Немања Цвитковац: Прилог проучавању лика и дела Светозара Милетића; говор са парастоса у Вршцу...  ^ново

"...шта је народ, који не пева ниједном јунаку својем? Шта је народ, који не прославља ниједног својег родољуба? Шта је народ, који не [поштује] ни кади ниједан светли гроб? Такав народ је гомила бесвесне светине, у том народу је утрнула тежња за вишим и светлијим идеалима, угасила се љубав према духовном животу, а такав народ никад главе дићи неће." (...)
"Има ли зар Србин, који не би знао, да је Милетић за народ свој живео, да је за идеале, [част] и права народа својег страдао, мучен био и гоњен, да је по тамницама чамио?
Али зато има ли Србина, који не би поштовао светлу успомену дра Светозара Милетића? Њега су и противници па и непријатељи његови поштовали."

На градском гробљу у Могилну у Пољској сахрањени су Срби - немачки ратни заробљеници из Првог светског рата.
Могилно, као једно од првих места у том делу Пољске које је још 1873. имало железнички саобраћај, било је интересантно окупатору да за сопствене војне потребе прошири капацитет саобраћаја и то најпре од Могилна до села Гебице, а онда и за Орхово.
Текст и фотографије >>>

У сусрет изузетно значајном јубилеју - 600 година постојања манастира Манасија - од 25. до 28. августа 2015. је одржан велики витешки скуп под називом „Just Out“'- Деспот Стефан Лазаревић, Манасија 2015. Циљ скупа је био верно оживљавање периода у коме је живео Деспот Стефан, који се у своје време надалеко прочуо по свом учешћу на турнирима широм Eвропе. Слике>>>

Матица српска је не само бренд српског народа и читаве Европе јер је Летопис Матице српске једини европски часопис који излази у континуитету скоро две стотине година, Матица српска била је и узор многим словенским народима. По угледу на њу основане су: Матица чешка (1831), Матица илирска (1842; преименована у хрватску 1874), Матица лужичкосрпска (1847), Матица галичко-руска (1848), Матица моравска (1849), Матица далматинска (1862), Матица словачка (1863), Матица словеначка (1864), Матица опавска (1877), Матица пољска (1882), Матица бугарска (1909) итд.   Цео текст >>>

У Москви је недавно објављена књига Олега Валецког "Пад Републике Српске Крајине". Реч је о хроници руског добровољачког учешћа на српској страни на Косову, у Републици Српској и Републици Српској Крајини.
Захваљујући званичницима РСК у изгнанству, у прилици смо да нашим читаоцима омогућимо преузимање књиге у пдф формату >>>.
Валецки, који је иначе члан Московске организације Удружења писаца Русије, војни експерт и сведок ратова на територији бивше Југославије, али и Ираку, Авганистану и Африци, у августу је такође присуствовао конференцији под називом "Рат у Украјини 2014. и у Југославији 1999. Сличности и разлике у тактици и стратегији".

Гаврило Принцип припада свим Југословенима, они који га се данас одричу нису Јуословени него идеологизаторске и политикантске маглине, а они у БиХ су и застиђе моралности и распамећености, они не виде основну историјску чињеницу, да је елитна дружина „Младе Босне“ ударила на главу Аустроугарску послије бахатог понашања великог престолонаследника. Историчари знају да су иза Принциповог пуцња стајали и дубљи разлози, јер је српско ослободилачки покрет, још од Карађорђевих времена доводио у питање двије велике стратегије, германску Drang nach Osten и ватиканске прозелитске намјере terra missionis.  Цео текст >>>

"Подобан идеалној слици старих Банаћана, син старе и јуначке српске земље, Мирослав је постојано и храбро заступао уверења за која је веровао да су истинита и праведна." Овим речима се др Чедомир Антић опростио од прерано преминулог правника, историчара и искреног родољуба, др Мирослава Свирчевића. Научни сарадник Балканолошког института, иза себе је оставио бројне научне радове и два капитална дела о локалној самоуправи у Србији и Бугарској.
Истрајан научник, др Свирчевић (1970-2014) је био за ово време несвакидашњи пример: страсно је волео и бранио народ коме припада и - народ је волео њега. Сахрањен је у Панчеву.

