"Матица српска је не само бренд српског народа него и читаве Европе, јер је Летопис Матице српске једини европски часопис који излази у континуитету скоро две стотине година; Матица српска била је и узор многим словенским народима.
По угледу на њу основане су:
• Матица чешка 1831. године у Прагу
• Матица илирска 1842. године у Загребу (преименована у Матицу хрватску 1874)
• Матица лужичкосрпска 1847. године у Будишину (Bautzen)
• Матица галичко-руска 1848. године у Лавову
• Матица моравска 1849. године у Брну
• Матица далматинска 1862. године у Задру
• Матица словачка 1863. године у Турчинском Светом Мартину
• Матица словеначка 1864. године у Љубљани
• Матица опавска 1877. године у Шлезији и Матица у Тешинској кнежевини 1898 (из којих је 1968. године настала Матица шлеска)
• Матица пољска 1882. године у Лавову
• Матица школска 1885. године у Тешинској кнежевини
• Матица школска 1905. године у Варшави
• Матица бугарска у Цариграду 1909. и нова Матица бугарска 1989. године

Матица је једина око себе ујединила све три српске династије и Обреновиће (Милоша и Јеврема) и Карађорђевиће (Александра) и Петровиће (Петра II Петровића Његоша). Матица српска је пример српске грађанске иницијативе почетком 19. века како једно грађанско удружење може да подстакне суштинска питања културе и идентитета српског народа и да око себе окупи најумније и најмоћније главе. Пренумеранти (претплатници) Летописа МС били су Срби интелектуалци, занатлије, трговци и адвокати."
Цитат из образложења пројекта "Културно-историјска инфо-карта Матице Српске" инж. арх. Војислава Девића.