СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs                     СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs
 

Индекс | Садржај| Повесница| Бајословље | Народно предање | Народни живот | Мапе и топоними | Именослов | Слике | Словени данас

МАПЕ   И   ТОПОНИМИ

Топоними и митологија                 Мапе               Хидроними              Словенске земље               Топоними и светилишта                Славија

 

 
М а п е






 
''Изговарајући се германском етимологијом,
тврдите да то лоренско село припада Пруској.
Имена Вин (Беч), Вормс и Мајнц су галска; никад вам нећемо тражити те градове, али шта ако једног дана Словени затраже натраг своју Пруску у правом смислу, Померанију, Шлезију, Берлин, због тога што су сва та имена словенска; ако на карти означе села Ободрита или Венеда; шта бисте на то казали?''
           Ернест Ренан, 1871.
 




 

Т о п о н и м и

Игришта су по читавој источној Херцеговини духовна средишта села, а означују мјеста на којима по ноћи и играју виле. Митолошка важност дуба (светога стабла) и дубраве (светога гаја) одразила се и у низу топонима на овоме подручју (Црљена дубрава, Добране, Дуба, Дубравац, Дубравица). Цео текст >>>

Изгледа да су се у чину купања у Лупоглавском језеру на Купрешкој висоравни, августа на православног Светог Илију, сачували трагови прастарог обреда посвећеног Перуну. Обред се обављао у језерском плићаку а изводили су га наги купачи, тражећи здравље у води за коју се веровало да је тога дана лековита и да лечи све болести. Доскорашње славље крај језера је, по свој прилици, само бледи одсјај великог обреда који се некада давно овде обављао. Цео текст >>>

На карте Пелопоннеса, составленной известным картографом Герхардом Меркатором и его сыновьями и изданной впервые в 1589 г. (после чего переиздавалась много раз на протяжении около 40 лет), присутствует ряд „славянских“ топонимов.
Цель настоящей работы – ознакомить читателей с проблемами происхождения этих топонимов и привлечь внимание к картам, являющимся важным аутентичным источником сведений для нашего прошлого.    Цео текст на руском језику >>>

Топоними са основом ''јар'', а с обзиром на Јарила. У Србији: Јариње, Јарушице, Сјарина, Јарсеново, Јаран Дол', Јарнин, Јаричиште, Јарки, Јаревићи. У БиХ: Јаровићи, Јаровић. У Словенији: Јаренина, Јаренински дол, Јарше, Јуровчак.
Затим: Јара, Јар до, Јаревац, Д. Јариње, Јаружани, Јаровице, Јаровље, Јаровода, Јарош, Јарошевићи, Јарун, Јарушке, Јарушје, Јарчево бр., Јарчевац. У Бугарској: Ярловци, Ярославци, Ярлово, Ярловски егерци, Ярловица, Сары Яръ.   Цео текст >>>

Нестор је сматрао старе Илире за Словене. Сад се јавља основно питање: на који је народ мислио Нестор под називом Власи. Ако пођемо за пореклом речи Влах, наћићемо да је иста идентична са речима Valsche, (Велше), Vallon, Galle, Galate, Kelte, Celte и отуда значење Келти. Околност, да Словен касније преноси име на Итале, Римљане и још касније на Влахе који себе саме називају Реману, у плуралу Ремени, долази отуда пошто су у Северној Италији живели Гали (Келти). Још данас, код словенског живља у Илирикуму носе име старьій влахъ, Стара Влашка, два округа, један на месту граничења Далмације, Хрватске и Босне, а други у сред Србије и Босне на Ибру, на горњој Морави и Дрини, име које им је остало од келтских Скордиска, који су некада насељавали оба предела [Strabon L. VII. Ptol.II 16]... Цео текст >>>

Истраживачи украјинских хидронима (О. Соболевски, В. Абаев и др) доста дуго су сматрали да су називи са кореном ДОН -, ДУН -, ДН -, иранског порекла. Тако је на основу својих истраживања Виктор Петров тврдио да називи Дон, Донец, Дунав, Дњепар, Дњестар припадају истом хидронимском реду. Посебну пажњу у истраживању украјнских хидронима посветио је професор Володомир Шајан, који је коришћењем упоредо - лингвистичких метода закључио да у називима река постоје санскритско – аријско – словенске паралеле... Цео текст >>>

Међу бројним легендама о постанку имена Коростењ посебну пажњу изазива она о томе како је покровитељ Древљана био Хорс, бог Сунца.
На месту старог насеља налазило се главно светилиште, где су изражавали поштовање богу. Коростењ је Сунчев град, обзиром да се у имену тог места одразило име сунчаног божанства... Цео текст >>>