Иако се на великом броју интернет презентација могу наћи најразличитији именослови, па и они који се пре свега баве словенском ономастиком, чини се да је било неопходно позабавити се 'српским специфичностима'.

Разлога за то има пуно: како да би се нека имена спасила од заборава и учинила доступним за уобичајене животне ситуације надевања имена, тако и да бисмо се подсетили шта нас све веже за остале словенске народе, али и шта је оно у именима што представља нашу карактеристику.

Па које су то особине које се код наших народних имена одмах могу уочити?

Ако се анализира њихова творба, разазнајемо да постоје она 'једноставна', као и 'сложена'. Једноставна су најчешће настала од основе коју чини именица, придев или глагол, а њима се додају и наставци. Наставци су у нашем језику типски: -ка (Даворка, Славка, Данка, Узорка), -хна (Будихна, Добрихна), -на (Видна, Стојна, Гледна), -ца (Добрица, Радица), -је (Радоје, Благоје), -ша (Гвоздиша, Вранеша), -ло (Јарило, Ведрило), -ко (Јарко, Славко), -ла (Уснула, Добрила), -ан (Радан, Видан, Бојан), -ен (Утешен, Мишљен), -ин (Узорин), -ја (Хоја, Цвеја), -ут (Борут, Добрут), -ош (Милош, Радош, Драгош), -та (Доброта, Милета, Благота), -ован (Радован, Милован) итд.

Сложена се састоје од две речи, именице, придева или глаголске основе. У најчешће елементе ових имена спадају: -бог-, -бор-, -бран-, -брат-, -вид-, -влад-, -вој-, -вук-, -драг-, -жив-, -љуб-, -мил-, -мир-, -рад-, -рат-, -сав-, -слав-, -стан- ...

Веома је интересантан податак који у својој књизи наводи В. Лазаревић (стр. 76) позивајући се на Завод за информатику и статистику града Београда који показује да на ''узорку од 1.593.356 активних и евидентираних становника живућих у Београду 1999. године, најбројније су ове основе имена Београђана досељених и рођених између 1900. и 1999. године:

Ипак, можда већи изазов чини магија наших имена.

Кроз њихов развој и промене огледала се народна сналажљивост. Имена су уједно показатељ како је народ доживљавао свет око себе, чему се надао, али и како је одговарао на историјске (не)прилике у којима се нашао. Као илустрација ове тврдње нека послуже имена као што су Христољуб, Петрослав, Павлимир, Ђурисав, сачињена од хришћанске основе и словенског наставка (У Именослову сам таква имена сврстала у категорију 'Комбинација'). Ова појава је заправо одговор на притисак хришћанства да се у већој мери надевају библијска имена, а потискују народна.

Интересантна је и једна друга појава до које долази са падом под турску окупацију. Међу бројна заштитна имена која служе да би се нечисте силе одвратиле од новорођенчета, и потпуно им га огадиле (као што су: Горчин, Зломисл, Немања, Душман) увршћују се изворна турска, муслиманска имена.

Отуда се међу Србима јављају презимена са муслиманским именом у основи, нпр. Арнаутовић и сл. Овде се не ради о томе да је промењена вероисповест, већ да је предак носио заштитно име. Ипак, оваквих примера је данас знатно мање. Муслиманско име у основи презимена најчешће је сигуран знак да је по среди прихватање ислама.

Попут ових, тако су и остала имена послужила за творење презимена. Захваљујући томе, данас се већи број веома старих имена успешно сачувао управо кроз презимена. Полазећи од ове чињенице др. В. Михајловић је понудио могуће реконструкције наших древних имена. У ''Малом словеносрпском именослову'' су такви називи обично пропраћени напоменом да се ради о реконструисању.

2005.г.

Мушка имена

Женска имена