| |
Постављено уз сагласност аутора
*
„Антрополошки и теоантрополошки поглед на физичке активности
од Константина Великог до данас“, Ниш, 2012, с. 274-293.
Кристина Митић, Петар Митић
КОЛО
- ПАГАНСКО НАСЛЕЂЕ
У ХРИШЋАНСКОМ И ДАНАШЊЕМ РУХУ
  "Нова
званична религија није могла да уништи стара веровања и обичаје, али
им је увелико ударила свој печат."
|
САЖЕТАК Упркос мишљењу да je кружна игра својствена човеку и да се може јавити у разним појавним облицима код многих народа, коло je према појединим тумачењима словенско наслеђе. Кружна игра ланчано повезаних играча несумњиво је постојала у античкој Грчкој и код племена која су насељавала Балкан пре IV и V века нове ере, али појам играња у колу на ове просторе је стигао са Словенима. Ипак, на основу досадашњих сазнања не може се тврдити да је играње у колу словенско, старобалканско или старогрчко наслеђе. Порекло овог феномена не треба посматрати са аспекта географског и етничког распростирања, већ искључиво из угла цивилизацијског развитка. Стари источни народи су веровали да играњем кола могу од богова измолити: животну снагу, благостање, здравље, родне године и напредак у кући. Све специфичне особине једног народа и краја, као што су људска психа, поднебље, природни феномени, говор, ритам, песме и плесови, синтетизовани су у фолклору.
Писани трагови и документа o играчким појавама припадају новијој историји, те је груписање играчког материјала могуће извести само анализом и поређењем са историјским, културним и уметничким догађајима, пратећи живот нашег народа у различитим историјским епохама. Смотре фолклора у садашњости, али и у будућности, треба да подстакну чување многих обичаја националне културне баштине. Обредне игре носе у себи значење некадашњих представа о религији, свету, историји и моралу. Оне су облици старе вере, паганске духовности и касније накалемљеног хришћанства. Реконструкцијом обредног контекста дошло би се и до тзв. играчких песама. Ове игре и песме садрже контаминацију паганских и хришћанских представа, синкретичност, колективност и низ архаичних обележја својствених целокупној традицији. Обредна пракса у оквирима овога рада биће третирана као врста религијског понашања и мишљења заједнице током годишњег и животног циклуса обичаја. Овим прилогом биће само назначена нека размишљања o могућем приступу анализи која je неопходна у савременим проучавањима друштва у целини. |
ABSTRACT: In spite of the common belief that the circle dance is specific for man and that it appears in various forms in numerous peoples, according to certain interpretations, it is a Slavic legacy. The circle dance of chain linked dancers doubtlessly existed in ancient Greece and among the tribes which inhabited the Balkans in the period before the 4th and 5th century BC, but the notion of dancing in kolo appeared in this area with the arrival of Slavs. However, according to former discoveries, it cannot be claimed that dancing in kolo is a Slavic, Proto-Balkan legacy. The origins of this phenomenon should not be considered from the geographical and ethnical aspect, but exclusively from the aspect of civilization development. Ancient Eastern peoples held the belief that by dancing in kolo, as a form of a prayer, they could gain certain benefits from gods: vitality, prosperity, health, good harvest and prosperity in the house. All the specific characteristics of a nation and area, such as the human psyche, climate, natural phenomena, speech, rhythm, songs and dances, are synthesized in the folklore. The written records and documents about the dancing forms belong to the recent history, which leads us to the conclusion that these data could be grouped only by analyzing and comparing them to the historical, cultural and artistic development and by tracing the life of our people in different historical epochs. Both the contemporary and future festivals of folklore should aim at preserving the numerous customs of the national cultural heritage... | ||||||||
|
||||||||||
