Сажетак
Чланак описује пагански словенски обред плодности који се одигравао у пећини Триглавца близу Диваче у Словенији. Обред су упражњавале поједине породице из села Прелож код Локве, све до краја отприлике 1830. године. Главни елемент церемоније представљала је ритуална молитва митолошком бићу Деве тј. дивинизација Деве, чија је сврха да заштити усев на пољима од женског демона Море.

Увод
Ту згоду ми је пред своју смрт, лета 1967, а према усменом приповедању своје баке, приповедала моја прабаба Марија Бан – Фригљева, рођена 1877. године, из Преложа код Локве. Била је посве бистрог ума и јасно ми је рекла: ''Ово ћу ти испричати, јер си наш и зато јер такве ствари, које ћеш сада чути, нису за свачије уши. Испричаћу ти, да видиш, како је било некада, када смо веровали по старински. Запиши то и кад будеш једног дана то пренео свом детету, схватићеш да све ово нису измишљотине, већ нешто што смо морали скривати!''
Тада сам све прихватао са извесном неверицом, али сам после, са годинама, почео пребирати по делима сличног садржаја неколицине словеначких аутора, па сам увидео да је моја прабака имала право.
Када сам 70-их година обишао Преложанку Јожефу Мљач – Пепу Жвнкову због лединских имена, упитао сам је о Триглавци. Љубопитљиво ме погледала: ''Шта о томе има да се прича?'' Одрешито сам одговорио: ''Моја бижнона је Фригловка!'' Тек тада се ослободила и упитала да ли сам о томе причао некоме. Када сам је уверио како сам обећао прабаби да нећу одати тајну, поверовала ми је. Прича је била само у пар појединости другачија од оне коју сам раније чуо. Када сам питао ко је њој причао, с поштовањем је одговорила: ''Моја нана, била је последња свештеница!''
Да ли је, онда, и баба Марије Бан била свештеница? Врло вероватно.
После толико година, када наших предака више нема, одлучио сам се да ову причу обелоданим, јер им сада тиме не могу нашкодити.

Обред
На јесен, када би се пожњела сва хељда, поштоваоци старога култа плодности у тајности би се договорили да при првом пуном месецу припреме обред у пећини Триглавци. Дан пре тога би тајно отишли ка чудотворном извору Урујће (Врочек). Тамо је кристално чиста вода извирала под тамном, сивом стеном. У непосредној близини би набрали папрат и умочили је у изворску воду. Папрат би сакрили у вреће и однели их кућама.

Слика преузета са: http://www.primorske.si/Priloge/Sobota/Razvojne-dileme-Krasa.aspx

Следећу ноћ би се криомице састали на брду Голцу. Четири најлепше девојке-свештенице, обучене у беле ланене хаљине, затаклe би папрат око појаса (1). Папрат би их штитила од беса (бес – зао дух; прим. прев).
У Преложу је до данас сачувана клетва, вероватно некада урок: ''Bes te plentaj!'' (''Бес те узео!'')
Старешина би у платненој торби носио три врсте жита: пшеницу, раж и хељду. Кренули би према пећини Триглавци и Луна им је светлела, да лако нађу пут. Брдом би се спустили до Стопца, поред јаме из које је долазила измаглица, а онда уским путем преко њива у Храстовцима на Гребену. Отуда, кроз Равни, до каменитог Коблака, па мало надоле, по беспућу, ка пећини Триглавци. При крају би запалили бакљу и даље се кретали путем доле ка центру пећине.

Слика преузета са: http://www.primorske.si/Priloge/Sobota/Razvojne-dileme-Krasa.aspx

У самој унутрашњости пећине, на дну, налази се обредни камен са удубљењем - зделом у коју капље вода са таванице. Четири девојке се постављају око камена-жртвеника, а појас са папрати (2) скидају и стављају преко њега. Старешина, који је представљао неку врсту светог човека, управо према чему је и настало име Божеглав, узима из торбе зрна жита и тако их, како су по врсти сазревала на пољу, истреса у пећинску зделу. Девојке би тад полагале руке на камен, а старешина изговарао: ''Deva dəj də duobru bi rədela, də muəra nəč jəm nebi slabya strila!'' (''Дево, дај да добро би родила, да мора им не би слабост застрела'') (3). Потом би девојке трипут ускликнуле: ''Deva jarovi!'' (''Дево, јари се!''; ово 'jarovi' је у вези са рађањем јарог жита, јарањем. Отуда ''јари се''. Упореди Јарило, јаре, јаро и сл – прим. прев).

Слика из приватне колекције
господина Чока, аутора текста

Старешина би онда, држећи у руци подигнуту бакљу, обишао око обредног камена, а девојке би узеле појасеве из папрати и поново их повезале (4). Потом би се почели пењати и старешина би на излазу из пећине угасио бакљу. Тихо су се враћали истим путем према селу. У доласку, у ране јутарње сате, девојке су тихо звале своје псе, како би спречиле њихов лавеж. Верујуће породице су следећи дан увече разносиле папрат, како би је положили на домаћa огњиштa. Посвећена папрат је породицу чувала од несреће: болести, природних непогода, незгода и глади. Кад би протекло неколико дана и Луна прешла у прву четврт, старешина би се за дана са секиром у руци и торбом о рамену упутио ка пећини Триглавци, као да иде на поље. Опрезно, да га неко случајно не прати, ушао би у пећину.

Слика из ''Studia Mythologica Slavica''

Тамо, код обредног камена, угледао би зелене влати. Зрно у води је никло. Пажљиво би их узбрао и ставио у торбу, па се упутио назад у село. Тајно би отишао на њиве које су орали и сејали њему одани кметови. Тамо где је било намењено за сејање жита следеће године, је у грумен затакао проклијало зрневље и рекао: ''Јари!''
Том пољу у Преложу је и данас име Јаровце.
Последњу пут обред је највероватније одржан 30-их година 19. века. Тако је рекла Јожефа Мљач – Пепа Жвнкова. Кад је почело газдовање земљом, газдини чувари би сусрели старешину и пребили га; мада то могу бити само нагађања. Такође се говори да су у Подговју обесили кривоверце, али ни то није доказано; вероватније је да су обесили аустријске дезертере или француске војнике из наполеоновских ратова. Шта је права истина, не зна се ни до данас. У Преложу данас нико о томе не зна ништа.

Напомене
1, 2, 4 – Несклад је у томе да су девојке најпре затакле папрат око појаса (1), па су, при обреду одвезале појас из папрати (2) и после их опет завезале (4), проистиче из приповедања. Вероватно су девојке носиле појас, у који су затакле папрат и после га поново привезале.

3 – ''Дево дај, да добро би родила, да Mора ништа им не би слабо створила'' (''Deva daj, da dobro bi rodila, da mora nič jim ne bi slabega storila'').