Браћо Срби!
На дан 21. маја 2008 године је влада Чешке републике признала самосталност албанскога Косова. Ми, подписани чешки грађани, се с овом одлуком не слажемо. Ово је оскрнављење успомене свих настрадалих од сличног отцјепљења пограничних области Чехословачке у јесен 1938 г.
Bаздушним нападима на Југославију у 1999 г. и сљедечим владањем на Косову и Метохији су западне велесиле лишиле српски народ колијевке његове државности и све родновјерце дио територије, гдје су се штовали наши богови. Дошло је до непријатељског запосједања братске земље, с којим се не можемо и никада нећемо сложити.
Јесмо једне крви. Дубоко саосјећамо са Вама и чврсто се надамо да ће на крају све добро испасти и бози наших предака ће довести српски народ натраг у његову заплијењену домовину!

Родна вјера, удружење обожаваоца словенске вјере у Чешкој републици
Витослав (Штефан Пилат), Драган (Петр Валента), Здеслав (Зденек Миташ), Јарослав (Ј. Јановец), Љутобор (Павел Јанак), Свјатослав (Јири Атвери), Станислав (С. Хулин), Хотјебуд (Рихард Бигл) (чланови)
Игор Кедер, Шћепан Мајровски (присталице)

Одговор: Драга браћо Чеси, дубоко се надам да је потпуно природно да свака трагедија која задеси било који словенски народ изазива саосећање ако не свих Словена, а оно његовог најмудријег и најздравијег дела. Aли и више од тога. Дубоко верујем да ће ускоро доћи дан када ћемо сви ми заједно скупити толико снаге, ојачати, и најзад гласно викнути, да се до неба чује: ХОЋЕМО ЈЕДИНСТВЕНУ ДРЖАВУ СВИХ СЛОВЕНА!
Само јединствени, то сви знамо и то нам је свима историја показала, можемо све! Верујући да ће нам у томе здушну подршку пружити наши родни богови, од срца вам захваљујем на солидарности и сестрински вас поздрављам!
А.М.О. Житомисла - аутор информ. центра ''Свевлад'' 

Пре месец дана се збио догађај који је у принципу био очекиван, али за који су се сви здравомислећи људи надали да се ипак неће десити: 17. фебруара 2008. године су албански терористи, који су приграбили власт у српској покрајини Косово, уз подршку САД и ЕУ прогласили своју „независност“ од Србије. Тако је тим неправедним чином пређена она невидљива међа иза које почиње рат не просто против Србије, већ против Правде, против Бога.

Руски народ је одвајкада био посебно осетљив на свакојака испољавања неправде, поготово ако се она чини духовно и крвно блиским људима. И сада је бол братског народа одјекнуо у душама Руса који браћи-Србима учињену неправду дубоко примају к срцу. На таласу тих догађаја у Русији је почело формирање широког друштвеног покрета „Косовски фронт“ који је себи поставио за циљ пружање сваке могуће помоћи српском народу, а такође позвао све неравнодушне људе да организују акције солидарности са Србијом. Већ 19. фебруара 2008. године у Кијеву је код амбасаде Србије одржан митинг у организацији Српске заједнице Украјине „Свети Сава“ уз учешће козачких и друштвених организација. Пикет у Москви је одржан 23. фебруара, у Тули -- 24. фебруара. А 26. фебруара су одржана два пикета одједном -- у Новосибирску, у организацији организације „Лад“ (склад) где се окупило преко 50 људи -- козака, учесника разних војно-родољубивих удружења итд. а други пикет је истовремено одржан у Москви, преко пута зграде Министарства иностраних послова. На њему је учествовало преко 200 људи, међу којима су били представници разних православно-родољубивих организација, као и Срби који живе и раде у Москви. Током тог пикета је обзнањен почетак акције „Плава врпца -- Русија за Српско Косово!“ у знак подршке српском народу.

29. фебруара је одржан велики митинг у Дњепропетровску. Истог дана је у Новосибирску поново одржан митинг у организацији „Лада“. А 2. марта је исто удружење организовало Вече пријатељства „Исте боје -- иста вера“ на коме су учествовали представници Срба из расејања у Новосибирску.

