Постављено уз дозволу г. Сретена Петровића

 

ТОПОНИМИ

везани за словенску древну митологију

/топоними, махом са јужнословенског простора, преузети су из дела

''Српска митологија'' и ''Митологија култура цивилизација'' Сретена Петровића, осим код топонима с основом ''вук'' и ''коза''/

 

Мушка божанства

| Белбог - Црнобог | Велес | Герман | Давор | Дажбог | Деда | Јарило | Перун | Подзвижд | Поревит |

| Пров | Радогост | Рујевит | Сварог | Световид | Триглав | Тројан | Хорс |

Женска божанства

| Баба | Девица | Жива | Лада | Љеља | Мокош | Морена | Прпоруше | Русалке | Суђенице |

Демонолошка и териоморфна бића

| Ала | Див | Виле | Враг | Вук | Змија | Коза | Коњ | Лисица | Петао | Чума |

Култна места и предмети

| Требиште | Кукла |

 

Топоними с обзиром на Белбога и Црнобога (''црн'', ''чрн'', ''бор''): У Србији: Белан, Белановица, Балановац, Белотић, Белава, Белишево, Белавина, Белешина, Бјелотић, Беломужевић, Белошевац, Бељевина, Бијељина, Белотић, Бељин, Бељина, Бељаница, Белоиње, Белоињски врх, Белоњин, Белосаве, Белушићи, Белиње. Бело поље, Бели брег, Бијели камен, Бела река, Бели поток, Бијела река, Бели Тимок. На јужнословенском простору: Црноглав - код Горажда, Коњица и Требиња; Чрноглавец - код Копривнице: Црна Глава (више пута: код Куршумлије, Новог Пазара, Иванграда, Коњица), Црнкова главица - код Пљеваља. У Босни: Црногост - код Невесиња. Затим: Црнобошки градић, Црна чука, Црни Врх, Црни луг, Црнољева, Д.Г. Црниљево, Црнча, М.В. Црнице, Црљенци, Црнићи, Црнојевица, Црнољевица, Црно брдо, Црна река, Црни Кал, Црни Тимок, Црно језеро, Црни Камен, Црна Стена, Црна Гора, Црнољево, Црно трње. У Чешкој: Белбожице; у Пољској: Биалобоже, Биалобожнице; Бјели боги у Москви, Бјелбожски монастир у костромској губернији и Bolbuku у Поморанској области; у Русији: Црнобоже, Чернобожна. Опозиција ''црн'' - ''бео'': У Бугарској: Черноглавка и Бълоглавъ, Черни и Бели Вид (две реке); у Србији: Црни и Бели Тимок, Црни и Бели врх, Црнољевица и Белоиње (села код Сврљишког Тимока). У Чешкој: Черник и Белбох; код Лужичких Срба: Чернебох и Билебох код Будишина. * Топоними са основом ''вел'', вол'' и ''вил'', а односе се на Велеса: У Србији: Велез, Велешка таражда, Вележа, Велесница, Велеш, Велештица, Велеш, Велешак, Велишевци, Велас, Велење, Велереч, Волујак, Волуја, Валевац (Волевци), Вољевица, Волиц, Ваљево, Ваљевац, Волујац, Воловци, Волошиново, Васиљево, Васиљевац, Васиљ, Василово поље, Васиљевићи, Васина вода, Власе, Власина, Власотинце, Власи, Власово, М. Власа, Власовска река, Д.Г. Власе, Г.Д. Власово, Власови, Власаница, Влашка планина, Влашко брдо, Влашка шума, Влашки мост, Влашица, Влашка глава, Влашка, Влашки до, Влашић, Влаовац. У Црној Гори: Велеш, Велестово, Влашко брдо, Волујаче, В.М. Волујац. У Македонији: град Велес, Вележ, Велешта, Велешка клисура, Велестово, Велусина, Велушина, Васиљево млаче, Велетин, Волујак, Волче, Волче брдо, Воловарник, Волином, Волниште, Василево, Василица, Василова черга, Влашки камен, Велешко поље, предео Велешко; у Словенији: Велење, Велесово, Зг. Сп. Волчино, Волавље, Власуњек, Волчански рути. У Босни и Херцеговини: Вележ планина, Велетово, Велетовски поток, Василица, Велешићи, Власење, Влашко, Влашке воде. У Хрватској: Велешевац. У Бугарској: Велес, Велешани - код Пловдива. Затим (јужнословенски простор): Велача, Велевјец, Велебит, Веленица, Веленца, Веленик, Веленићи, Велењак, Велета, Велетин, Велетин до, Велетина гл., Велетово, Велешња, Велешово, Велешевац, Велешница, Велешки вошлаг, Велешта, Велешковец, Велуши, Велеуша, Велушина, Велушка р., Велешца, Вељуса, Волосмон, Волоско, Вилуси, Вилеши. * Топоними с обзиром на Германа: У Србији: масив Герман, потес Герман; у Бугарској: Германци, Германовци, Джерманъ, Германъ.