СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs                     СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs
 


НАРОДНИ   ЖИВОТ

Народна ношња                 Народни обичаји                Обреди и игре              Исхрана              Веровања                 Ручни рад

 

 

 

''Србин воли своје дрвеће као што Швајцарац воли своје планине и као што Данац воли море. Народни прваци састају се једном годишње (...) под лиснатим засторима; дрвеће шири своје гране над судницом. Млада и младожења играју под дрветом. Као џин, дрво стоји на бојном пољу и бори се против српских непријатеља, зелени лиснати застор грана пружа се изнад деце која трчкарају.''
''Песников базар'' - Х.К.Андерсен

 

Колут света


Диск од печене земље, назван "Колут света", представља налаз ватинске културе и приказ је лунарног и соларног календара.
Ватин, Србија, II-I мил. ст. ере.

Календар и
календарско питање

 Мегалитски кругови на Балкану. Теренско истраживање Бориса Чока и Јожа Муниха
Ненад Ђ. Јанковић: Година и календар

Момир Јанковић: Космички и народни годишњак
Никола Божић: Етноастрономија

Народни називи за месеце у години
Јарослав Францисти: Календар и мерење времена

Драган Јацановић: Српско календарско знање у епским народним песмама

Александра Бајић: Кругови на планини Девици
Народно предсказивање времена по природним појавама
Иља Черкасов Велеслав: Родноверни празници




''Следеће племе се зове С/а/рбин. Они су народ окружен од Словена поштовањем из разлога чије би излагање било дугачко, такође из особености, чије би објашњење било преопширно... /Људи из/ племена које смо споменули, звано С/а/рбин, спаљује се у огњу, када им умре владар или вођа, и спаљују /такође/ његовог /или: своје/ јахаће коње. Њихово поступање /у том погледу/ слично је поступању Индуса...''
''Златни лугови'' - Масуди

 

 

 

Д. Антонијевић у анализи симболике магијског круга и кретања у круг, наводи велику старост симбола круга у коме се препознаје његово амбивалентно значење: космичко поимање времена и вечита цикличност живота, смрти и поновног рођења, и заштићен простор од нечастивог, злих демона и духова. Заокруживањем простора кругом обележавају се границе преко којих духови и демони не могу прелазити. Познато je нпр. да су у старом Риму забрањивали деци терање обруча и игре са обручима са првим смирајем дана. Обруч, круг је третиран сунчевим двојником који скупља снагу и мирује ноћу...  
 Цео текст >>>

Словенски карневали
Карневал у Србији као легитимни спектакл посвећен пролећним масовним народним светковинама се појављује тек на почетку 21. века. До тада је еквивалент карневалу у српском народу била Бела недеља, односно покладе пред велики ускршњи пост, често називане беле покладе, проштене покладе, завршне покладе, месопуст, месојеђе, сирне покладе, фашанге (од немачке речи fašnik)...    Цео текст >>>
У Босни и Херцеговини кроз историју посматрања нису биле познате карневалске манифестације под наведеним термином као што су биле присутне у земљама средње и западне Европе. Карневалске манифестације односе се прије свега на градске средине, а у данашњем времену осликавају материјалне, социјалне, политичке, културне процесе друшва. У Босни и Херцеговини као еквивалент градским карневалима јављају се у сеоским срединама ритуални опходи села у виду коледара или чаројица...   Цео текст >>>

Појаве животиња на надгробницима показатељ су древности одређених веровања. Пре свега коња, који је хтонско биће погребних обреда и света мртвих још у далекој преисторији. Не појављује се тако често, али кад се појави на надгробницима у околини Студенице или Драгачеву, обавезно је оседлан и има јахача. Сматра се да присуство коња на овим споменицима служи да нагласи високи друштвени ранг преминулог....
Цео текст >>>

Веште дрводеље и зидари, махом сељаци, неоптерећени академским канонима и истанчаним укусом школованих наручилаца више класе, вековима на балканској раскрсници стварају испрва сеоску, а потом и градску кућу, конаке, дрвене цркве и винске подруме, исказујући сопствени осећај за простор и лепо, као трајни печат етоса из ког потичу....
 Наставак >>>

