Старинским техникама ткања називамо технике којима су старе ткаље са наших простора ткале предивне одевне, декоративне тканине и ћилимове.

Треба се са њима упознати и проучити начине њиховог извођења, не само ради обогаћивања знања, него и да би се наставило неговање традиционалних вредности народа који их је израђивао.

Старинске технике ткања које ће бити описане представљају украсно ткање. Украсни начини ткања називали су се ''пребирним техникама'', јер се нити основе приликом оваквог ткања на различите начине пребирају.

Ткање у зев

Техника ткања у зев изводи се тако да се у створени зев прво улажу, уткивају, краће нити украсне потке, намотане као ''луткице'', у део основе како захтева украсни мотив.

Ткање у зев се изводи са две ните, али може да се ради и на вишенитном разбоју када се тка платно. Овом техником ткања старе ткаље израђивале су разне декоративне тканине. Данас је ова техника веома употребљива за израду декоративних тканина на савременим вишенитним разбојима. Омогућава извођење украсних мотива у деловима тканине. (...)

Ткање на даску

Као што сам назив каже, тка се помоћу даске ширине 10 цм и мало дуже од ширине основе. На двонитном разбоју се нити основе пребиру на даску иза нита.

Тако, на пример, целом ширином основе пребире се 6 нити основе изнад даске, а две ните основе испод даске.

При првом кораку ткања даска се исправи што ствара зев у којем су неке нити основе подигнуте, а неке спуштене. У наведеном примеру, 6 нити основе ће бити подигнуте, а 2 спуштене У овај зев се улажу нити украсне потке намотане на ''луткице'' само у један део, или целом ширином основе.

Затим се даска спушта и отвара зев платна у који се целом ширином основе уводи основна потка од истог предива као основа.

Овај поступак се понавља, ред по ред, док се не изведе жељени мотив.

У току ткања, пред ткаљом је наличје тканине, које се знатно разликује од њеног лица.

На слици ... приказан је детаљ са пешкира, с лица и наличја, старе ткаље Митре Каролић из села Мартинци у Срему.

Овако су израђивани украсни мотиви на пешкирима, простиркама, поњавицама и сличном.

Даска се данас замењује једном нитом у коју се уводе нити основе на такав начин да се добије исти зев који ствара даска. Тка се наизменичним дизањем те ните и нита којима се изводи платно. Тако се и данас израђују украсни мотиви на неким тканинама.

Клечање

Клечање спада у украсну технику ткања којом се израђују вунени предмети као што су ћилимови, поњавице, торбе. Ово је техника ефекта потке у којој нити потке сасвим прекривају нити основе. Изводи се ткањем платна при чему се украсна потка КЛЕЧА, шара, у виду ''луткица'' уткива у примарни и секундарни зев платна. Контуре шаре могу бити оштрих, равних ивица, па се између појединих појављују мањи или већи прорези, каји су карактеристика клечања у нашим крајевима. Основа клечане тканине је од памука, кудеље или од вуне. Клечане тканине се раде на хоризонталним разбојима са 2 ните - у Војводини, или на вертикалним разбојима, како се ткају пиротски ћилимови. Техником клечања могу се ткати и таписерије.

Данас се ова техника користи за убацивање украсних мотива у делове одевне тканине, при ткању модних детаља као што су торбице, појасеви и слично, на свим врстама савремених разбоја када се тка платно.

Техника клечања, уткивања клече, шаре у тканину, била је на балканским просторима позната сигурно пре турског периода, а по свој прилици и још пре насељавања Словена на Балканско полуострво. Ткали су се ћилимови често са геометријским шарама званим клечка. Град Пирот у јужној Србији био је некада радионица за израду ћилимова надалеко познатих као пиротски ћилимови.

Улагање праменова

Техником улагања праменова кратко или дуже сечене нити вуне улажу се међу нити основе у зев или без зева, тако да њихови крајеви остају слободно да висе. После уложених сечених нити израђује се неколико редова платна.

Код израде тканине овом техником основа је најчешће од вуне. И ова техника се изводи са две ните. Овом техником израђују се прекривачи, али се могу извести и одевне и друге тканине. Познати су прекривачи ЛИЧКИ БИЉЦИ израђени техником улагања праменова.

Чворовање

Слична техници улагања праменова јесте техника чворовања. Краћи или дужи праменови вуне уплићу се око две или четири нити основе и провлачењем кроз њихову средину, затежу се у чвор. Ово се може изводити у зеву или око спуштених нити основе. Размак између чворова зависи од дебљине вуне и од жељеног украса.

Сваки ред чворова учвршћује се ткањем неколико редова платна или кепера.