- Џерман. * Топоними који се односе на божанство Давор: Давор - насеље у Славонској Пожеги, Давор Конак - код Травника. * Топоними с основом ''даб'' (с обзиром на Дажбога, Дајбога, Даба, Дабижива): У Србији: Дајчево, Дабиновац, Дабиновачки поток, Дабићи. У Македонији: Дабоец, Дабово, Дабојић, Дабце, Даб, Дабче, Дабот, Дабница, Дабов врх, Дабица, Дабец, Криви Дабец, Дабиште, Дабошница, Дабјето, Дабје, Горно Дабово, Дабовски чукар, Дабавец, Дабила, Даб, Дабишевац. У Црној Гори: Дабовина, Дабовићи. Затим: Дабгора, Дабетић, Дабезићи, Дабижовица, Дабила, Дабина к., Дабиновац, Дабичко, Дабио, Дабјето, Дабји врв, Дабниште, Дабо, Дабов дол, Дабовац, Дабовача, Дабовец, Дабовићи, Дабовски осој, Дабчева к., Дабчина пот. Дајбок у средњевековној Бачкој, у Бодрошкој жупанији. У Бугарској: Дабова, Дажбованъ. Дајбабе (женски пандан Дажбога) у Црној Гори, крај Подгорице. * Топоними с обзиром на Деду, Ђеда: У околини Цеља у Словенији: Дедина гора, Дедини дол; у Славонији: Ђедов нос (брдо). * Топоними са основом ''јар'', а с обзиром на Јарила: У Србији: Јариње, Јарушице, Сјарина, Јарсеново, Јаран Дол', Јарнин, Јаричиште, Јарки, Јаревићи. У БиХ: Јаровићи, Јаровић. У Словенији: Јаренина, Јаренински дол, Јарше, Јуровчак. Затим: Јара, Јар до, Јаревац, Д. Јариње, Јаружани, Јаровице, Јаровље, Јаровода, Јарош, Јарошевићи, Јарун, Јарушке, Јарушје, Јарчево бр., Јарчевац. У Бугарској: Ярловци, Ярославци, Ярлово, Ярловски егерци, Ярловица, Сары Яръ. * Топоними с основом ''пер'', ''пир'': У Бугарској: Перуника, Пиринъ, Пирински чарке, Гара Пиринъ, Перник, Перчовци, Пиряшки гер., Пиринецъ, Пирне, Пирински чарке, Пердова мах, Перушица, Перин-планина - јужно од Софије. У Србији: Перуновац (околина Крагујевца), Перинатица, Перуника (код Куршумлије, као и на Ибру), Перове главе, Петрова глава, Перане, Перовско брдо, Перов врх, Перово брдо, Пардушка глава, Перишки потес, Петрон, Петруша, Периш, Петрушина коса, Перина, Петрц, Перова бајта, Перос, Перунички поток, Перуника-вис (3 пута: у ваљевској Подгорини и код Чачка, као и код Јошаничке бање), Перуничка глава, Периновац, Паруновац (код Крушевца). Затим: Перунац, Ператовац, Пердухово Село, Перини, Переника, Перин град, Перин врх, Перичник, Перјановцац, Перна, Пернатица (пл.врх), Перники, Пернице, Перов камен, Перошева гл., Перчин, Перуш, Перушки, Перућица, Перушић, Перутац, Пирин, Пирина, Пиране, Пируша, Парунићи, Паруница, Перунуша (код Госпића), Перовни до (код Требиња), Перуовине (Купрес), Першавец. У Македонији: Перин, Пероник, Перуника, Парен, Перунига, Пералије, Перен. У Црној Гори: Пирина пољана, Перчин. Перун планина у Босни, код Вареша, врело Перун код Озрена. У Словенији: Перновска Горца, Перуњи Вес, Перуњи врх у Корушкој, Перунчевац, Пернек, Перачица, Перники, Перцетов грид, Перати, Перовец, Перудина, Перово, Перденски врх, у Истри - Перун и Перунски поток, Перој. У Хрватској: Периново, Перковић (Шибеник), Перунковац, Перун у Пољицама код Сплита, Перуна дубрава. По Гржетићу и Порим и Прењ у Столачком котару. Код Руса: Перуња Ренъ. Хришћански пандан - св. Илија: Свети Илија - брдо у Биокову, Илино брдо и Сутилија у Македонији. * Топоними са