Морава је истовремено: хидроним, ороним, топоним и етноним, односно,
она је одувек била, а то је и данас, истовремено: и реке, и планине,
и насеља, и народ, и земље, и државе, и административне области ...
А ту поливалентност, ширину појма, ту свеобухватност Мораве као географског,
историјског, етничког и културолошког појма, нема ни један други назив,
термин или појмовник на земаљској кугли. А у дугој историји Срба,
Морава је управо била све то. Још је Павел Шафарик запазио: „Мораве
- једва да се могу побројати“.
Зато је Морава „јединствена река у свету која није властита именица....
У Србији их има три, а у земљама од Индије до Ирске по једна. Две
су стале баш у Сталаћ да направе трећу“, записао је Љубиша Д. Јовановић
(„Преумљење“, Београд, 2008).
*
„Између земаља Аријане и Бактријане налазила се река која се на санскритском
помиње као Маргус, (што тврди и Милан Будимир о хидронимији Маргус
– наша примедба), а код грчких писаца као Маргианис, код неких источних
народа као Мархава, а чије је право име било Морава (43. ст.23). Саке,
који су живели преко те реке, називали су За-Моравиас, што значи Заморавци.
Херодот ово име помиње као Хамургиес (39. VII.64). Грци ту земљу помињу
и као ''Аморхеис''.
Морава код Лапова. Слика: www.lapovo.org
*
МОРАВСКИ ПОКРЕТ - ЗА ОБНОВУ МОРАВСКЕ АУТОНОМИЈЕ
Моравска држава је била подељена на неколико покрајина, које су се
крајем 12. века ујединиле у Велику Моравску грофовију. У априлу 1348.
године Моравска држава припада као посед чешком краљу, а не Римској
столици.
После пропасти Аустроугарске, Велика Моравска грофовија остаје и у
границама Чехословачке под именом Земља Моравска, а 1928. године уједињује
се са чешким делом Шлезије, и као Моравскошлеска држава опстала је
све до 1948. године. И до данашњих дана Чеси Моравску доживљавају
као културну целину, па се тако на почетку деведесетих година 20.
века појавио Моравски покрет који је имао циљ да обнови Моравску аутономију.
*
НА МАПАМА СЕВЕРНЕ ЕВРОПЕ И ПРИБАЛТИКА – СЕДАМ МОРАВА
Као посебан пример, треба споменути збирку старих мапа земаља Љутића
и Бодрића (Северна Европа и Прибалтик) коју је 1965. године објавила
Чехиња Хана Скалова. У њој се као топоними истог или сличног назива
наводе и више пута: Morava (2x), Moraš (2x), Moravce, Moravica, Morazena
(2x), Moračane, Morčanь, Morčik, Morčino, Mordovice, Moravec (2x)
Morazini, Morchyna, Morica (10x), Moriaa, Moric, Moryčine, Moryčane
(3x), Morignev, Morichovichi, Morko, Morkovici (3x), Morin (5x), Morina
(3x), Moršov, Morvica, Morzlo, Morzy, Morana (5x) ...
*
МОРАВОМ СЕ ЗВАЛЕ И ЛЕВА И ДЕСНА ОБАЛА ДУНАВА
Константин Николајевић, државник, историчар, књижевник и полиглота
оставио је књигу „Критички покушаји у периоду од првих пет векова
српске историје“ или „Први векови српске историје пре Немањића“, са
којим се др Реља Новаковић не слаже у многочему, али је врло занимљив
текст о Морави, која је у првим вековима Христове ере имала много
шире значење од пуког хидронима. Моравом се називала врло широка област
Паноније на левој, и Горње Мезије и Дарданије на десној обали Дунава.
