1. КОЛЯДА - Коледо, кољада
Једна од највећих светковина, пада на зимски солстициј, представља дан рођења младог сунца и Нову годину. На тај дан упражњава се обред Обнављања – оживљавања Огња и целу ноћ на брдима пале се ватре којима се помаже новом Сунцу. Православни хришћани славе га 25. децембра, а славље почиње 24. децембра, ноћ уочи Божића.

2. ВЕЛЕСОВЫ СВЯТКИ – Велесови свети
Дванаест светих дана (симболизују дванаест месеци у години, не рачунајући Коледо), трају од Божића до Водокреса (види ниже) који је посвећен сећању на претке. Зачарано доба, када је сунце још слабо да би разагнало таму, а врата између Јава и Нава су широм отворена. То је време коледовања, спомињања предака, гатања. Велесови свети трају од 25. децембра до 6. јануара следеће године. Хришћани овај период називају некрштеним данима.

3. ВОДОКРЕС – Водокрес
Последњи дан Велесових светих, када се затварају врата Нава, а свет поприма уобичајени поредак. На тај дан искре Небеског Огња (Крес) из Сварожје ковачнице падају у воду Земље, дајући јој чудовишна својства. Још се верује да у то време Велес шаље здравље благосиљајући све земне воде, како би свако, умивши се у њима на тај дан, се исцелио од разних болести. Православни хришћани 6. јануар сматрају Крштењем Господњим које називају Богојављење, а односи се на крштење Исуса Христа у водама реке Јордан у Палестини.

4. ГРОМНИЦА – Громница
Сусрет Зиме са Пролећем (Весном), када снаге Весне бију прву битку против Моране, зиме и једини пут у току зиме удара Перунов гром. Зато народ каже: «На Громницу зима с летом сусрете се». Овај дан православни хришћани празнују под називом Сретење. Слави се 2. фебруара.

5. ВЕЛЕС ДАН – Велесов дан, Велес зимски
У селима прослављају празник говеда јер Велес није само бог мудрости, већ и бог говеда; врше заштиту стоке и дворишта, молећи Велеса за њихово здравље и множење. Православни хришћани сматрају овај дан, 11. фебруар, даном Светога Василија, такође заштитника стоке.

6. ВЕСНОВЕЙ – Весновеј, Стрибог зимски
Зимски ветрови, Стрибогови унуци, доносе прве знаке наступајућег отопљења. Православни хришћани 21. фебруара посвећују Тимофеју Весновеју.

7. КОЩЕЕВ ДЕНЬ – Кашчејев дан
Обележавао се једном у четири (преступне) године. Тог дана Кашчеј узвраћа, у облику разних несрећа, за сва људска недела. Но мудри уче да се тога не треба бојати, већ се од срца обраћати родним боговима за снагу која ће људе одвојити од кривде и помоћи им да живе по правди. Православни хришћани 29. фебруар обележавају као дан Светога (преподобног) Касијана кога зову и Касијан Немилостиви, Касијан Злопамтиви итд. Постоји и израз «Касјаново око», а тако се назива око злог чаробњака.

8. СОРОКИ – Четрдесетница
Клицање Весни (Пролећу); са врхова брда почиње да се отапа снег. Сагласно словенским веровањима, на тај дан из Светлог Ирија долетело је 40 птица, наговештавајући долазак Деве-Весне. На чије поље птице прве слете, њему богови шаљу те године посебну срећу и добар род. Православни хришћани обележавају 9. март као дан 40 мученика.

9. МАСЛЕНИЦА (КОМОЕДИЦА) – Масленица, комоједица (покладе)
Један од четири најважнијих празника кологода, одговара пролећној равнодневици. Време обнављања, пролећног васкресенија (од крес, огањ) Мати Земље и све Природе. Иза седмице Масленице следује Комоједица, медвеђи празник. Према веровањима, тада се медвед (Газда шуме, оваплоћење Велеса Самог) у свом брлогу буди после дугог зимског сна. Православни хришћани обележавају 25. март као Благовештење које почиње трећим клицањем Весне (пролећа), после Громнице и Четрдесетнице.