основом ''подзвизд'', а с обзиром на Подзвижда и Поревита: У Србији: Звезд, Звижд, Звиздар код Ваљева; у Хрватској: Подзвизд - код Стона и Карловца, Подзвиска - код Карловца, В. Подзвижд - код Макарске. Позвиз - код Пријепоља; Звијезд - код Фојнице у Босни; Позвизд, Подзвишка река, Љубозвизд. * Топоними с обзиром на Правду, Прова: У Србији: Прово (2 пута), Привина Глава, Провита; у Босни: Прово (код Ливна), Пронине механе; у Македонији: Пореница (река); у Словенији: Прове, Порева глава, Поренце; у Хрватској: Врх Прове, Поратова глава, Прово, Циста Прово, Провић, Провија, Прово Чапразлије, Провски понор, Провија. * Топоними с обзиром на Радогоста (имају основу ''рад'', ''гост'', ''гошт''): У Србији: Ргоште, Рагодеш, Вигосте, Радобуда, Радобић, Радијево, Радуша, В.М. Даљегошта, Радојевица, Радава, Радујевац, Радев камен, Радивац, Радоњина чесма, Радостина, Братогошац, Горњи Вртогош, Огоста, Огоште. У Црној Гори: Радигојно, Сјерогоште, Миогост. На јужнословенском простору: Јутрогошт, Белогош, Црногост, Белогошки п., Гостирашка р., Гостиражни, Доброгошће, Љубогошта, Живогошће, Дражгоше, Гостимировићи, Добрињски гостињац, Гостивар, Гостуша, Гостушка р., Гостино бр., Гостић, Гостиља р., Гостиљ, Рогош, Рогоша, Отигошће, Гостићи, Гостово Поље, Гостење, Госник, Гостоваче, Гоштак; Радостово, Радобор, Радолиста, Радожда, Радово, Радовиш, Радеш, Радуша, Радош, Радигојно, Радосин, Радан, Радаслијево, Радошина, Радовец, Радобој, Радече, Радеж, Радуха, Радовна, Радић-кук, Радохова вас, Радна вас, Радовља, Радовица, Радоштак, Радљевица, Радовљица.   Источна Србија Балтички Словени Ргоште Радигост Коњска падина Конов Требежина Требошов Равна Ровно Девица Девиц Плеш Плеш С. Петровић: Митологија култура цивилизација / Београд, 1995.   * Топоними са основом ''руј'', а с обзиром на Рујевита (Руђевита): У Србији: Руј, Руја, Рујаве, Рујево, Рујица, Рујник, Рујан, Рујни, Рујница, Рујник (11 пута), Рујевац (9 пута), Рујевик, Рујева глава, Рујчићи, Рујиште (7 пута), Рујковац, Рујишка река, Рујеџијско Гувно, Рујишта (4 пута), Рујевица, Рујишка, Рујишник, Руђ, Руђарци, Руђина, Руђинци, Руђина Мара, Рудина, Руденица, Руда Глава, Руњани (2 пута), Рађевац, Рађеновац, Рађевштица. У Црној Гори: Рујник (4 пута); у БиХ: Рујница, Рујник (3 пута), Ружевић, Д. Рујани, Рујан; у Хрватској: Рујник (9 пута); у Словенији: Рујица, Рујник, Рујев когл. Затим: Рујанско гувно, Рујак, Рујац, Рујарац п., Рујевна, Рујев до, Рујина вода, Руен, Руево бр., Рунец, Руњаво бр., Руњави градац, Руњевац, Руњица; Риђица, Риђуша, Риђанске рупе, Риђевштица; Руђа стн., Руђин глав., Руђевине. У Бугарској: Руня, Руенъ, Руен. Острво на Балтичком мору: Рујан. * Топоними с основом ''свар'' (с обзиром на Сварог, сварожићи): У Србији: Сварче (околина Прокупља), Г.Д. Сварча, Сворник = Зворник; у Босни: Варожићи, Спарожићи; у Црној Гори: Мало и Велико Сваршево; у Хрватској: Горња и Доња Сврача, М. Сварча, Заврече, Савршцак; село Савар на Велом отоку код Задра, Шварча код Карловца; у Словенији: Сварје, Свршево, Сваруље, Шваранково. У Пољској: Swaryczen, Swarzewo, Swarynie, Swarocin, Swarzadz, Svarov, у Рамулту: Zwartow, Zwartovek и Zwarzewo (немачки: Schwarzau); у Лоренцу: Swariseno. Twaroch, Tbaraschitzberg у Доњој Штајерској. * Топоними с обзиром на Световида (са основом "вид", ''вит''): У Србији: Видлићево крајиште, Видлић, Видино брдо, Видова, Видовачки кључ, Д. Г. Видово, Видово брдо, Видовац, Видовица, Видојевица, Видлић, Видлуша, Видаковац, Видански