Кратко речено, Морава превазилазила значај и самог Подунавља. Ево
шта о томе пише Константин Николајевић:'' ... Морава се звало лево
подунавље између чешких гора и Матре, а Морава цела Панонија, горња
Мезија и Дарданија у десном подунављу. –настањивала су их племена:
Брањани (Барањани - Барања) племе у панонској Морави, и Брањани или
Браничевци у мезијској Морави од Колубаре до Пека. Кучани (Кyzini),
Кучи (Chutici) у полабској Србији; и Кучани, Кучи једни у Кучеву око
Кучаја у данашњој Србији, - Бодрице између Лабе и Балтика; Бодрице
око Бодрога изнад горње Тисе; Бодрице у Бодрошкоj :граници; и Бодрице
у Бачкој и Банату. - Дечани племе у Бојки; и Дечани у старој Србији.
- Дољанци у Полабљу; и Дољани, Дољанци врло чести по илирској Србији.
- Драговићи у Полабљу; и Драговићи у Македонији и Тракији. - Гломачи,
у Полабљу; и Гламоч у Босни. - Голешинци у Лужици; и Голашинци у Старој
Србији. - Лехи, Леси између Одре и Висле; Леси у Моравији око Фрајберга;
и Λέχώνίά, земља етолска, од словенских времена, Лужичани полабски;
и Лужичани у Превалитанији. - Мазвани, Мазовљани, Мазури пољски; и
Мачвани Србијански. - Милчани лужички; и Милци, Миленци, Милчани пелопонески.
- Моравчани полабски...'', пише Константин Николајевић.
*
МОРАВА-ГРАД ИЛИ МОРАВИЈА КОД ДУБРАВИЦЕ
Археолошким истраживањима, која су обављена од 1948. до 1953. године,
пронађено је на потесу града Мораве (римски Маргум) обиље предмета
од праисторије до средњег века који се чувају у музејима у Београду
и Пожаревцу, као што су бронзани котао из гвозденог доба, бронзани
мачеви из 12. века пре наше ере, сребрни појас, бронзана скулптура
дечака са лампом, обиље керамике, а из римског периода перо за писање
– каламус“. (М. Вељковић). Моравија или Морава град се налази на десној
обали Велике Мораве, у близини њеног ушћа у у Дунав код села Дубравице.
Ту је у првом веку подигнут је војни логор у коме је кратко била стационирана
једна римска легија, мада римски каструм (утврђење) у Маргуму није
археолошки потврђен, већ имамо само посредно сведочење преко опека
са жигом. Осим у раној српској праисторији, у римском периоду, на
овој локацији је постојао град, и у раном средњем веку који се у изворима
помиње као Моравије или Морава. „Стручњаци Народног музеја у Пожаревцу
и Археолошког института у Београду истражују археолошко налазиште
на локацији римског града Маргум, на ушћу Велике Мораве у Дунав. Град
Морава, на ушћу Мораве у Дунав пронађен испод земље био је насељен
у континуитету, од праисторије до средњег века. Археолози се, на основу
пронађених предмета, надају да ће доћи до значајних открића из живота
и рада становника Маргума и да ће после овог средњовековног доћи до
римског слоја. О Моравији или Морава граду (Маргуму), који се налази
на највећој раскрсници копнених и водених путева, и који је био у
континуитету насељен од праисторије до средњег века, писали су многи
путописци, попут грофа Марсилија, који је овде прошао после Пожаревачког
мира у 18. веку, па све до Феликса Каница.
*
КОНТРАМАРГУМ – ДАНАШЊИ КОВИН
Утврђење, које се данас зове Стари Град у Ковину, је постојало још
у римско доба јер су ту пронађени новчићи са разним ликовима владара.
Опека од које је сазидано утврђење је носила жиг VII Клаудијеве легије,
а претпоставља се да се утврђење звало Контра Маргум (Contra Margum)
јер је било смештено насупрот ушћа реке Мораве у Дунав, где је било
утврђење под називом Маргум. Постоје писани трагови да је утврђење
служило и царевима Флавијусу и Константину.