10. ИМЕНИНЫ ДОМОВОГО – Слава Домаћег
Слављење и приношење жртве (треба) Домаћем Заштитнику. Православни хришћани 30. март славе као дан Јована Лествичника и пеку колач у облику лествица.

11. ВОДОПОЛ – Дан Вода
Буђење Водених и Русалки после зимског сна, почетак отапања леда и разливања река. Православни хришћани обележавају 3. април као Никиту Водопола. На тај дан дечаци су приносили понуде Воденоме говорећи: ако лед у овај дан не прође, риболов ће бити лош. Русалке, према веровању, 7. априла иду и ишту мало платна како би покриле наготу. Зато тог дана, још у зору, бабе на обале река и језера носе чисте ланене кошуље или комад платна, верујући да ће их захваљујући томе Русалке заштитити од дубоке воде; како њих саме, тако и целу њихову породицу.

12. СТРИБОГОВ ДЕНЬ – Стрибогов дан, Стрибог пролећни
Топли ветрови, Срибогови унуци, доносе пролећну топлоту. Православни хришћани 5. април славе као Фјодора Ветреника и Фјодору Ветреницу. Народ је говорио: «Дошао Федул – топло подув'» итд.

13. ВОРОНЕЦ – Вранец (Врањи празник)
Празник посвећен вешцу Врану (гаврану), гласнику Кашчеја који призива Нав и казну злима. Мудар такође, Вран носи у кљуну Живу и Мртву Воду и открива тајне живота и смрти. Православни хришћани обележавају 14. април као Мартина Лисогона. Како примећују ловци, на овај дан лисице напуштају старе и прелазе у нове рупе и прва три дана и три ноћи након пресељења су «слепе и глуве». Домаћице на тај дан кувају кашу, ставе је у тигањ и изнесу у двориште, а тигањ окрену наопако, стварајући тако сјај који ће да привуче љубопитљиве птице. Пошто домаћица изручи кашу и оде, вране долете на трпезу.

14. ПЕРВЫЕ РУСАЛИИ – Прве Русаље
Ред празника који претходи Јарилу Пролећном, чародејствена недеља, у част Деве – Леле – младе богиње Весне и Девствене природе, пролећног буђења вода и женских водених духова – Русалки. Православни хришћани обележавају 16. април као Ирину (Арину); почетак русалне недеље.

15. ЛЕЛЬНИК – Лељник (Лелник, Љељник)
Девојачки празник којим се завршава Русална недеља; прве Русаље које су обележаване 22. априла, дан пре Јарила Пролећног. Тада цветају јабуке, а по народном веровању тог дана ујутру на јабуково дрво слеће Птица Сирин, птица туге, која тужи и плаче. После подне на исто место долеће Птица Алконост, која се радује и смеје. Сузе Птице Сирин су Мртва вода, а роса са крила Птице Алконост су Жива Вода. Болестан, који се на тај дан најпре умије мртвом, а после Живом водом – оздравиће. На тај дан девојке носе на обале река и језера дарове Русалкама, а по ноћи, да момци не сазнају, чине девојачке магије и проричу.

16. ЯРИЛА ВЕШНИЙ – Јарило Пролећни
Јарило 'отвара' Мати Земљу и пушта росу, услед чега растиње почиње да буја. Православни хришћани 23. април славе као Георгија Победоносца, јер је убио аждају. Ако на тај дан време буде лепо, онда се обредно стока изгони на пашњаке, не би ли унела у себе и мало Јарилове росе. Обичај је био да се стока тера врбовим прућем. Заправо, и стоку и децу би мало млатнули врбовим прутом, говорећи: «Донела врба здравља! Како врба расте, тако и ти расти!»; ако би се умили Јариловом росом, говорили су: «Буди здрав, као Јарилова роса!». Такође се и предвиђао принос. Нпр.: «(Ако је) На Јарила роса – биће доброг проса».

17. ВЕЛЕСОВА (ЖИВИНА) НОЩЬ – Велесова (Живина) ноћ
Тајанствена ноћ између 30. априла и 1. маја, када Црнобог коначно предаје Коло године Белобогу, а врата Нава до првих петлова (до цика зоре) су широм отворена ка Јаву.