На КиМ данас окупирану земљу српског државног и духовног идентитета, албански експоненти актуелне западне политике дуго су се припремали на овај начин: у османлијска времена као ударне предходнице против срба и данас незахвалне Европе, потом у време Мусолинијеве диктатуре, када је КиМ било спојено са Албанијом, потом у време хитлерове антисрпске страховладе 1943.-1944., када је против Срба као албанска употребљавана и дивизија "Скендербег", злоупотребљавајући јуначке подвиге овог српског средњевековног витеза  . Цео текст >>>

“Нас и Руса триста милиона!” говорили су информбировци, док су их трпали у логоре, понижавали, тукли и убијали. Припадништво таквој сили давало је многима снагу да истрају и издрже што по себи не би могли.
“Нас и Арапа, Турака, Пакистанаца, Иранаца, Индонежана и прочих, две милијарде!” претпостављам да говоре муслимани словенског порекла, данашњи “Бошњаци”, с презиром посматрајући десетак милиона каура од којих су потекли.  Цео текст >>>

Александар Обровски: Екологија и традиција као једно

Ипак, ни ми нисмо успели да сачувамо свој традиционални живот, и најчешће смо скоројевићки уништавали своју прошлост, напуштали своја села и живели у собама ''два са два'' у Београду, Загребу, Скопљу, Нишу, Ријеци, Сплиту, Новом Саду, Крагујевцу, Краљеву, Чачку... При томе кријући своје порекло и срамећи га се.
И док је било родитеља на селу, и док се одлазило по храну, било је добро. Није било инфлације и имало је где да се оде на одмор. Али села су почела да остају пуста. Дотадашњи лагодан живот је постао мора за грађане – дојучерашње сељаке и њихов подмладак. Нису били ни тамо – ни овамо. Градски живот је постао економски незадовољавајући, а село је било сувише далеко и прљаво; куће трошне и склоне паду.   Цео текст >>>

Уз крилатицу "Расти ко врба, играј ко чигра" у Јагодини је током априла 2015. одржан Међународни дечји фестивал фолклора. Ово дружење, на коме су учествовали ансамбли из Србије и Македоније, организовало је јагодинско Културно-уметничко друштво "Јованча Мицић". Слике са Фестивала >>>

По већ установљеној пракси, и овог пута ће у јануару бити објављен нови број часописа "Караџић", чија је промоција заказана за Савиндан, 27. јануара 2014. године.
Овим чином, већ пет година за редом, издавач наставља тамо где је својевремено стао Тихомир Р. Ђорђевић, оснивач овог листа за народни живот и обичаје, Наиме, на иницијативу Завичајног музеја из Алексинца, 2009. је покренуто поновно издавање часописа "Караџић", чији је први број изашао давне 1899. године, са циљем да се настави традиција у информисању у области друштвених и хуманистичких наука.
Прелистајте раније бројеве овог гласила на сајту алексиначког Завичајног музеја>>>

Они су увек уз Србе: пољска политичка партија Zwiazek Slovianski

Сваке године 24. марта са тугом се присећају агресије НАТО пакта на Србију, често шаљу помоћ Српској цркви, те организују протесте због Космета.
''Савез словенски'' своју оданост словенству и љубав према Србима доказује делима!   Цео текст >>>

Средином септембра 2013. штампана је 17-а свеска "Етно-културолошког зборника", чији је главни уредник Сретен Петровић. Свеска се и овај пут појавила у издању Културног центра Сврљиг и доноси, пре свега, прилоге са археолошких истраживања источне Србије и суседних области.
На страни Културног центра Сврљиг можете, уз најновију, прочитати још четири књиге "Етно-културолошког зборника".
У исто време, очекује се објављивање другог издања "Српске митологије" такође професора Петровића. Књига обима око 985 страна, у издању "Дерете", биће обогаћена илустрацијама и допуњена новим митолошким мапама.

Да је oвде у питању неки други нарoд уместo Срба, мoжда бисмo и мoгли да пoверујемo у заглушујућу буку Западних медија o тoме какo је прича o Кoсoву завршена. У oвoм случају таква тврдња је неoзбиљна и наивна. Слoжене приче не мoгу имати једнoставан и лак завршетак, а прича o Кoсoву и Метoхији (oвo је исправни назив пoкрајине) превише је слoжена да би се представила самo каo тек једна НАТO ратна oперета.   
Цео текст >>>

Од априла 2013. Артис Центар организује циклус тематских шетњи-предавања историчарке уметности и књижевнице Тамаре Огњевић, на трагу њене књиге "Благо Србије, културно-историјска баштина", публиковане 2012. године. Прва у низу шетњи носи назив "Парк са погледом на рат династија" и води у епоху настајања дворског комплекса у данашњем београдском Пионирском парку, међу догађаје и људе који су обележили српску уметност и историју на размеђи 19-20. века.