*
МОРАВСКА ЖИТНИЦА-ХОРЕУМ МАРГИ
„На левој обали реке Раванице, код њеног утока у Велику Мораву, на
површини од око 500 метара у дужини и 400 метара у ширини, лежи локалитет
некадашњег града Хореум Марги (Моравска Житница), један од највећих
градова Горње Мезије, кроз који је пролазио и римски војни пут Виа
Милитарис. У римском периоду овај град је претстављао главни привредни,
трговачки, саобраћајни и војни центар Горње Мезије, јер се у њему
израђивало и оружје за римске легије. Име Моравска Житница је добио
по највећем складишту жита, резервама које су подмиривале потребе
римске војске и администрације. На месту данашње касарне археолози
су пронашли на бројним ископинама водовод, саркофаге, таблу са натписом
града, римски новац и друге предмете, који су чувају у ћупријском
музеју, поред кога се налазе и ископине зидова древног Хореум Маргија.
Од археолошких налаза посебну пажњу привлаче касноантички надгробни
споменици, вотивна плоча подунавског коњаника, рељеф бога Митре, камеја
са представом царице из III века и две велике оставе новца, од којих
је прва, са више од 7000 комада, била похрањена у керамичком лонцу
који је био заштићен конструкцијом од опека. Наставком археолошких
ископавања током 2010. године потврђен је правац пружања источног
бедема испод зграде музеја и Булевара војске. (Са сајта Хореум Марги).
*
ПОЧЕТКОМ ДЕСЕТОГ ВЕКА И БОСНА ЈЕ ПРИПАДАЛА МОРАВИ
Историграф Есад Рахић у свом делу „Хисторија“, у поглављу о генези
имена Босне, пише:
„Najverovatnije da mnogo prije Porfirogenitova spomena, ime Bosna
(horion Bosna) nije ni postojalo na slavenskom jugu. Ovamo su ga donijeli
Moravljani, koji su, nakon raspada svoje države, u velikoj masi naselili
područje Bosne i druge južnoslavenske zemlje na početku X stoljeća.
Porfirogenit, govoreći o bosanskom prostoru, determiniše ga još i
ovim nazivima: "ostale sklavinije", „Morava“, odnosno "nezavisna
arhontija". Ali, u drugoj polovini XI st. kad je pisan "Ljetopis
zagorske sklavinije", koji je sastavni dio cjeline poznate pod
nazivom "Ljetopis popa Dukljanina", bosansko ime se već
bilo dosta učvrstilo, pa je prostor od "gornje strane Drine"
na istoku do "gore Borove" na zapadu označen kao Bosna,
"Zagorska zemlja", "zagorska sklavinija", "zagorsko
kraljevstvo".
Kao što rekosmo, jedno kratko vrijeme područje Bosne se čak nazivalo
i Morava, a razlikovalo se od Velike Moravske. Javljaju se i nazivi:
Južna Morava, Niža Morava, Donja Morava, Nova Morava i sl. Imena Bosna
i Morava, kako je obrazloženo, velikomoravskog su porijekla“. Prvi
naziv, nastao je po naselju Bosna u današnjem visočkom kraju, a drugi
po Moravskoj (Panonskoj) nadbiskupiji osnovanoj 869. ili 870. g.,
a iščezloj početkom IX stoljeća, koja se prostirala na jug sve do
Zahumlja.Ime Morava za Bosnu, koje se spominje u više historijskih
izvora, ubrzo je napušteno. Ni nadbiskupija se nije dugo održala“.
Тако пише Есад Рахић у свом делу „Хисторија“.
*
НЕМАЊИНА МОРАВСКА СРБИЈА
Велики жупан Стефан Немања вештом дипломатијом и снагом оружја искористио
је историјске и политичке прилике у свету, допустио је пролазак крсташке
војске кроз његову земљу и проширио територије Србије. Немању је пре
свега занимала Моравска Србија и њене територије као незаобилазни
геостратешки фактор, и настојао је да овлада и десном обалом Велике
Мораве. Због ње је и изашао на мегдан византијском цару Исаку Анђелу,
али је у бици на Морави био поражен и сам израњављен. Исак Анђел му
је упркос својој победи, ипак поклонио десну обалу Мораве пораженом
Немањи, највероватније Петрушко и бованско властелинство. Сам Немања
се после битке лечио у селу Лешју, поред извора чудотворне воде –
аџијазме, која се налази покрај манастира Пресвете Богородице Лешјанске.