крај, Видевци, Видуша, Видање, Видно, Видобаре, Видојевци, Видовица, Виденова дувка, Витковац, Витковица, Витовник, Витовница, Витковићи, Витановац, Витановци, Витановица, Витановачка шума, Витковача потес, Витница, Витићи, Витина, Витојевачко острво, Витанци, Витошевац, Вита Крушка, Витомирица, Витковац, Витанце, Видићи, Видовача, Видово, Витанов прелаз. У БиХ: Видово село, Вид, Видоње, Витина, Велики Витао, Вити Граб, Витовље, Витковци, Витковићи, Велики Виторог. У Хрватској: Видова гора, Вида, Видаци, Видовице, Видоши, Витачево, Витаљина, Витина, Свето Видо. У Македонији: Видовиште, Видуша, Витачево. У Словенији: Видановци, Видем, Видина, Видоњава, Шентвид, Сентвид, Свети Вид, Свети Вид при Планини, Свети Вид при Птују, Њт. Вид над Валдеком, Шт. Вид при Гробелнем, Шт. Вид при Стични. Затим: Витањ, Витија, Видовићи, Видојевићи, Видосавићи, Видаковићи, Видак, Видковић, Видошић, Видово, Витош, Видеж, Витоглав, Вигошти, Видоборњак, Видошћица, Видакуше, Видаљ, Видем, Сутвид, Севид, Витна бара, Витна вас, Витловска коса, Витлаци, Витково врање, Витожић, Витоњчица р., Виторско бр., Витоц, Витуље, Витуњ. Са простора Бугарске: Видно, Видилица, Витоша планина, Видим (2 пута), Река Видима, Витановци, Витъ, Черни и Бели видъ, Виданово, Витевци, Витъовци, Витанска мах. (3 пута), Виденица, Видинъ, Витаново, Витово, Видлич, Витово. Вигошт (у ужичком Подрињу) - Вигоште (Моравица) - Vidhošt, Vidhoštice (Чешка) - Wydgoszcz (Пољска) - Widogosti (старолужичкосрпски) - Vidgossa (име старобосанске жупе). /А. Лома/ * Топоними с обзиром на "Триглав", ''Тројан'': У Србији: Троглав, М. Троглав; у Црној Гори: Троглави, Троглава, Троглав; у Босни и Херцеговини: Троглав, Троглава; у Хрватској: М.Ср.В. Троглав, Тројеглава; у Словенији: Триглав, Триглавец, Триглавница, Триглавска стена, Долина Триглавских језера, Коча при Триглавских језера. У Бугарској: Триглав. У Србији: Троја, Троје, Троица, Трајанов мост, Тројанов град, извор Тројановац, Трајанова табла. У Македонији: Трајанов шопур, Тројани, Трајанова ч., Трајанова маала. У БиХ: Тројановине. Хрватска: Тројановине, Тројврх. У Словенији: Тројане. У Далмацији: Трајанов замак. Затим: Тројан, Тројановићи, Тројиновац, Трајанов камен, Тројеглава, Тројврх, Троврх, Троврха, Тровро, Тровра, Трибошић. Трајанов бедем (Кијевска губернија); у Румунији: Трајанов шанац, Трајанов сто, Трајанова стена, Трајанова ливада, Трајан - градић, Халта Трајан; у Бугарској: Трајанов друм, Троянъ (већи град), Градетъ Трояновъ, Трояново, Траянци, Мах. Тройовска, Трояновска мах, Трояци, Троица. * Топоними са основом ''хорс'', ''хрс'', ''рош'' и ''рас'', а с обзиром на Хорса: В. Хржић (код Госпића), Хржиште (код Требиња), Хрсовац (код Невесиња), Храсовец (код Вараждина), Храшан (код Цеља), Хреша (код Сарајева), Раса, Расно, Расова, Расови, Расово, Расевац, Расина, Расинац, Расиња, Расњица, Расовац, Раша, Рашавци, Рашево, Рашинац, Рашица, Рашка, Рашково, Рашко поље, Росан, Росов, Росовец, Росоки, Росци, Рошани, Рошња, Рошова, Рошце, Руса, Русово, Русановци, Русањ, Русанско брдо, Русева, Русин, Русиница, Русце, Русица пл., Русјаци, Русно, Русовац, Рушева гл., Рушова гл., Рушов врх, Рушевац, Рушица, Рушје, Рушка ч., Рушковац, Рушник. У Бугарској: Хърсово, Хърсова могила, Росеново, Рошковецъ, Расово, Расови, Росоманъ, Русе, Русевци, Русинци, Русиново, Рушанска мах. Русија и Украјина: Рша, Росова, Росоше, Русаловка, Русава, Русановка, Русаново, Русиново, Росоши