"Мушка кућа за уживање" посетиоце уводи у причу о градњи Милошевог конака у Топчидеру, подизању цркве Светих Апостола, механе и чесме, али и о тобџијама Сулејмана Величанственог и српским устаницима.
Тематске шетње ће бити организоване током пролећа, лета и јесени, а више информација о њиховом трајању, организовању група и цени, можете сазнати >>> овде .

Под покровитељством Министарства образовања и науке РФ, Нижгородског одељења Института за руску историју РАН и Нижгородског педагошког универзитета, објављен је зборник радова посвећен значају проучавања извора за разумевање историје. Зборник "Источник и его роль в историческом познании" обилује вредним текстовима међу којима су, на пример: 'Волшка Бугарска домонголског периода у отаџбинској историографији: проблеми историјског истраживања у приликама дефицита писаних извора' А.С. Виноградова са универзитета "Н. Љубачевски", или "Црте и резе пневиштинског камена у контексту историје древне Русије" Ј.Д. Акашева са Московског универзитета.

Међу 37 радова, објављен је и есеј о именима српског/словенског порекла у Дечанској повељи "Модра Гора - заборављено српско име?" Александре Маринковић Обровски.

Недавно је у издању САЗУ објављена књига Бориса Чока "Под сјајем месечине", која обрађује усмену предају западне Словеније, тачније Локве, Преложа и ближе околине.
Зналачки конципирана, књига је подељена на области као што су: обреди; бајесловље, врачање, уроци, заклињања, веровања и народна медицина; народне приче; лединска имена; посебност локавско-прелошког говора; те обриси митских ликова Локве и Преложа у контексту словенске митологије.
Објављивање и промоцију књиге су медијски пропратили сви важнији словеначки медији, рачунајући и националну телевизију, а интересантно је да је од скора и сам председник државе има у својој библиотеци.

Издавачка кућа "Пешић и синови" недавно је објавила нову књигу Александре Бајић "Календар предака" насталу на основу непосредног истраживања ауторке на планини Девици. Књига носи поднаслов "Врзино коло на Боговом гумну", па А. Бајић највише и говори о овим локацијама, доказујући њихов значај у томе како су наши преци некада мерили време.
Промоција је одржана 4. маја у 19.00 у Центру лепих уметности "Гварнеријус", а овде доносимо и део из књиге Александре Бајић "Календар предака" >>>

"...Bаздушним нападима на Југославију у 1999 г. и сљедечим владањем на Косову и Метохији су западне велесиле лишиле српски народ колијевке његове државности и све родновјерце дио територије, гдје су се штовали наши богови. Дошло је до непријатељског запосједања братске земље, с којим се не можемо и никада нећемо сложити.
Јесмо једне крви. Дубоко саосјећамо са Вама и чврсто се надамо да ће на крају све добро испасти и бози наших предака ће довести српски народ натраг у његову заплијењену домовину!..." Цео текст >>>

У четвртак 2. августа 2012. године у Рајића кући "Огњиште српско" у Баћевцу код Барајева, са почетком у 19 часова, одржан је округли сто на тему „Предачка култура, историја и вера Срба“. Том приликом је песникиња и мислилац Вида Томић, као гост пуковника др Радета Рајића, отворила део са експонатима који су у вези са претхришћанским периодом српске историје.
Фоторепортажа о округлом столу и "Огњишту српском - кући етике, завета и духа нашег" >>>

Видосава Вида Томић: Остала ми је једна туга

Почетком деведесетих окупили смо се у издавачкој кући Мирослав. Олга Луковић Пјановић и Реља Новаковић постали су њена суштинска препознатљивост. Њихово дјело остаће посебне, драгоцјене странице србске историје. Поносна сам што сам, овоме, надам се, дала ваљан допринос и што сам имала част да их упознам, с одушевљењем сарађујем и истински пријатељујем са њима.

У оквиру јубиларне изложбе којом је ове 2011. мр Драган Боснић обележио 30 година рада, током две вечери су се у Галерији „Стара капетанија“ у Земуну представили аутори чија су дела заступљена на „Свевладу“. Другог априла била је промоција књиге Растка Костића "Пад Арконе или сумрак словенског паганизма"; а поред аутора говорили су Драган Боснић и Александар Обровски. Недељу дана касније је приказан словеначки етнолошки филм "Осватина - пагански огањ"; Александра Маринковић Обровски је говорила о паралели словеначких и српских народних обичаја, а Александра Бајић је објашњавала најбитније митолошке елементе и њихов значај и значење.  Више о томе >>>

Бог жетве - рад
Вука Љубисављевића.