Немањиним проширењем србске државе на територији Моравске Србије,
бавио се др Реља Новаковић у делу „Где су били Срби од 7. до 12. века“:
„Захваљујући владарским повељама и владарским биографима, ми први
пут долазимо до доста јасних података о саставним деловима српске
државе из којих, како нам се чини, сазнајемо, у извесној мери, чак
и генезу настанка и развоја Србије и српске државе до краја XII века.
Наравно, ма колико да су подаци ове врсте у повељама и биографијама
непроцењиве вредности ни они нам, на жалост, не објашњавају све што
бисмо желели да знамо кад је у питању географски приказ Србије и српске
државе на крају XII века. Па ипак, захваљујући овим подацима много
смо смелији у нашем настојању да што верније прикажемо картографску
слику српске државе Немањина времена. А ево на основу чега. Као што
је познато, Немања у својој повељи овако набраја своје успоне којима
је уједно проширио територију српске државе: '' ... и обнових своју
дедину и боље утврдих божјом помоћу и својом мудрошћу, даном ми од
бога. И подигох пропалу своју дедину и задобих од морске земље Зету
и с градовима, а од Арбанас Пилот, и од грчке земље Лаб с Липљаном,
Глбочицу, Реке, Загрлату, Левче, Белицу, Лепеницу.'' Готово у свему
исто казује и Немањин син Стефан у својој повељи. Нешто је, пак, опширнији
Немањин најмлађи син Сава: ''И обнови очеву дедину и боље утврди божијом
помоћу и својом мудрошћу даном му од бога. И подиже пропалу своју
дедину и задоби од поморске земље Зету и с градовима, а од Рабна Пилота
оба, а од грчке земље Патково, Хвосно све, и Подримље, Кострц, Дршковину,
Ситницу, Лаб, Липљан, Глобочицу, Реке, Ушку и Поморавље, Загрлату,
Левче, Белицу“, пише др Реља Новаковић
*
У некадашњој Дољњој Мезији, данашњој Бугарској, налази се село под
именом Морава, на северу Бугарске, у области Великог Трнова.
*
МОРАВА – ПЛАНИНА У АЛБАНИЈИ
Морава овога пута је ороним, односно назив планине у Албанији. Очигледно
да је назив планине Морава веома старог порекла и да вуче корене из
најдубље прошлости.
*
МОРАВСКА БАНОВИНА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Моравска бановина је постојала од 1929. до 1941. године, као управна
јединица Краљевине Југославије у којој се налазила у Војна управа
у Србији до децембра 1941. године.Седиште Моравске бановине налазило
се у Нишу, а управна зграда је била Банска палата. На челу бановине
је био бан кога је постављао и разрешавао краљ.
*
РЕГИОН ШУМАДИЈЕ И ПОМОРАВЉА
Као административна јединица у СФР Југославији, односно као део СР
Србије постојала је административна јединица под називом Шумадија
и Поморавље, са центром у Крагујевцу. Она је формирана од Среза Светозарево
и Среза Крагујевац.
*
ПОМОРАВСКИ ОКРУГ
Поморавски округ настао је 1995. године и налази се у централном делу
Поморавља и Републике Србије. Обухвата општину и град Јагодину, као
и територије општина: Ћуприје, Параћина, Деспотовца, Свилајнца и Рековца.
Седиште Поморавског округа је у граду Јагодини, а цео округ броји
312.160 становника. „У граду Јагодини, као и у свим другим поменутим
градовима Поморавског округа је у већој или мањој мери сачувана архитектура
19. века. Остаци ранијих периода виде се у грађевинама као што је
Хајдук - Вељков конак из 18 века. Посебна занимљивост је Стара црква
Арханђела Михајла, задужбина Милоша Обреновића из 1818. године. Манастир
Јошаница је подигнут крајем 17. векау време владавине деспота Ђурађа
Бранковића и сматра се најлепшом грађевином Средњег века у том крају.
