СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs                     СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs
 

Постављено уз сагласност аутора
*
Slavic Carnevals, Forum of Slavic Cultures,
Ljubljana, 2014; 91-97.

Весна Марјановић

БЕЛА НЕДЕЉА И КАРНЕВАЛИ КОД СРБА

 


Весна Марјановић: Бела недеља и карневали код Срба

Прочитајте и...

Никита И. Толстој: Словенска народна веровања

Мирјам Менцеј: Шепавост вука у легендама о вучјем пастиру код Словена

Карневал у Србији као легитимни спектакл посвећен пролећним масовним народним светковинама се појављује тек на почетку 21. века. До тада је еквивалент карневалу у српском народу била Бела недеља, односно покладе пред велики ускршњи пост, често називане беле покладе, проштене покладе, завршне покладе, месопуст, месојеђе, сирне покладе, фашанге (од немачке речи fašnik). У новије време, лети се под окриљем туристичких организација појединих градова и Туристичке организације Републике Србије организују спектакли који носе назив карневал, па су данас познати карневали у Панчеву, Белој Цркви, Врњачкој Бањи, Београду, Новом Саду, Сомбору, Лесковцу, Пожаревцу, Шапцу.

Данашњи карневали су еволуирали кроз четири основна стадијума који се још увек преплићу. Преко античких, балканских и општесловенских култова намењених за плодност мајке земље и природе, вегетације и аграра, током раног средњег века, све до половине 16. века обухваћени су култовима предака и мртвих. Потом у току 19. и на почетку 20. века на сцену ступају садржаји народних драмских игроказа. Понегде (највише у данашњим северним пределима Србије и уз процесе акултурације) према узору на ликове из comedie dell’ arte, прихваћене из других културних образаца, уз гротеску и бурлеску уличне атмосфере, карневал се заодева политичким сарказмом, који се вешто уклапа у (привидну) борбу против свих„зала" и болести друштва.

У не тако давној прошлости, оно што је за многе земље Европе карневал, у Србији је то била Бела недеља. Бела недеља, односно месојеђе је првобитно било, а у неким регионима је и остало у форми обредне праксе граничне временске зоне. Одржава се на прекретници смене годишњих доба - летаргичног мртвила зиме и почетка буђења пролећа. Ухватљив део народног општења са природом је његово понашање посебно у граничном времену када се одиграва прелазак с једног начина исхране на други, из једног стања свакодневице у стање ишчекивања празника, Ускрса, али и буђења вегетације.

Цео текст у пдф-у >>>


Фотографије експоната из Етнолошког музеја у Београду

Објављено:август, 2015.

Povratak na Narodni zivot