику.
379. Зато је бог дао језик, да би говорио.
380. Што је правда, није грех.
381. Истина је горка, али здрава.
382. С истином можеш ићи и пред бога и пред људе.
383. С правдом можеш ићи на крај света.
384. Вино и деца говоре истину.
385. Што у срцу ври, на уста кипи.
386. Не бој се тол'ко црног Циганина, колико белог.
387. Добра овца не блеји, већ пуно вуне даје.
388. Која крава највише муче, најмање млека даје.
389. Ко много говори, много и циганише.
390. Много речи, мало учинка.
391. Од језика глава боли.
392. Сипа речи као из рукава.
393. Ко говори шта хоће, чује што неће.
394. Размисли, па онда говори.
395. Не веруј свему што чујеш и не веруј свему што мислиш.
396. Држи језик за зубима.
397. Држи језик на узди.
398. Кога језик сврби, никад добро не чини.
399. Добро говорити је сребро, а добро ћутати - злато.
400. Не бој се пса који лаје, већ оног који ћути.
401. Кад дете не плаче, матер не чује.
402. Језик нема кости, али кости ломи.
403. Нема на свету горега од зла језика.
404. Ко нема работу, започне клевету.
405. Пас лаје, ветар носи.
406. Добра печенка далеко мирише, а лоша смрди још и даље.
407. Кад не би било греха, ни пакао не би постојао.
408. Ко се на небо каменом баца, на његову главу пада.
409. Ако није бело - црно је; ако није црно - бело је.
410. Ја о шљивама, он о гљивама.
411. Не можеш се с њим договорити, као ни с Немцем, Талијаном.
412. То су јалове речи.
413. То су празне речи.

 

  Судбина и њена променљивост
414. Нема дома без дима (огњишта).
415. Ко ближе огњу, брже се огреје.
416. Док једни скачу, други плачу.
417. Сваки човек свој крст мора носити.
418. Бол срца је највећа.
419. Добро је ономе кога нема.
420. Што код другог видиш, то код себе чекај.
421. Данас мени, сутра теби.
422. Данас радост, сутра жалост.
423. После смеха - плач.
424. Не знаш шта вече са собом носи.
425. Кад је ђаво краву узео, нек' и теле поведе.
426. Кад би човек видео да ће ногу сломити, сео би.
427. Што је бивало, то ће и бити.
428. Никад није било такво зло, да не би могло бити и горе.
429. Сладак је свет ономе ко га не зна, а горак ономе ко га је окусио.
430. Што је било - било је, а што ће бити - биће.
431. Свако има свој крај, а кобасица - два.
432. Свако има свој крај, а мотка - два.
433. Не може бити и козе и купуса.
434. Сила гору ломи.

 

  Добра и зла нарав, правда и вера
435. Истина се не утопи у води и не изгори у огњу.
436. Чим ближи Рим, тим гори хришћанин.
437. Грех - врагу смех.
438. Један грех рађа други.
439. Ко се грехом хвали, два пута греши.
440. Боље умрети него тешко згрешити.
441. Широк пут до пакла, а до неба узан.
442. Зао човек зло и чини.
443. Сваки грех има своју покору.
444. Радо би душа на небо, ал' је грех тежак.
445. Радо би душа рају, ал' јој греси не дају.
446. Циганин Циганина лако нађе.
447. Врана врани очи не вади.
448. Котао лонцу завиди, а оба су црна.
449. Ђаво га не узима, а богу не треба.

 

  Доба, суседни народи, особине
450. Свиња је први орач.
451. Топли април, хладни мај, биће жито као гај!
452. Боље једно лето него сто зима.
453. Дан за даном, година за годином, и живот прође.
454. Како заноћили, тако осванули.
455. Ко није Словак, свакако је Немац.
456. На Словака сваки враг нагнао: Немац, Татарин, Мађар, Циганин, Јеврејин...
457. То је беда што Словака изједа.
458. Сврби ме леви длан - добићу паре; сври ме десни длан - платићу.
459. Једну главу имам и ту носим.
460. Жаба хоће постат' волом.
   

Povratak na Narodno predanje