18. ВЕШНИЕ ДЕДЫ (НАВЬЯ НЕДЕЛЯ) – Пролећни дедови (Навја недеља)
Низ празника који почињу са Даном Земље (види ниже); недеља спомињања предака, када душе умрлих посећују живе. Православни хришћани ово обележавају као Пасху - Уксрс, називајући је Страсна. Недеља, следећа после Ускрса, назива се Фомином Недељом – време помињања умрлих. Основним даном Фоминове недеље сматра се уторак који народ именује као Родоници, Радуници (РОДОНИЦЕЙ, РАДУНИЦЕЙ), када сродници умрлих одлазе на гроб, где свештеник води парастос, након чега се код гроба организује даћа, а свештеник позива преминулог по имену да подели оброк са живима. Најопаснији дан Фоминове недеље је четвртак, јер се верује да тог дана умрли посећују своје домове. Како би их ваљано дочекали, практикује се да се у једној од соба остави прозор отворен, а да се у ту собу не улази до јутра. Најрадоснији дан ове седмице је недеља, која се назива и Црвена Гора, када се на узвишицама организују прославе, игре и забава. Такође, на овај дан обично у друштво излазе будуће невесте.

19. ВЕШНЕЕ МАКОШЬЕ (ДЕНЬ ЗЕМЛИ) - Пролећна Мокош (Дан Земље)
Празник, када, пробудивши се после зимског сна Мати Земља се поштује тако што се на тај дан Земља оставља да одмара, зато је не треба копати, рити, требити, а такође није добро ни стављати нож у њу. Особито се сматра даном Велеса и Мокоши, јер су они заступници Земље. Родноверни свештеници одлазе на поље, лежу на траву, ослушкујући Земљу. Православни хришћани обележавају 9. мај као Николу Пролећног (Летњи Св. Никола).

20. ЖИВИН ДЕНЬ – Живин дан
Празник посвећен Великој богињи живота и прослављању Пролећа. Православни хришћани славе 13. мај као дан Св. Лукерије Комарнице и, како се приметило, на тај дан заједно с топлим ветром појављују се комарци. Народ је имао обичај да каже: «Много комараца - биће добро за овас, комараца нема – овса и траве неће бити.»

21. ЗЕЛЁНЫЕ СВЯТКИ (ВТОРЫЕ РУСАЛИИ – Зелени свети (Друге Русаље)
Празници који претходе Јарилу Мокром (види даље), чаробна недеља, посвећена пролећу и њеним пратиоцима, женским духовима – Русалке – Брегиње. Време, када уместо Леле – Деве пристиже Жена Лада. Православни хришћани обележавају овај дан као Вазнесење. У народу су говорили: «дошла Весна до Вазнесења, ту јој је и крај». Пада у седму недељу по Пасхи (Ускрсу), седми дан по Вазнесењу, четвртак, зову русалним даном. Тада девојке одлазе у шуму да се окуме, плету венчиће од брезе кроз које се љубе и певају обредне песме. Субота се назива Кличућим даном, када се врши посебан обред умирења Воденога. Тада девојке од траве праве страшило Кострому (од 'ломача'), а затим с њим играју, тргају га и разбацују по пољу.

22. ЗМЕЙНИК ВЕШНИЙ – Змијник пролећни
Празник змија, обележава се у време Зелених светих, један од највећих празника Кола године, посвећен Велесу. Свадба Велеса и Живе. По веровању, тада змије, заступници (потворницы) Велесови излазе на Бели Свет и доносе земљи плодност. Православни хришћани 30. мај славе као Исакија Змијника. У тај дан, по веровању, змије имају право да некажњено уједају необазриве људе, или да их плаше да било који други начин. Између осталих, остала је забележена изрека: «На Исакија се змије окупљају, иду возом на змијску свадбу.» и «На Исакију Седмоглави Змај – змијску свадбу спрема».

