| |
|
|
Т
К А Њ Е
Мирјана Марковић: Старинске технике ткања; Разбој - алат за ручно ткање; Архитектура стоног и подног разбоја..
. 
|
|
|
|
Колут света
Диск од печене земље, назван "Колут света", представља
налаз ватинске културе и приказ је лунарног и соларног календара.
Ватин, Србија, II-I мил. ст. ере.
|
| Календар
и
календарско питање |
|
|
|
| ''Следеће
племе се зове С/а/рбин. Они су народ окружен од Словена поштовањем
из разлога чије би излагање било дугачко, такође из особености,
чије би објашњење било преопширно... /Људи из/ племена које
смо споменули, звано С/а/рбин, спаљује се у огњу, када им умре
владар или вођа, и спаљују /такође/ његовог /или: своје/ јахаће
коње. Њихово поступање /у том погледу/ слично је поступању Индуса...''
''Златни лугови'' - Масуди |
Подолско говече
Примитивна раса коју су у давна
времена припитомили наши преци.
Бело је или сиво, са дугачким виластим роговима, издржљиво и радно.
Ова аутохтона раса говеда са словенских простора је угрожена и тек
у последње време схватило се, пре свега у Србији, Украјини и Хрватској
/те Мађарској/ да се његовим очувањем чувају и генетски ресурси.
У супротном, прети опасност да постане историјска раса. |
|
|
 |
Вучари и прочка припадају зимском обредном циклусу и у тесној су вези са Белим покладама.
Ови обичаји се и данас одржавју у шарпланинској варошици Готовуша.
Осим о њима, у тексту можете сазнати више о самом месту, које још увек представља симбол опстанка Срба на Космету.
Наставак >>> |
| |
|
Д. Антонијевић
у анализи симболике магијског круга и кретања у круг, наводи велику
старост симбола круга у коме се препознаје његово амбивалентно
значење: космичко поимање времена и вечита цикличност живота,
смрти и поновног рођења, и заштићен простор од нечастивог, злих
демона и духова. Заокруживањем простора кругом обележавају се
границе преко којих духови и демони не могу прелазити. Познато
je нпр. да су у старом Риму забрањивали деци терање обруча и игре
са обручима са првим смирајем дана. Обруч, круг је третиран сунчевим
двојником који скупља снагу и мирује ноћу. ..
Цео текст >>> |
| Словенски
карневали |
|
|
Карневал у Србији као легитимни спектакл посвећен
пролећним масовним народним светковинама се појављује тек на почетку
21. века. До тада је еквивалент карневалу у српском народу била
Бела недеља, односно покладе пред велики ускршњи пост, често називане
беле покладе, проштене покладе, завршне покладе, месопуст, месојеђе,
сирне покладе, фашанге (од немачке речи fašnik)...
Цео текст >>> |
|
У Босни и Херцеговини кроз историју
посматрања нису биле познате карневалске манифестације под наведеним
термином као што су биле присутне у земљама средње и западне Европе.
Карневалске манифестације односе се прије свега на градске средине,
а у данашњем времену осликавају материјалне, социјалне, политичке,
културне процесе друшва. У Босни и Херцеговини као еквивалент
градским карневалима јављају се у сеоским срединама ритуални опходи
села у виду коледара или чаројица... Цео
текст >>> |
|
|
|
Појаве животиња
на надгробницима показатељ су древности одређених веровања. Пре
свега коња, који је хтонско биће погребних обреда и света мртвих
још у далекој преисторији. Не појављује се тако често, али кад
се појави на надгробницима у околини Студенице или Драгачеву,
обавезно је оседлан и има јахача. Сматра се да присуство коња
на овим споменицима служи да нагласи високи друштвени ранг преминулог....
Цео текст >>> |
 |
|
Веште дрводеље и зидари, махом сељаци, неоптерећени
академским канонима и истанчаним укусом школованих наручилаца
више класе, вековима на балканској раскрсници стварају испрва
сеоску, а потом и градску кућу, конаке, дрвене цркве и винске
подруме, исказујући сопствени осећај за простор и лепо, као трајни
печат етоса из ког потичу....