4. марта је у Санкт-Петербургу одржано молитвено стајање у подршку српском народу. Око 200 људи неравнодушних према судбини братског народа коме одузимају свету земљу Косова и Метохије дошло је да изрази солидарност са Србима и молитвено их подржи. Белоруски козаци су 10. марта 2008. године одржали молебан у подршку братског православног народа. Има сазнања о томе да су одржане многобројне спонтане акције подршке Србима, без одобрења власти.

Све су те акције тек врх леденог брега. Не зна се тачно колико је још одржано акција у разним градовима, селима, насељима Русије, Украјине, Белорусије. У свакој цркви, сваком манастиру узносиле су се молитве за браћу-Србе. Житељи московске општине Перово су, на пример, излазећи из зграда могли видети летке у подршку Србије, а на квакама улазних врата, стубовима, дрвећу -- плаве врпце које символизују подршку Српском народу. Исте такве врпце су многе руске девојке по градовима Русије уплитале у кике. Русе је толико запрепастила неправда изведеног безакоња да су се неки заклели да неће скинути плаве врпце све док Косово и Метохија не постане слободно. Никад још од почетка 1990-их година није у Русији било толиког полета родољубивих осећања.

Упоредо с акцијом „Плава врпца“ почела је акција „Руске заставе над Србијом“. Организатори те акције су предложили да се прикупљају и шаљу у Србију сви символи и атрибути у вези Русије -- заставе, грбови итд., изражавајући на тај начин подршку Србији од стране народа Русије. Борба српског народа за свету земљу Косова и Метохије изазвала је огроман стваралачки полет саосећајних Руса. Тако су направљени плакати на тему неодвојивости Косова и Метохије од Србије, написани стихови и многобројни чланци. Тако Руси изражавају своју подршку српском народу који се нашао у тешкој ситуацији.

Акције протеста против отцепљења Косова и Метохије одржане су свугде, у свим престоницама света где у расејању живе представници српског народа. Тако су, на пример, митинзи одржани у Вашингтону, Бриселу, Женеви, Сиднеју и другим светским престоницама. У словенским државама -- Пољској, Чешкој и другим такође су одржане масовне акције чији су учесници -- ни издалека само Срби -- изражавали подршку Србији и њеном народу. А у Пољској су, на пример, током фудбалске утакмице између два пољска тима која се играла 24. фебруара, навијачи истакли велики натпис „Косово је Србија!“.

Посета представника Покрета Србији имала је огроман значај за развој покрета „Косовски фронт“ у Русији. Српска јавност је током тог пута добила веродостојна сазнања о размерама покрета. Представник Покрета је на митингу у Косовској Митровици пренео речи подршке читавог руског народа и његове одлучности да свим расположивим средствима доприноси ослобођењу свете косовске земље. Представник Покрета се сусрео и са светски познатим режисером Емиром (Немањом) Кустурицом у његовом селу Мокра Гора. Кустурица је обавештен о реакцији Руса на збивања у Србији и добио на поклон козачку нагајку (кратак бич од уплетеног ремења) коју су му послали сибирски козаци. Режисер је у разговору исказао мисао да ће бити немогуће ослободити Косово без озбиљне војне операције. Озбиљни српски војни стручњаци сматрају да ће Србија, ако у наредних годину дана не уђе у рат за ослобођење Косова, у најскорије време престати да постоји као целовита држава. Притом сви сматрају да Србија тренутно уопште није спремна за озбиљна војна дејства, и да је општа геополитичка ситуација крајње неповољна за било какав оружани сукоб.

Изводећи закључак прве етапе борбе за ослобођење Косова и Метохије може се поуздано рећи да су акције подршке српском народу одржане у преко 50 градова, насеља и села Русије, Украјине и Белорусије. У тим акцијама је по најскромнијим проценама учествовало око пола милиона људи. У 25 градова Русије, Украјине и Белорусије већ постоје организације „Косовског фронта“ и бујица људи који желе да се прикључе том покрету не јењава. У „Косовски фронт“ су се досад укључиле и читаве организације као што су Московска подружница „Савеза Руског народа“, Савез Православних Рипидоносаца, „Народни Сабор“. Тренутно основне програмске документе „Косовског фронта“ представљају „Косовска грамата“ из 2006. године, Посланица Владике Рашко-Призренског Артемија од 14. фебруара 2008. године, Позив „Косовског фронта“ од 18. фебруара 2008. године.