23. ЯРИЛА МОКРЫЙ И ТРОЯН (ТРИБОГОВ ДЕНЬ) – Јарило Мокри и Тројан (Трибогов дан)
Празник краја пролећа и почетка лета, обележава се не касније од 3. јуна, када Младог Јарила Пролећног смењује Тросветли Дажбог. Празник посвећен победи Бога Тројана над Црним Змајем. Тада родноверни прослављају Сварожји Триглав: Сварога-Перуна-Велеса, светих и силних у Праву, Јаву и Наву. Према веровању, Тројан је оваплоћене моћи Сварога, Перуна и Велеса, који се уједињују у својој борби против Змаја. Православни хришћани овај дан славе као Тројицу и Духове (Педесетницу). У ноћи на Тројицу девојке и жене кадиле су село као заштиту од злих сила. Народ је имао обичај да каже: «Од Духова не с једног Неба, већ и из под земље топлота избија». Сагласно народним веровањима, тог дана од огња се боји свака нечист, а мати Земља открива своје тајне. Као и за Јарилов дан, и роса овог дана се сматра светом и лековитом.

24. КУПАЛА – Купало
Један од највећих празника, пада на летњи сунцоврат. Празник Сунца и Воде, који су дали почетк свег живота и расцвет силе Мати Природе. Православни хришћани славе 24. јун као дан Јована Крститеља (Ивана Купала). Од давнина, у ноћи Купала (с 23. на 24. јун) на обалама светих вода ритуално су паљене обредне ломаче, кроз које су прескакали парови држећи се за руке. Венчићи су бацани да пливају по води, скупљало се лековито биље и корење, трагало се за чудотворним Жар-Цветом, а ујутру су се умивали лековитом росом. Уочи Купала, обележавали су Агрипину Купалницу (23. јун). На тај дан се отпочињало купањем, при топлом времену, наравно, купало се доста рано. Тада се и старији људи купају.

25. СВАРОГОВ ДЕНЬ (ЛЕТНЕЕ СВАРОЖЬЕ) – Сварогов дан, Сварог Летњи
Празник у част Небеског (Свароговог) Огња и Сунца, по правилу, проистиче из самог распиривања летњег жара. Православни хришћани обележавају 29. јун као Петровдан (Дан Петра и Павла). Народ је имао обичај да каже: «Петар и Павле жегу прибавили.», «На Петровдан сунце игра». Млади се тада заручују, због чега се посредно, овај дан сматра и Ладиним.

26. ПЕРУНОВ ДЕНЬ – Перунов дан
Свети дан свих војника-заштитника Родне Земље. Православни хришћани обележавају 20. јул као Илиндан (Пророка Илију). Народ има обичај да каже: «До Илије облак хода по ветру, а од Илије против ветра», «На Илију до ручка- лето, а после ручка – јесен» итд. Перунов (Илијин) дан у народу називају 'срдитим даном'. На тај дан је непожељно радити. На тај дан нису водили стоку у околину јер су сматрали да у то време у шуми слободно лутају дивље звери, особито вукови и отровне змије. Према веровању, киша тог дана спира зле чини и многе болести. Припреме за прославу Перундана су обично трајале целу недељу. Пекли су обрени гхеб за цело село, велики комад сира и правили обредно пиво. На самом почетку празновања добивали су Живи Огањ од чистог храстовог дрвета. Само празновање је укључивало два елемента: војни и земљораднички.

27. ВЕТРОГОН (СТРИБОГ ЛЕТНИЙ) – Ветрогон, Стрибог Летњи
Јаки ветрови, Стрибогови унуци, доносе прве гласове о наступајућој јесени. Православни хришћани обележавају 8. август као дан Мирона Ветрогона. На тај дан обично дувају јаки ветрови. Ускоро после Мирона Ветрогона, празнује се Михеј Тиховеј (14. август), а по томе какви ветрови дувају тог дана прориче се какво ће време бити у септембру.

28. СПОЖИНКИ – Спожинки (дожинки, обжимки) – Дужијанца (заветине)
Празник завршетка жетве. На тај дан захваљује се Дажбогу Тросветлом и Мати Земљи за усев, приносе се дарови Мокоши (Мајци Усева) и плету се на пољу од последњих откоса браде богу Велесу. Православни хришћани обележавају 15. август као дан Успења Пресвете богородице. Жене на земљи изводе обред вретеном.