Наставак >>> |
|
|
Древни обичај спаљивања мртвих
који се везује за Старе Словене на неки начин се прокријумчарио
и до наших дана у долини Пека. На дан сахране од куће умрлог носи
се у неком суду жар на гробље и баца у раку..... Цео
текст >>> |
|
Украсни и симболички вез на тканинама
наших предака |
| |
|
Народни
вез, присуство митских елемената
Слике везене завесе са представама птица и пет варијанти рођеница;
суђенице у руском везу са нагласком на женске карактеристике;
различити типови ознака плодности: јаја, клица - изданака, идеограма
засејаног поља; представе богиње Мокош....
Наставак >>> |
|
|
 |
Сељак
је богобојазан, али и празновјеран Ако и прими ново, с неповјерењем
дијели се од старога. У сталној борби за опстанак, вјечно разапет
између страха и наде, он и у кршћанству ствара
засебну религију. Избрисавши имена богова, у нову вјеру унесао
је безимене демоне. А гдје је само могао, функције старих богова
пренесао је на кршћанске свеце.
За земљорадника важи његов аграрни календар, који се, стварно
узевши, није ни данас измијенио од поганске прадобе.
Наставак
>>> |
|
|
У тeксту под оригиналним насловом
„Oсвaтинa – пaгaнски oгaњ“ aутoр oписуje гoтoвo зaбoрaвљeни oбичaj
Oсвaтинe, штo je зaпрaвo спaљивaњe пaњa у прoлeћe, који се практиковао
у врeмe прeлaскa из зимскoг у прoлeћнo дoбa и био je пoвeзaн сa
joш нeким другим oбрeдним рaдњaмa. ..... Цео
текст >>> |
|
|
Чланак описује
пагански словенски обред плодности који се одигравао у пећини
Триглавца у Словенији. Обред су упражњавале породице из села Прелож
код Локве, све до 1830. године. Главни елемент церемоније представљала
је ритуална молитва митолошком бићу Деве.... Цео
текст >>> |
|
|
|
Боза, вареник, водњика,
врућа ракија, домаћа вишњевача, ласа, медовина, медовина са хмељом,
нана са медом, сељачка врућа ракија, сок од коприва, старословенска
медовина.... Цео
текст >>> |
|
|
Причао ми је Живорад
Лукић из села Арнајева /општина Барајево, београдски атар/ причу
о храсту 'граници'. Недалеко од села налазе се Ливаде, предео
зелен и шумовит... Цео
текст >>> |
|
|
|
Јан Кишгеци: Kонопља - њено гајење
и значај у народним обичајима |
|
|
|
|
Прављена је од крпа увезаним
канапом и говеђе длаке у пролеће када се говеда лињају. Била је
таман толика да се обухвати шаком, "колико да стане у шаку",
а називана је "крпењача" или лопта....
Цео
текст >>>
|
|
Срби су у прoшлoсти
вeoма пoштoвали институциjу размeнe рада и пoмoћи другима. Jeдан
oд видoва тe пoмoћи била je мoба, захваљуjући кojoj je сваки члан
заjeдницe мoгаo успeшнo да oбави наjважниje практичнe пoслoвe
и такo oбeзбeди oпстанак свoje пoрoдицe.... Цео
текст >>> |
|
Основна обућа већине
становника у селима Србије до прве половине XX века били су опанци.
Кожна, лака, плитка обућа, равног или олучастог облика састоји
се од стопала, лица и опуте или каиша за везивање..... Цео
текст >>> |
|
Писаница (обојено
ускрашње јаје) је највеличанственији симбол великоданских светковина.
Овде се може видети како је народ настањен на Карпатима украшавао
јаја, које је мотиве користио, колико труда, љубави и вештине
улагао, и тако кроз време преносио свој духовни поглед на свет
и веру предака.... Наставак
>>> |
''Србин
воли своје дрвеће као што Швајцарац воли своје планине
и као што Данац воли море. Народни прваци састају се једном
годишње (...) под лиснатим засторима; дрвеће шири своје
гране над судницом. Млада и младожења играју под дрветом.
Као џин, дрво стоји на бојном пољу и бори се против српских
непријатеља, зелени лиснати застор грана пружа се изнад
деце која трчкарају.''
''Песников базар'' - Х.К.Андерсен |
|
