Стари занати су од
памтивека део сваког људског насеља, сећају нас ко смо, одакле
потичемо, какав је био свет који нам је претходио.
Ручно ткање, један од таквих заната, можда најстарији, нераскидиво
је везан за сваку традицију, а, ипак, припада читавом свету.
Исте ПРЕПЛЕТАЈЕ радиле су ткаље из различитих делова земљине
кугле, а опет их је сваки народ сматрао наслеђем сопствене културе.
Свако поднебље и свако време додавало је понешто специфично
своје, сасвим особено, што је давало посебну драж сваком поједином
комаду, одвајало једну ткаљу од друге и сваку тканину чинило
посебном причом.
Ручно ткање је део традиције и културе и нашег народа.
У свакој кући, најмањој колибици, налазио се разбој на којем
је ткаља, магијом својих прстију, преплитала нити, ткала укућанима
одећу, пешкире, простирке, завесе.
''Покренимо нити, научимо ткати'', проф. Мирјана Марковић |