 

Топоними с основом ''баба'': У Србији (у околини Старе планине): Бабина глава, Бабин зуб, Бабин нос, Бабин кук, Баба, Бабин кал, Бабинкалска река, Тресибаба, Мучи Баба, Галибабинац, Бабиште, Бабин кладенац, Бабина падина, Бабино лешје, Бабина бара, Бабино. Бабина јаруга, Бабина алуга, Бабин кованлук, Бабин луг, Бабина гора, Бабино језеро У околини Цеља у Словенији: Бабино, Бабино брдо, Бабино колено, Бабин поток, Бабино горо; у околини Триглава: Бабино поље, Бабин зоб. Између Лабе и Одре: Бабица, Бабин, Бабки, Бабов. * Топоними с обзиром на Девицу, Деву: У Србији: Девана, Девици, Девица - више пута, Дивич, Девча, Г.Д. Девча, Г.Д. Девање; Ђевички поток, Девајска р., Девичка шума, Дева, Девићи, Дивичњак, Девичњак, Девча, Дивинац, Девотин, Девино брдо, Деваје, Девље, Девчанска р, Девчански п., Девовићи; у Црној Гори: Дивци, Девић Бор, Рт Девиштење, Девич Кам., Девич Стијена, Ђевојачка глава; у Македонији: Девич, Дивчи глава, Девча, Деваје, Дева, Кар Дева, Дивиче, Дивице, Девич, Девија бајир; у Босни и Херцеговини: Дивич, Девица, Девичина гл; Девина пл., Девички поток, Г.Д. Девање, Дијева, Дијевчово бр., Девићи, Дивиница, Ђевич кам., Ђевички п., Девице, Дивин, Дивина глава, Невјестина гл, Дјевојачке Стијене; у Словенији: Девин, Девча, Девце, Девјак, Девице, Девница, Девница р., Девина, Девиншчина, Девица Марија; у Хрватској: Девница, Девинка, Девић. бр., Девич Долац, Дивич, У. Девич драга, В. М. Дивич, Девчић Драга, Девчић, Девчићи, Девичина Гл., Девчић гл., Подевчево, Девићи, Дивицјак, Дивичина стијена; у Бугарској: Девинъ (планина), Девино, Дъвачино, Девенци, Девинска река, Девня, Гара Девня, Ръка Девня, Девене, Девиче поле. У Чешкој: Девин - у Прагу над Влтавом, Девин - у Хебеу, Девин - близу ушћа Мораве у Дунав; Девин на Дунаву у Словачкој. Девичја планина близу Смоленска у Русији, Девична планина у Трипољу и Девичја гора у Сахновке. * Топоними с основом ''жив'' (Жива - Сива): Жива, Живаја, Живањ, Живање, Живањски до, Живањско врело, Живац, Живашница, Живењ, Живашница р., Живинци, Живица, Живички врх, Живово, Живовски дол, Живуша, Живуља, Жизница. * Топоними с основом ''лада'', ''лела'', ''лета'', а с обзиром на Ладу: У Србији: Ладово, Ладовићи, Ладова брдо, Љељеница, Лелић, Лелићи, Лелетићи, Љиљача, Љиљачиште, Велика Лелија, Љиљан, Љуљаци, Љељени врх, Љуљачка глава, Лотин до.У Црној Гори: Ладин врх, Љељетин врх, Љељенак, Љељенов врх, Јејевина. У Босни и Херцеговини: Лелија, Љељенча насеље. У Словенији: Ладинков когл. Затим: Ладана, Ладани, Ладање (код Вараждина), Ладињак, Ладине, Ладница, Ладовац, Ладовица, Ладник, Ладровац, Ладровић, Латовац, Латово.У Бугарској: Летница, Лътница, Лътовци, Летенци, Латевица, Ледово, Леденикъ, Ладово, Ладевица, Латевица, Ладарево, Лелуинци, Лелинци. * Топоними с обзиром на Мокош: Мокоша (код Кочевја у Словенији), Макоше, Мокошица (код Требиња), Макошка, Ђурђева Макошка, Мишина Макошка, Средња Макошка, Даљна Макошка (код Кратова у Македонији), Мекиш (код Дервенте), Микошиновац (код Карловца), Макиш (код Београда), Макоша, Моклиште, Мокошица. У Чешкој: брдо Мокошин. * Топоними с обзиром на Морану и Водана: У Србији: Морица, Д.Г. Морина, Моранско Поље, Морина, Морно брдо, Морани, Моралија, Мораљка, Мореја, Морич, М. Морич, Мореч, Мареново, Морачане, Мораћке баре, Морак, Морача, Мортули, Моровски крш, Мариница; Водавица, Водањ, Водењак. У Црној Гори: Марен, Д.Г Мориње, Морињ, Морињски залив, Морно брдо, Мораице, Мориград, Морача, Мапа Морачка, Ман. Морача, Маран, Морачице, Морачник, Морачко Требаљево, Морача река, Моришња, Моравиња, Мораково. У Босни и Херцеговини: Морино бр., Д. Моранштица, Стоморине, Стоморица, Марцани, Мораћин бунар, Моринац, Морачани, Д.Г. Морањци, Оморни до, Оморњаш. У Македонији: Моровиште, Морани, Моране, Морански п., Марена, Маренско поље, Маренци, Маренски вршник, Моранска река, Морич, Морић, Мор, Морошка вода, Марчинци, Марена, Марино, Марчева мах., Марчева ч., Марчевци, Морач, Морче. У Словенији: Морн, Морје, Моришче, Морушек, Моравшчек, Маренца, Марачићи, Марцани, Мурен, Водански врх, Воденово, Водењак. У Хрватској: У. Морачна, Морачни До, Марчан, Марчани, Марчана, Морашница, Морце, Морићи, Канал Мориње, Мориње, Марцани, Марци, Марцлин, Марцлинска дубрава, Моркан, Марцељани, Марчана, Г. Марчићи, Марчинкова чесма, Марчинковац, Моравњчак, Моровача, Моровник (острво), Под Моринке, Марченовац, Н.Ст. Марча, Марчани, Водањ, Водењачки врх, Водењак (острво). У Бугарској: Моряне, Марена, Марево, Марчовци, Маринка, Марина, Моралиска мах., Мораска, МуреноМорянц, Воденъ, Долни Водено, Гол. Воденъ, Мали Воденъ. Између Лабе и Одре (по Хани Скаловој): Морачане, Морица, Морин, Морина, Морана. * Топоними с обзиром на Прпoруше: У Србији: село Прпора код Браљине, Прпоре у јабланичком срезу, Прпоре у околини Приштине, Прпоровац у тимочком крају, Прпевци, Припор. У Бугарској: Пръпорецъ, Пърпори. Затим: Прпоришта, Прпушка, Прпино брдо, Пеперигов поток. * Топоними с обзиром на Русалке (основа ''рус''): У источној Србији: Рашинска река, Русаље, Руса, Росуља, Росомач. Даље у Србији: Русалска гробља, Русалиска гробишта, Русце, Русалија, Русуљске равнине, Русалије, Росалница, Русуља, Русулија, Русица пл., Русиновце, Русенац, Русални поток, Русалница, Русиница, Русовата, Русанско брдо, Русњачки поток. У Босни: Русановци, Русањ; у Македонији: Русалија, Русица, Русева чешма, Руса, Русеница; у Словенији: Русов јарак, Росалнице, Г.Д. Русница, Русова коча; у Хрватској: Русово; у Бугарској: Русаленъ, Русалина, Русалско, Русица, Русинци, Русенци, Русиново. * Топоними с обзиром на Суђенице / Рођенице: У Србији: Рожанци (село у околини Београда), Рождаце, Рожаје; у Македонији: Рожден; у Босни: Суђенице, Рожана гл., В. Рожац, Судићи, Судић планина; у Хрватској: Рожански кукови, Роженица, Судовец, М. Судовец; у Словенији: Родице. У Бугарској: Рождене.

