СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs                     СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs
 

Индекс | Садржај| Повесница| Бајословље | Народно предање | Народни живот | Мапе и топоними | Именослов | Слике | Словени данас

ИМЕНОСЛОВ

Iменослов                 Именослов               Антропонимија              Словенска имена              Српска народна имена                Митолошка имена

 

 
Слава Мирослави.
И Радослави слава.
Слава Слави.
И Борислави слава.
Љубав Љубодрагу.
И Љубини љубав.
Радост Радосаву.
И Радуни радост.
Срећа Срећку.
И Срећани срећа.
Живот Животију.
И Живани живот.
Миловање Миловану.
И Миловили миловање.
Помрчина ни Мрчини.
Да не буде удина,
да не здеси мог Чудина.
Кад Страхиња узјаше Страшина. Благост Благоти.
И Благојки благост.
Доброта Добросаву.
И Добруни доброта.
Здравље Здравку.
И Здрављани здравље.
Лепота Лепосаву.
И Лепотињки лепота.
Смиље Смиљану.
И Смиљани смиље.
Благост Благомиру.
И Благдани благост.
Милост Милосију.
И Милостини милост.
Грдило ни Грдешу.
Да не буде кудина
на мог сина Чудина.
Кад Страхиња узјаше Страшина.
И кад Грдан сјаше са Грдеша.


Из песме ''Наздравица'', Бранко В. Радичевић






Порекло се, између осталог,
доказује и именом!


Оваква имена су настала још у праисторији, у заједничкој индоевропској породици. Пошто тих имена има код свих Словена, то нам говори да су Словени некада били једно племе.
У давнини се сматрало да је човек без имена – нерођен, а дати му име значи – увести га у живот. Именом се одређивао статус у друштву, па су се људи и по имену препознавали...     
   Цео текст, на руском >>>

Галина Лозко је једна од ретких која је своју научну титулу стекла докториравши на тему словенске народне религије. Овде вам представљамо комплетно прво издање њеног ''Именослова'', објављеног 1998. године, у коме је пописано две и по хиљаде словенских, историјских и митолошких имена и који се у новије време сматра релевантним извором ове врсте у Украјини.



Посебно можете погледати мушка имена и женска имена.

 

 

Вацлав Флипка је саставио и објавио Календар словенских личних имена 1852. године у Прагу. Дакле, тачно четири године после Првог свесловенског конгреса одржаног у истом граду, који је окупио представнике словенских народа који су тада живели под аустроугарском влашћу, чиме се овај подухват може повезати са тадашњим словенским настојањима да се и културно и народно уздигну.    Цео текст >>>

Приложени Регистар имена резултат је ономастичких истраживања проф. др Милице Грковић, рађених у оквиру пројекта Одељења друштвених наука САНУ "Демографски зборник, књига 6: Насеља и становништво области Бранковића 1455. године".
Реч је, заправо, о антропонимима из турског катастарског пописа спроведеном по заузимању области Бранковића, а на списку се налази 24 795 личних имена  Цео текст >>>

"Проблеми историјске ономастике јужних Словена само су начети. Без свестраније обраде по областима и по временским нивоима, битне закључке је тешко доносити. О ономастици средњовековне Србије се зна веома мало, мада су историјски извори nребогати подацима ове врсте.
То су били довољюr разлози да се оnределим за проучавање ономастике у Дечанском властелинству прве половине четрнаестог века, тачније речено у време подизања манастира Дечана..."            Цео текст >>>

"Лична имена, као један од облика народног стваралаштва и део лексичког блага, у себи носе печат историје, културних утицаја и веза, традиције, обичаја, религије, језичког развоја, народне психологије, схватања живота и погледа на свет." (...)
"Не сме се мислити да су овде сакупљена сва имена која су постојала или живе у народу. Потпуност је немогућа", али (...) "овај прилог проучавању наше антропонимије постигао је свој циљ, ако буде скроман допринос ономастичким истраживањима и обавештење читаоцу о личним именима која су се јављала или данас постоје у српском народу."      Цео текст >>>

Како су се давала имена у претхришћанској Старој Русији? Зашто су Руси говорили за своју децу да су „ћорава“ и „злобна“? Зашто су у Русији, за разлику од других словенских земаља, готово у потпуности ишчезла имена словенског порекла? Каква су била „приватна“ и „јавна“ имена руских царева и зашто су поједина имена била забрањена? Руско име је сложена формула у којој није све тако једноставно.    Цео текст >>>

Имена њива, ветрова, па и говеда, баш као и људска, представљају један од предмета изучавања у ономастици. На страни је представљен списак имена каква су становници Лике имали обичај да надевају говедима, било мушким или женским. Списак је сачинио М. Г. Грујић, а објављен је 1928. године у "Зборнику за народни живот и обичаје Јужних Славена".  
Бajoтa, Бajoтицa, Бaнoтa, Бикaн, Бикaнчић, Бикoвa, Бикoтa, Бикуљa, Биљeшкa, Биљeшкo, Бисeркa, Бисoњa, Бjeлeнкa, Бјeлoвa итд.      Цео текст >>>

''Дечанска повеља'', као један од настаријих сачуваних писаних споменика из српског средњовековља, богат је извор за многа проучавања, посебно ономастичка. У овом огледу пажњу смо посветили искључиво именима српског/словенског порекла, а нарочито имену Модра Гора које се у савременим српким именословима не наводи.
Приложена су и имена која нису записана у ''Дечанској повељи'', али се као српска/словенска могу реконструисати из патронима забележених у истом документу.    Текст на српском и руском >>>

Из ''Увода'': ''Ако се анализира творба имена, разазнајемо да постоје она 'једноставна', као и 'сложена'. Једноставна су најчешће настала од основе коју чини именица, придев или глагол, а њима се додају наставци. Наставци су у нашем језику типски: -ка (Даворка, Славка, Данка, Узорка), -хна (Будихна, Добрихна), -на (Видна, Стојна, Гледна), -ца (Добрица, Радица), -је (Радоје, Благоје), -ша (Гвоздиша, Вранеша), -ло (Јарило, Ведрило), -ко (Јарко, Славко), -ла (Уснула, Добрила), -ан (Радан, Видан, Бојан), -ен (Утешен, Мишљен), -ин (Узорин), -ја (Хоја, Цвеја), -ут (Борут, Добрут), -ош (Милош, Радош, Драгош), -та (Доброта, Милета, Благота), -ован (Радован, Милован) итд.''        Цео именослов >>>