Древни обичај спаљивања мртвих који се везује за Старе Словене на неки начин се прокријумчарио и до наших дана у долини Пека. На дан сахране од куће умрлог носи се у неком суду жар на гробље и баца у раку.....   Цео текст >>>

Украсни и симболички вез на тканинама наших предака
Народни вез, присуство митских елемената
Слике везене завесе са представама птица и пет варијанти рођеница; суђенице у руском везу са нагласком на женске карактеристике; различити типови ознака плодности: јаја, клица - изданака, идеограма засејаног поља; представе богиње Мокош....
Наставак >>>

Сељак је богобојазан, али и празновјеран Ако и прими ново, с неповјерењем дијели се од старога. У сталној борби за опстанак, вјечно разапет између страха и наде, он и у кршћанству ствара
засебну религију. Избрисавши имена богова, у нову вјеру унесао је безимене демоне. А гдје је само могао, функције старих богова пренесао је на кршћанске свеце.
За земљорадника важи његов аграрни календар, који се, стварно узевши, није ни данас измијенио од поганске прадобе.
Наставак >>>

У тeксту под оригиналним насловом „Oсвaтинa – пaгaнски oгaњ“ aутoр oписуje гoтoвo зaбoрaвљeни oбичaj Oсвaтинe, штo je зaпрaвo спaљивaњe пaњa у прoлeћe, који се практиковао у врeмe прeлaскa из зимскoг у прoлeћнo дoбa и био je пoвeзaн сa joш нeким другим oбрeдним рaдњaмa. ..... Цео текст >>>

Чланак описује пагански словенски обред плодности који се одигравао у пећини Триглавца у Словенији. Обред су упражњавале породице из села Прелож код Локве, све до 1830. године. Главни елемент церемоније представљала је ритуална молитва митолошком бићу Деве.... Цео текст >>>

Писаница (обојено ускрашње јаје) је највеличанственији симбол великоданских светковина. Овде се може видети како је народ настањен на Карпатима украшавао јаја, које је мотиве користио, колико труда, љубави и вештине улагао, и тако кроз време преносио свој духовни поглед на свет и веру предака.... Наставак >>>

Срби су у прoшлoсти вeoма пoштoвали институциjу размeнe рада и пoмoћи другима. Jeдан oд видoва тe пoмoћи била je мoба, захваљуjући кojoj je сваки члан заjeдницe мoгаo успeшнo да oбави наjважниje практичнe пoслoвe и такo oбeзбeди oпстанак свoje пoрoдицe.... Цео текст >>>

Основна обућа већине становника у селима Србије до прве половине XX века били су опанци. Кожна, лака, плитка обућа, равног или олучастог облика састоји се од стопала, лица и опуте или каиша за везивање..... Цео текст >>>

Јан Кишгеци: Kонопља - њено гајење и значај у народним обичајима

Боза, вареник, водњика, врућа ракија, домаћа вишњевача, ласа, медовина, медовина са хмељом, нана са медом, сељачка врућа ракија, сок од коприва, старословенска медовина.... Цео текст >>>

Прављена је од крпа увезаним канапом и говеђе длаке у пролеће када се говеда лињају. Била је таман толика да се обухвати шаком, "колико да стане у шаку", а називана је "крпењача" или лопта.... Цео текст >>>

Причао ми је Живорад Лукић из села Арнајева /општина Барајево, београдски атар/ причу о храсту 'граници'. Недалеко од села налазе се Ливаде, предео зелен и шумовит... Цео текст >>>

Подолско говече

Примитивна раса коју су у давна времена припитомили наши преци.
Бело је или сиво, са дугачким виластим роговима, издржљиво и радно.
Ова аутохтона раса говеда са словенских простора је угрожена и тек у последње време схватило се, пре свега у Србији, Украјини и Хрватској /те Мађарској/ да се његовим очувањем чувају и генетски ресурси.
У супротном, прети опасност да постане историјска раса.