 

Топоними са основом ''ала'': Алин поток, Алина глава, Алин брег, Алино брдо, Алино било. * Топоними са основом ''див'', ''дивљи'': У Србији: Дивизбор, Дивчевићи, Дивље, Дивљана, Дивљак, Дивљаке, Дивљаковци, Дивљачки крај, Дивљански Манастир, Дивци, Дивчибаре, Дивићи, Дивостин, Диволеска, Дивља ријека, Дивачко брдо; у Црној Гори: Дивљак, Дивљаци, Дивљачки крш. У Босни: Дивичани, Дивојеве глав., Дивић, Дивјак, Дивовићи, Дивље косе, Дивин, Дивесело, Дивова вода, Дивич; у Македонији: Дивјаци, Дивополе, Дивљански дол, Дивље, Дивљак, Дивидија, Дивиче, Дивјанци; у Хрватској: Дивуша, Дивина гл., Дивов бриг, Дивић, Дивићи, Дивуље, Дивојовић; у Словенији: Дивача, Дивашка Јама, Дивјаки. У Бугарској: Дивоцитъ, Дивля, Дивчовото, Дивчова река, Дивдъово, Джинотъ, Джиново. * Топоними са основом "вила", "виленик", "вилењак": У Србији, Црној Гори и Босни: Виле, Вила, Виловица, Вилиште, Вилови, Вилине, Вилуси, Вилац, Вилењак, Вилењача, Виленик, Вилинац, Вилино коло, Виљоколо, Вилин брег, Вилина коса, Вилина пећина, Вилина буква, Вилина влака, Вилина вода, Вилешке баре, Вилин камен, Вилин кук, Вилин чаир, Вилин кладенац; у Македонији: Самовилак, Самовилец, Самовилет река, Виловица; у Хрватској: Вилишнице, Виловрх, Виленски врх, Вилина глава, Вилин Криж; у Словенији: Вилајац, Вила р., Вилетинец, Вила, Вилинска шпица, Вилна пећина, Виланци. У Бугарској: Вилинград, Вило, Виленова мах, Вилитъ, Вила, Самовила. * Топоними са основом "враг", ''ђаво'', ''худо'': У Србији: Ђаволачка страна, Ђаволски п., Ђаволска пећ, Ђавоља варош; Враговац, Врагодо, Врагодол, Враголија, Враголоје, Враголови, Врагочаница, Вражја глава, Вражји камик, Вражја црква, Вражогрнци, Врагочанска р., Врач, Врачевић, Врачево, Врачевац; у Македонији: Ђават, Ђавато, Ђавков крст, Ђаволов дол; Вражја чука, Вражји рид, Вражји вир, Вражин дол, Вражинска река, Вражогрнце, Враготурци, Вражија воденица, Вражале; у Црној Гори: Врагодо, Вражје јез., Вражегрмци; у Босни: Врачаревац, Вражовци, Вражји витли, Вражија коса, Вражићи, Вражић, Вражале, Вражалице, Враголово, Д.Г. Вражићи; у Словенији: Вражји пролаз, Вражји долци, Вражји вртец, Вражја Печ; Худо, В.М. Худо брдо, Худе стена, Худеж, Худеј, Худи, Худи Конец, Худа Полица, Худи п., Худи Рогатец, Худа Јама, Худа Лукња, Худа печ, Худа равен; Худичев мост, Худиња, Шп. Худиња, Худење, Худињска долина, Худичев п., Худења р., Худичев боршт; у Хрватској: Вражић, Вражји врти, Врагашев Мост, Вражје корито, Враштица, Вражски долац. У Бугарској: Дяволска р., Дяволско блато, Дяволски зал., Вража глава, Вражи дупки. * Топоними са основом ''вампир'', ''вук (-одлак)'': Вампирача (околина Пожаревца), Вукодлачица (околина Невесиња), Каравуково, Вучитрн, Вучак (код Смедерева), Вука (река), Вуковар, Вучјак (гора у Македонији), Вучјак (у Босни), Вулчедрум (Бугарска), Волковиск (Белорусија) * Топоними са основом "змај", "змија": Змајевац (најчешће извор, врело, кладенац), Змајан, Змајева греда, Змајева пећина, Змајева река, Змајевица, Змајевка, Змајево ждријело, Змајевска вода, Змајевски поток, Д.