| |
|
ОРАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА
Вино пиjе Краљевићу Марко
са старицом Jевросимом маjком,
а кад су се напоjили вина,
маjка Марку стаде бесjедити:
,,О моj синко, Краљевићу Марко,
остави се, синко, четовања,
jер зло добра дониjети неће,
а староj се досадило маjци
све перући крваве хаљине;
већ ти узми рало и волове,
пак ти ори брда и долине,
те сиj, синко, шеницу бjелицу,
те ти храни и мене и себе".
То jе Марко послушао маjку:
он узима рало и волове,
ал' не оре брда и долине,
већ он оре цареве друмове.
Отуд иду Турци jањичари,
они носе три товара блага,
па говоре Краљевићу Марку:
„Море Марко, не ори друмова!"
„Море Турци, не газ'те орања!"
„Море Марко, не ори друмова!"
„Море Турци, не газ'те орања!"
А када се Марку досадило,
диже Марко рало и волове,
те он поби Турке jањичаре,
пак узима три товара блага,
однесе их своjоj староj маjци:
„То сам тебе данас изорао".
|
|
Попут српске епске народне песме "Орање Марка Краљевића",
постоjе и две, веома сличне песме у бугарском народном литерарном
стваралаштву, постоjе и у хрватском. Тема jе општа, балканска, са
сасвим малим, локалним вариjациjама.
Са овом песмом „нису чиста посла“. Марко Мрњавчевић jе владар, ратник,
коликогод мала териториjа његовог краљевства била, он сигурно НИJЕ
ОРАО, орали су његови поданици. Притом, песма jе неочекивано кратка,
има само тридесет стихова, баш приближно броjу дана у jедном месецу,
или бар готово тачно броjу дана у jедном синодичком Месечевом циклусу,
коjи траjе 29,5 дана.
Сада ћемо jош мало да испитамо сопствену хипотезу да Марко Краљевић
представља народно сећање на jедно небеско божанство, Перуна Громовника.
Перуну, као громовнику, такође никако не доликуjе орање. Он влада
„нижим небом“ и облацима. Ваљда зато, Марко и не оре земљу, jер земља
ниjе његово власништво. Он оре ДРУМОВЕ. Jедини друм на небу, коjи
би он евентуално могао да оре jе МЛЕЧНИ ПУТ, (онаj коjим jе посута
слама коjу jе кум украо од кума, па се другачиjе зове Кумова слама).
Македонски истраживач Ђоре
Ценев jе 2004. године спровео велико истраживање астрономских знања
македонских сељака. Анкетирао jе 1300 стариjих становника македонских
села и сазнао да су они познавали на зимском небу сазвежђе звано „Орач“,
коjе jе део астрономског сазвежђа Ориона, идентификовао га jе као
веома сjаjну звезду Бетелгез са jош неколико мање сjаjних звезда у
околини.
Исти истраживач jе идентификовао и народно сазвежђе РАЛО И ВОЛОВИ,
као три сjаjне звезде Орионовог поjаса са jош неколико мање сjаjних
звезда у околини. Сада се ми питамо; „А где су Турци jањичари?“
Нису далеко. Ђоре Ценев jе у близини идентификовао и ВУКОВЕ. Jедног
вука су македонски сељаци показали као веома сjаjну звезду Сириjус
(астрономско сазвежђе Kанис Маjор), а другог као Процион (астрономско
сазвежђе Канис Минор). Ти вукови су, током зиме, стално били око Орача,
Рала и волова, чекаjући прилику да нападну.
Да бисмо били сасвим сигурни коjи jе друм Марко орао, на приложеноj
мапи Орач стоjи на самоj граници Млечног пута.
А када jе то Марко „дигао рало и волове и побио Турке jањичаре? То
jе бар сасвим jасно. Ова сазвежђа престаjу да буду видљива на ноћном
небу краjем априла (око Ђурђевдана), jер су од тада на дневном небу
па се не могу посматрати. Марко jе дигао рало и волове (са неба) и
они се више не виде, побио вукове (Турке jањичаре), чиме jе и њих
склонио са неба па се више не виде.
Ова прича jе добро подржана и из истраживања српског фолклора. Током
зиме постоjи неколико народних празника посвећених вуковима, коjима
се приносе и жртве. Сериjа зимских “вучjих” празника почиње од празника
Ваведења, коjи Бугари називаjу Вучjом Богородицом, а завршаваjу се
око Светог Саве (коме народ такође даjе одређене компетенциjе у вези
власти над вуковима) и Светог Трифуна. За те празнике су везане броjне
забране и обредне радње. Вукови се помињу и у неколико лирских народних
песама.
Орач jе такође опеван у народним песмама:
Оj орачу, млад орачу!
Откуд теби младе воке,
Младе воке витороге,
И jармови jаворови
И заворњи босиљкови
И палице шимширове,
И бич – косе девоjачке,
Љута гуjа – ручконоша?
„Служио сам Божjу Маjку
Те ми даде младе воке...“
Потпуно jе jасно да ово ниjе неки обичан, земаљски орач, а ни његови
волови нису неки обични, већ су дар божjе маjке.
Ето, сада знамо и ко jе Марку дао волове. Он jе послушао (поштовао)
своjу (божjу) маjку и по њеном савету отишао да оре...
Овде треба да напоменемо да овакво тумачење ове песме ниjе сасвим
наше. Пре нас га jе испричао Драган
Jацановић, археолог, на jедном од своjих предавања. Његово тумачење
Турака jањичара jе другачиjе. Он их jе идентификовао као народно сазвежђе
Арамиjе (“Лопови”), коjе jе идентично са сазвежђем Великих кола (астрономско
сазвежђе Урса Мајор, за коjе су македонски сељани рекли да “обилази
око Северњаче као лопови око куће”). Са овим делом тумачења нисмо
могли да се сложимо, jер се Урса Мајор види на небу током целе године,
те се Арамиjе никако не склањаjу са неба, увек су присутни, што значи
да Турке jањичаре морамо да тражимо на неком другом месту на небу,
међу звездама коjе се не виде од пролећа.
|