29. ИМЕНИНЫ ЛЕШЕГО – Слављење Лешија, Лесовик
Празновање Шумског домаћина и приношење посебних дарова. Православни хришћани обележавају 22. август као Агатона Огуменика (Гумника). У ноћи Агатона Лешија раскидају се снопови по гумнима и уопште дешавају се свакојаки пехови, славећи свој дан. Народ је имао обичај да каже: «На Агатона Лешиј из шуме у поље излази». У неколико губернија су чак стражарили код гумна, како би спречили да Лешиј не направи неку опачину.

30. ДЕНЬ РОДА И РОЖАНИЦ (ОСЕНИНЫ) – Дан Рода и Рожаница (јесењих)
Празник Рода и породице, сабраних усева и кућног благостања. Време за доношење и спровођење одлука. Сусрет јесени – слављење Мокоши као Мајке Јесење. На тај дан приносе се дарови Роду Сведржитељу (Све-Богу) и Роду Небеском (Прецима), а такође и прослављање Рода Земље (свих рођака, по Праву живућих): «Богу (Роду) навек слава, а нама хвала по делима»... Православни хришћани празнују 8. септембар као Рождество Богородице. Ово јесење празновање се по правилу спроводи крај воде, са овсеним хлебом.

31. ЗМЕЙНИК ОСЕННИЙ – Змијник јесењи
Јесењи змијски празник, посвећен Велесу. Свадба Велеса и Маре. Православни хришћани обележавају 14. септембар као Крстовдан (Воздвижење св. крста). Народ је говорио: «На Воздвижење змије одлазе под земљу», «На Воздвижење медвед у брлог улази» итд. На тај дан у селима се одржавао (сатирични) обред сахране мува, бува и бубашваба. Инсекти су сахрањивани у башти, а обред су обављале само девојке које су се правиле да тугују и наричу: «Јао, наше мртве бубашвабе. Јао, јао, јао, наше бубашвабе!...» У многим местима су бубашвабе и муве вешали о гранчице, имитирајући тако један од најдревнијих начина сахрањивања покојника...

32. ЛИСТОБОЙ (СТРИБОГ ОСЕННИЙ) – Листобој, Стрибог Јесењи
Хладни ветрови, Стрибогови унуци, доносе јесење захлађење, смењујући се с последњим топлим данима... Православни хришћани обележавају 20. сепбембар као Еустатија (Астатија) Листобоја.

33. ТАУСЕНЬ (РАДОГОЩ) – Таусењ (Радогост)
Један од четири најважнија празника, поклапа се са Јесењом равнодневицом. Велики јесењи празник приноса и рађања, када главни свештеник, заклоњен иза погаче, пита вернике да ли га виде. Ако га не виде, то онда означава да је година била богата; ако ли га виде, онда су жеље усмерене на то да следећа година буде још плоднија. Узвиком «Нека Богови дају да (ме) следеће године не видите!» почиње празнично славље. Православни хришћани славе 24. септембар као Фјоклу Царевницу и од самог јутра месе хлеб, пале Огањ итд.

34. ПОКРОВ (ОСЕННЕЕ СВАРОЖЬЕ) – Покров (Сварог Јесењи)
Сварог покрива Земљу палим листом. На Земљи је крај јесењих гозби и почињу зимска посела. Ортодоксни хришћани прослављају Покров 1. октобра. Народ је имао обичај да каже: «На покров до ручка јесен, а по ручку – зима», «Покров покрива Земљу, негде листком, а негде и снежком», «Не чуди се снегу на Покров», «Какво време буде на Покров, таква ће и зима бити» итд. Почиње време свадби, па је народ говорио: «Дође и покров, па девојке главу покривају». Двојке су говориле: «Покриј, Свароже, Земљу снегићем, а мене мужићем!» Такође Покров означава почетак женских радова у кући. После Покрова, хришћани су 4. октобра обележавали Јерофеја када, по веровању, од тог дана престају по шумама да ходе последњи Лесковици (они који нису ушли под Земљу на Змијника Јесењег). Они ломе дрвеће у шуми, рију земљу на пољима. С првим петловима, нестају и они у Земљи и враћају се тек следећег Пролећа.