Недалеко од Ћуприје је манастир са црквом Вазнесења – Раваница, задужбина
кнеза Лазара, саграђена после 1375.године. После погибије цара Лазара
у Боју на Косову, Раваница је чувала његове мошти до1690. године,
да би данас после три века сељења са српским народом биле опет враћене
у ову његову задужбину. Манастир Ресава- Манасија налази се у непосредној
околини Деспотовца. Ресава - задужбина деспота Стефана Лазаревића,
подигнута је између 1407. године и 1418. године. Током 15. века у
манастиру је деловала чувена Ресавска школа са више радионица у којима
су преписивани важни текстови из светске баштине и писани нови. Константин
Филозоф, аутор „Житија деспота Стефана“ и „О писменима“ (словима),
којим је извршена редакција и сређивање тадашњег правописа српског
језику, радио је и стварао у манастиру Ресава“. (Извор: Википедија).
У општини Параћин, такође, се налази се „Мала света гора“ – комплекс
средњовековних манастира у долини Црнице, тачније 18 православних
светиња. На планини Баби постоје остаци Петрус града у коме је столовао
жупан Вукослав, а на брду Чокоћу изнад Забреге остаци Петрус града
где је столовао војвода Цреп све до Косовског боја.
*
МОРАВИЧКИ ОКРУГ
Осим Поморавског округа, у Србији данас постоји још један округ који
носи име по реци Морави. Моравички округ се налази у централном делу
Србије и обухвата следеће општине: Чачак, Горњи Милановац, Лучани,
Ивањица, а седиште округа се налази у Чачку. Моравички округ броји
230.748 становника. Баштина Моравичког округа је веома богата средњовековним
сакралним споменицима, а посебно место припада комплексу од десет
манастира у Овчарско-кабларској клисури који су названи „Српска Света
гора“. Ови манастири и цркве подизани су у време владања Немањића,
Лазаревића и Бранковића. Манастири „Србске свете горе“ чувају врло
вредне рукописе и књиге, а нека дела су и писана у овим светињама.
*
НЕКИ ПОКУШАЈИ ОБЈАШЊЕЊА ПОРЕКЛА И ЗНАЧЕЊА ИМЕНА МОРАВА
Истражити језичке изворе Мораве је доста сложен лингвистички посао.
Да кренемо од народне епике, у којој постоји израз мор-долама, где
стајаћи епитет мор означава плаву боју. У свакодневном народном говору
код Срба постоји израз морав, што значи – плав или тегет (тамно плава
боја). Старије жене су фарбајући кануре користиле и – мурову боју.
Једна трава која расте у долини Велике Мораве зове се – мор, односно
носи корен речи Морава.
На Птоломејевој карти тада познатог света Морава је убележена као
Мосхинс, а на Појтингеровој табли као Маргус. Неки историчари и лингвисти
склони су да име Мораве потраже у латинском језику. Од вулгарног латинског
назива Маргус и Мараус, наводно, настаје Маравус односно Морава. У
једној од теорија која се помиње у српској литератури наводи се: ''...
Само име Морава настало је прерадом римског назива за исту реку који
гласи МАРГУС''. Такође, понегде у српској литератури се наводи да
је Јужна Морава имала назив АНГРУС, а Западна Морава БРОНГУС. Друга
врло важна теорија о имену је сличност особина река Морава са прасловенском
богињом по имену МОРА или МОРАНА. Друга литература повезује Мору /
Морану са неодређеним богом Морусом или Морасом, чак и са ''маром''
и кикимором – демонима зла који су уско везани за кућу и породични
живот. Чињеница је да су Мораве заиста хировите и варљиве реке. Данас
постоји заиста огромно етнолошко и литературно наслеђе везано за Мораве.
Срби, скоро све своје најважније воде и реке зову Моравама или Моравицама.
У наведене примере теорија о пореклу имена река Морава, треба додати
податак да су први помени назива у Моравској, као и у Србији у IX
веку , с назнаком могућности да се уствари ради о изговору коренског
М' Р' и велике сличности са прасловенским боговима Мором или Мораном
(тј. мор- / мар- : Срп: мора, морава, Пољ: zmora, mora, Чеш: Mura,
Новолужички: Moraвa,)– може се наслутити да је порекло имена далеко
старије и да оно досеже до словенских пра-корена.