Вук Љубисављевић, студент завршне године Факултета примењених уметности је од 18. фебруара до 4. марта 2011. излагао своје скулптуре старословенских богова у галерији Дечјег културног центра у Београду.
Поменути циклус скулптура представља тек почетак ширег опуса посвећеног овој теми, а о својој изложби која се звала "Израстање", Љубисављевић, појашњавајући поступак разбијања форме који се уочава, каже следеће: "Намера ми је била да оставим слободан простор посматрачу да размишља о боговима. Незавршене или намерно незавршене скулптуре у себи носе нешто сасвим другачије; нешто нестварно, што сви ми носимо у колективно несвесном и што нас прати кроз живот. Вајајући портрете богова, размишљао сам о емоцијама које они носе са собом; другачији утисак оставља снажни Перун од нежне кћери Сунца."

У Гласнику Етнографског института САНУ још 2008. године (vol. 56, бр. 1, стр.53-70) је објављен текст др Тодоровића ''Резултати савремених истраживања народне религије Срба - општи пресек'' који представља, како стоји у сажетку, ''синтезу резултата наведених, савремених истраживања народних религијских схватања Срба, са нагласком на односу хришћанских и нехришћанских садржаја''.
Др Тодоровић је у свом раду поменуо и "Свевлад" (стр. 67), као пример тзв. алтернативног модела, тј. као део низа различитих идејних система ''који на различите начине ступају у комуникацију са традиционалним православно-хришћанским садржајима, представљајући њихову константну идеолошко-религијску „алтернативу“.''    Прочитајте цео текст >>>

''Дружина храста'' из Ниша приредила је 5. новембра 2010. трибину на којој је представљен сајт ''Свевлад''. Том приликом су говорили: Александра Бајић, Александра Маринковић Обровски, Немања Слепчевић и Александар Обровски.
Дружење је трајало пуна четири сата, а Иван Јушковић, председник ''Дружине храста'', у знак пажње и са вером у остварење заједничких циљева, поклонио је ''Свевладу'' значку ''Дружине'' на којој су приказане руке човека окренуте ка пољу, небу, храсту и Сунцу.       Више о томе >>>

Сликар Радосав Ћирковић: Преци као судбина

Иако његова дела сврставају у надреализам, Крагујевчанин Радосав Ћирковић, начинио је необичан спој поменутог сликарског правца у стилу и наше претхришћанске културе у теми, због чега га пореде са Милићем од Мачве.
Члан је УЛУПУДС-а, добитник бројних награда (највише за слику ''Стаза Права - пут ка богу''), секретар Удружења ликовних уметника у Крагујевцу и оснивач уметничке групе ''Сораб''.
Запажен је његов циклус ''Секире'', а тренутно ради нови циклус слика под називом ''Сварга'' чији је циљ да путем симбола приближи период српске културе и историје пре примања хришћанства.

Говорећи о свом делу, вајар Јован Петронијевић каже:
''Тек по одласку у пензију открио сам свој таленат за вајарство, и то некако „случајно“, и баш за време бомбардовања Србије 1999. године! Тема мог, сада већ дугогодишњег, рада и истраживања јe словенска и српска митологија, митолошка бића и животиње из истог периода...''

Ове прелепе представе наших богова у бронзи, Петронијевић је до сада приказао на неколико групних и пар самосталних изложби.

Недавно је издавачка кућа ''Пешић и синови'' објавила антологију под називом ''Српска надмоћ'', која садржи велики број најзначајнијих текстова о српској националној идеји. Ову књигу о успону, одбрани и неуништивости српског духа приредио је Владимир Максимовић. Иначе, ово је прва од планираних пет књига у оквиру ове концепције.
Предговор приређивача и садржај књиге >>>

Промоција књиге Растка Костића “Пад Арконе или сумрак словенског паганизма – другог проширеног и допуњеног издања” одржана 21. 9. 2017. у Градској библиотеци у Београду.
О књизи су говорили: др Александар Узелац, историчар, Станко Трифуновић, археолог, аутор и преводилац Растко Костић, као и модератор Марјан Маринковић
Погледајте снимак на Јутјубу>>>