Г. Змајне, Змајовача, Змајселе; Змијавац, Змијавци, Змијан, Змијанац, Змијаначка река, Змијање, Змијаре, Змијача, Змијаначке греде, Змијаница; Змијевац, Змијевача, Змијевачка драга, Змијевачки мост; Змијина гл.; Змијина гомила, Змијска гомила, Змијинац, Змијница, Змијова дубка, Змијски крш, Змијски п.; Зминац, Зминица, Зминичко јез., Змиња гл., Змињак, Змињац, Змињевача, Змиштак; Змиорница; Гуја, Гујаничке ливаде, Гујевац, Гујина гл.. У Бугарској: Змиянец, Г. Змиьянь, Змиярска мах., Змеево, Змеино, Змейево, Змеево, Змейовець. * Топоними с обзиром на ''коза'', ''јарац'': Козара (Босна), Козаровце (Словачка), Козјак (Македонија), Козлодуј (Бугарска), Козловец (Бугарска), Козница (Србија), Koszalin (Пољска), Јарцево (Русија), Јарковац (Банат, Србија). * Tопоними са основом: "Кобила"/ "Кобиља", "Коњ", "Коњски", "Копита" (атрибути солар. бож.): На јужнословенском простору: Копитарци, Копита, Кобилица, Коњушка, Коњско, Кобиља глава, Коњска глава, Кобиљска глава, Кобилна глава, Коњски рид, Коњи рид, Коњушевац, Коњух, Врви кобила, Кобилиште, Бесна кобила, Коњарка, Кобиље, Кониће, Коњушка чука, Коњарник, Коњувочка река, Коњарски кладенац, Коњидер, Коњевачко поље, Коњевићи, Коњска пољана, Велика и Мала Копита, Коњски дел, Коњушица река, Коњски гроб, Кобиљак, Коњскоча, Кон-главица, Касидол, Коњушнице, Коњско брдо, Коњице, Коњшчина, Коњиковићи, Коњишче, те у Бугарској: Копитникъ, Копитарци. Вранац: Вранци, Вранчићи, Вранеш, Вранешић, Вранићи, Враник, Вранишлевци, Врановци, Врањани. * Топоними с обзиром на лисицу (у вези са женским сол. божанствима): У Србији: Лисец, Лисица, Лисац, Лисичје, Лисичина, Лисача, Лисичак, Лисичјак, Лисина, Г. Д. Лисина, Лисја стена, Лисо поље, М. Лиса, Ступска лиса, Лиснице, Лисота, Лис, Лисји врх, Лиса пољана, Лисачка, Лисовић. У Македонији: Лисец, Лисичји камен, Лисичин камен, Долно Лисиче, Лисички рид, Лисиче, Лисичарник, Лисичка маала, Лисје брдо, Мали Лисец, Лисевица. У Црној Гори: Лиса, Лиси до, Лисац, Лисичка глава, Лисић до, Пусти Лисац, Лисицине. У Босни и Херцеговини: Лисичји до, Лисичине, Лисичина, Лисичји кук, Лисац. Затим: Лиса Гора, Лисичја гора. * Топоними са основом ''петао'' и ''кокош-ка'': У Србији: Петлова чука, Петловац, Петловица, Петлова коса, Петлов Бунар, Петлово бојиште, Петлоовача, Петлов метерис, Пијетлово брдо, Петлово брдо, Петловац река, Петлови Рид; Кокошица, Кокошице, Кокошаре, Кокошја глава; у Црној Гори: Кокошињак; у Босни: Пешловац, Пешловача; у Македонији: Кокошкина краста, Петловац, Петле, Петлечка река; у Славонији: Петловац, али и облици Петех и Петелинец. * Топоними са основом "чума": У Србији: Чумавићи, Чумајски п., Чумин до, Чумић, Чумићи, Чумићско бр., Чумово, Чумовица, Чумски врх; у Македонији: Чумин врв, Чумово, Чумовска р.; у Црној Гори: Чумајевица, Чумовица. У Бугарској: Чумаковци, Чумирь, Чумерна, Злочудово.