„Косовски фронт“ ће се у својим дејствима руководити искуством и методама покрета Словенских комитета (Аксакова-Черњајева) из друге половине 19. века. У то време су Словенски комитети деловали на територији читаве Русије и вероватно представљали најуспешнији позитивни друштвени покрет у последњих 150 година. Те организације су у оно доба прикупљале огромне прилоге за борбу Словена против турског јарма, организовале и финансирале велике групе руских добровољаца па чак и српске и бугарске устаничке одреде. Словенски комитети су одиграли огромну улогу и у културном препороду балканских Словена.

Оно што се у Русији збило после 17. фебруара представља испољавање најузвишенијих осећања Руса који као да на тај начин ступају у редове војске светог Цара Лазара који бије непрекидни Видовдански бој на Косовом Пољу, бој за Царство Небеско.

У ове дане почетка Великог Поста завршава се прва етапа дуге борбе за ослобођење Косова. Она се изразила у многобројним акцијама подршке српском народу о којима је већ било речи. Ту етапу можемо назвати Први Косовски удар после кога треба да уследе многобројни нови удари чија учестаност не треба да опада, већ да расте, да непријатељ не би могао доћи себи од оне моћи и снаге коју садржи војска светог Цара Лазара.

На крају овог прегледа „Косовски фронт“ наводи кратак програм дејстава којим ће се руководити у најскоријој будућности.

Седам косовских удара

Први Косовски удар -- извођење широких акција подршке српском народу у виду митинга, пикета, скупова, молебана, литија и др.

Други Косовски удар -- свеопште формирање структура „Косовског фронта“: у сваком граду и селу мора се појавити подружница Покрета. Фронт мора постати најмасовнија друштвена организација у Русији. У његове редове морају устати милиони људи. Непријатељ мора видети нашу снагу и престрашити се.

Трећи Косовски удар -- широки рад са становништвом и јавним гласилима на разјашњавању; израда и ширење плаката, мајица са символиком Србије и „Косовског фронта“.

Четврти Косовски удар -- за ослобођење Косова су неопходна огромна финансијска средства и ми их морамо прикупити. Буџет „Косовског фронта“ ће бити тако устројен да ће половина свих приложених средстава ићи у такозвани „стабилизациони фонд“ у коме ће се акумулирати средства за случај заоштравања ситуације у Србији и ради могућности хитног пружања делотворне помоћи. Друга половина финансијских средстава ће ићи на организацију и рад на разјашњавању.

Пети Косовски удар -- помоћ, укључујући и финансијску, српским родољубивим организацијама.

Шести Косовски удар -- допринос стварању у Србији система војно-родољубивог васпитавања омладине по узору на руски.

Седми Косовски удар -- подршка напорима Руске владе у ствари праведног решавања „косовског питања“.

Све за „Косовски фронт“, све за Победу!

www.kosovofront.ru

http://golos-za.ru

www.srpska.ru

Телефони

+7 -915-323-21-86

(495) 410-22-86

Електронска пошта

osds@mail.ru

kosovofront@yandex.ru

kosovofront@list.ru

Поштанска адреса

140150, Московская область, Раменский район, п.Быково, а/я 8

Serbische Vereine empört über Einladungspolitik des Dachverbands

Viele serbische Vereine und deren Vertreter empören sich über den von der SPÖ gelenkten Dachverband serbischer Vereine und seine Einladungspolitik. "SPÖ-Kanzler Gusenbauer war - gemeinsam mit ÖVP-Außenministerin Plassnik - der führende Treiber der völkerrechtswidrigen Anerkennung des Kosovo", betont FPÖ-Bundesparteiobmann HC Strache. "Und jetzt versucht die SPÖ auch noch die Serben in Österreich zu missbrauchen."

Für seine mutige und aufrechte Haltung hat der FPÖ-Chef bereits Tausende positive Mails erhalten. Es kommen auch etliche Einladungen von serbischen Verbänden, Vereinen und der serbisch-orthodoxen Kirche, denen Strache gerne nachkommen wird. "Rot, Schwarz, Grün und Orange verraten die Serben im Kosovo. Einzig die FPÖ steht zum Völker- und Menschenrecht für die Serben."

Да, что должно было случиться, то и случилось: албанцы Косова объявили о независимости. Сегодня целый день наше ТВ показывает репортажи из Косова и Сербии. Европа сделала свой выбор - мир теперь будет другим...
Все равно: Косово - ваше!