| |
Постављено у сарадњи са аутором
*
Извор:
Готовуша
Љубинко Михајловић
ВУЧАРИ И ПРОЧКA - ОБИЧАЈИ ИЗ ГОТОВУШЕ,
ШАРПЛАНИНСКЕ ВАРОШИЦЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
|
Вучари су стари српски обичај који се у Готовуши обележава на празник Беле покладе (видео линк) и има веома дугу традицију. У давна времена, кад би неки убио вука, великог непријатеља стоке од које се живело, одрао би му кожу и напунио је сламом, док су у ноге стављани штапови, те су га стављеног на колац проносили кроз Готовушу и околна села. Ти људи, који су носили вука, названи су вучари. Они су, обилазећи куће, певали вучарске песме чије су речи сугерисале домаћину да их дарује, јер вук више неће нападати њихову стоку. Жене су китиле вука разним тканинама, а давали су се и поклони у виду новца, жита, сира, меса, сланине, вина, ракије, и других ђаконија.
Вучари су певали следеће шаљиве песме: Дајте вуку мало сира ...и многе друге.
На челу дуге поворке људи у вучарским маскама, које су најчешће направљене од рогова, вуне и крзна, иду млада и младожења у фијакеру. Млада је мушкарац у женској народној ношњи. Иза њих иде читава војска вучара, или сватова на коњима, или пешака, који са собом носе дрвене сабље и мачеве и прате младу да је неко не би украо. У поворци учествују и поп, кум, девер и стари сват. Тако маскирани иду кроз Готовушу, од куће до куће, и након тога заустављају се на главном готовушком тргу (на платоу Дома културе), где се уз присуство великог броја окупљеног народа из свих крајева Србије, али и суседних земаља, приређује богат хумористички и културно-уметнички програм. Најпре се обавља свечани чин венчања младенаца, и ова популарна представа позната је као ''Женидба Краљевића Марка''. Након венчања следи хумористички програм, осмишљен тако да се спомену комични догађаји у Готовуши и да се исмеју њихови учесници.
Прочка је народни обичај који се у Готовуши на Косову и Метохији обележава на празник Беле покладе и има веома дугу традицију.
Клека од које се кумбаре најчешће праве је у древним временима сматрана за свето и магијско дрво и веровало се да клека има моћ заштите од вражбина и исеривање злих духова и демона. Паљење кумбара симболизује терање злих сила које се по веровању плаше ватре, а обичај се сачувао до данашњих дана и сада постоји и надметање у уздржљивости, тј. ко ће већу кумбару окретати око себе. За то време у центру села се певају традиционалне изворне народне песме из готовушког краја. Након мавања кумбара, сви чланови породице окупљају се на заједничкој трпези која је испуњена разноврсним традиционалним народним јелима која се спремају од јаја, сира и других млечних прерађевина, јер сви треба да се ''омрсе'' током заједничког обреда и сложно и у весељу уђу у пост који ће трајати до Васкрса. |
Развој образовања
Иако је у Готовуши постојало неколико црквица, свештеници нису, као у осталим деловима Србије, водили рачуна о описмењавању народа, већ само о проповедању православне вере, па се јављају идеје о оснивању школе. Прва школа у Готовуши почела је са радом 1897. године, за шта је најзаслужнији њен први учитељ Рајко Урошевић, по коме и школа данас носи назив. Уз образовни рад са децом, учитељ Рајко се бавио и општим просвећивањем људи у Готовуши, учио је народ гајењу и калемљењу воћа, узгоју пчела, био је саветник у сеоским и правним пословима,
развијао добре односе међу људима, помагао у лечењу мештана народним лековима. Био је иницијатор изградње првог модерног водовода у Готовуши, који је саграђен 1912. године. Учитељ Рајко је редовно слао извештаје из Готовуше тадашњем конзулу Краљевине Србије у Приштини Браниславу Нушићу.
Развој привреде
На узвишењу Чука налази се симбол и заштитни знак Готовуше – крст висок 6 метара. По народном веровању, у давна времена у селу су се рађала здрава деца која су се касније разбољевала. Мештани су због тога тражили савет од локалног свештеника и он им је саветовао да упрегну два вола близанца који ће вући плуг, да на месту где буду заорали ту и заврше круг, да изору бразду око целог села и да у центру круга направе крст. Мештани су тако урадили и направили крст од камена који су довлачили из реке. Тако је крст сачувао Готовушу и њену децу.
Крст данас представља симбол и заштитни знак Готовуше који посећује велики број људи из свих крајева Србије и света. Зачетник и најзаслужнији човек за развој туризма на Шар-планини био је Стојко Добросављевић из Готовуше и по њему први туристички објекат на Шар-планини носи име ''Стојкова кућа''.
Природа Околина Готовуше обилује изузетним природним лепотама. Одмах изнад места су обронци и врхови Шар-планине. На југоисточној страни су: врх Љуботен, висок 2498 метара, Црни врх, Гавраник, ГЛаве, Кокошиње, Жељкина вода, као и излетиште ''Бела вода''.
Урбана структура Готовуша је састављена од неколико махала (насеља): Ново насеље, Ђурђеви, Стојчеви, Петкичини, Зангини, Костићеви, Репиново и Кевкине.
Култура Готовуша нимало не заостаје за већим срединама у погледу културе. Одмах после Другог светског рата саграђен је Дом културе у којем се организују разне културно-уметничке манифестације. Чувари народне традиције у Готовуши су КУД "Младост", са певачком групом, који проносе славу Готовуше и Србије широм света са низом награда освојеним на разним такмичењима.
У Готовуши се одржава и низ фолклорних манифестација и народних обичаја који се чувају од заборава: маскенбал "Вучари", који се одржава на празник Беле покладе, затим Прочка, Мавање кумбара, Лазарице и Велигдан.
Спорт Најзаступљенији спортови у Готовуши су фудбал, кошарка, рукомет и одбојка. Најпознатија екипа је ФК Готовуша – једна од најбољих екипа малог фудбала на простору Косова и Метохије, са великим бројем освојених турнира и трофеја. Најпознатије спортске манифестације које се организују у Готовуши су: Турнир генерација ''Цветница'', Ноћна лига у малом фудбалу, кошаркашки, одбојкашки и шаховски турнири.
Данас... Готовуша је данас модерна шарпланинска варошица која представља симбол опстанка Срба на својим вековним огњиштима на Косову и Метохији.
|
||||||
|
||||||||