 

Топоними с основом ''треб'' (везује се за култна места): Требиште, Требник, Требава, Требачник, Требино, Требич, Требичино, Требомир, Требешин, Требишћа, Требишњица, Требиње, Требовић, Требевић, Требиће, Требинац, Требче, Требелно, Требељево, Требна горица, Требње, Требеш, Требни врх, Требија, Требуша, Требиња, Требевић, Требечај, Требеж, Требовци, Требишка река, Потреб, Требе, Требова пл., Тријебањ, Треботин, Трибљевина, Трибан. У Бугарској: Требеж, Требачъ, Травотивище, Трибичино. Проблематични као изрази култних места: Требаљево, Требе, Требесин хан, Требијес, Требија, Требијови, Требижат, Требимља, Требљевина, Требошиње, Требоински, Трибаљ, Трибљевина, Трибуље, Трибислово, Трбиж, Трибешић, Триботињ, Тријебовски понорац, Тријебово, Тријебине. * Топоними с основом ''кукла'' (један од основних атрибута митског лика ''Смрти''): У Србији: Кукла, Кукли бег, Кукљица, Кукљин, Росомачка Кукла, Кукуљаш, Кукулиц; у Црној Гори: Кукљајевца; у Македонији: Кукла, Кукле, Куклеа, Куклиш, Кукул, Кукулци, Куклајица, Д.Г. Куклица, Куклаица; у Хрватској: Кукљин, Куклиц, Кукљица, Кукљић, Кукељ; у Словенији: Кукле, Кукла, Кукељ; у Бугарској: Кукла, Кукленци, Кукленъ, Тодорини кукли, Къклица, Куклинъ, Г. Куклатъ, Кукленци, Куклевска мах., Тодороы кукли, Г. Градишка кукля. Између Лабе и Одре (по Хани Скаловој): Куклице, Куклици, Куклов, Кукловици.