35. ОСЕННИЕ ДЕДЫ (НАВЬЯ НЕДЕЛЯ) – Јесењи дедови (Навја недеља)
Низ празника који претходе Јесењој Мокош (види ниже), недеља сећања на Претке, организовања тризни и других обреда са циљем спомена. Испраћај душа Предака у Ириј – до будућег пролећа. Ортодоксни хришћани суботу пред Димитрија Солунског називају Дмитровске Деде и посвећују је сећању на умрле родитеље. Кузминским Дедама су, с друге стране, називали суботу пред дан св. Косме и Дамјана (1. новембар), а Михајловским Дедама називали суботу пре Арханђела Михајла (8. новембар).

36. ОСЕННЕЕ МАКОШЬЕ – Јесења Мокош
Дан када Мати Земља и Господарица Вода заспи, све до наредног пролећа. Тај дан је посвећен Матери Мокоши – Прељи Небеској, Владарки Судбина, Држитељици нити свега постојећег. Ортодоксни хришћани обележавају два датума посвећени Параскеви – Петки, познатој у народу као Земаљска и Водена Мати, Покровитељка брака и Исцелитељка (посебно оних болести које су последица чарања): 14. и 28. октобар (Петка - када се у селима припрема лан за предење).

37. ВЕЛЕСОВА (МАРИНА) НОЩЬ – Велесова (Марина) ноћ
Чародејствена ноћ, између 31. октобра и 1. новембра, када Белобог предаје власт над Колом године Црнобогу, а врата Нава су до првих петлова широко отворена ка Јаву.

38. СВАРОЖКИ – Сварожићи
След празничних дана посвећених Сварогу, Ковачу Небеском и Оцу Светлих Богова, Сварожића. Тада се затварају врата Сварге и Земља се окива ледом. Православни хришћани обележавају 1. новембар као дан Св. Косме и Дамјана. Постоји читав низ народних изрека које помињу Козму и Дамјана и говоре о почетку зиме и првим мразовима. Такође су се обележавали 2. новембар (Акиндин и Пигасиј), 6. новембар (Павле Исповедник и Варлам Хутински – Ледоставни), а посебно 8. новембар (Арханђел Михаил).

39. МАРИН ДЕНЬ – Морин дан
Стиже Морана – Зима. Ортодоксни хришћани обележавају 9. новембар као Матрјону Зимску. Према веровању, Морана – Зима долази не касније од 21. новембра, а ортодоксни хришћани тај дан обележавају као Ваведење Богородице. Народ је имао обичај да каже: «На Ваведење зима уводи се», «Ваведење – врата зиме», «Ваведење дошло – и зиму довело» итд. Дан пре тога обележавали су Прокла (20. новембар) када су правили заштите од сваког зла, а дан после (22. новембра) св. Прокопија, када се копају прве стазе по снегу.

40. КОРОЧУН – Крачун
Најкраћи дан у години. Ортодоксни хришћани празнују 24. децембар као Сочивник. По веровању, ноћ пре Божића (25. децембар, види Коледо) је време за гатање, матије, путовање душа у Нав и сл. Народ је имао обичај да каже: «Ако на Божић Небо буде звездано – животиње ће бити плодне» итд.

………………………………….
ДВАДЕСЕТ НАЈВАЖНИЈИХ ПРАЗНИКА КОЛОГОДА:
1. Коледо (25. децембар)
2. Велесови свети (25. децембар – 6 јануар)
3. Громница (2. фебруар)
4. Велесов дан (11. фебруар)
5. Четрдесетица – Клицање Весни (9. март)
*6. Масленица (25. март)
7. Јарило Пролећни (23. април)
8. Пролећни Дедови (Навја недеља, пред Пролећну Мокош)
9. Пролећна Мокош (9. мај)
10. Јарило Мокри (3. јун)
*11. Купало (24. јун)
12. Летње Сварогово (29. јун)
13. Перунов дан (20. јул)
14. Дужијанца, заветине (15. август)
15. Дан Рода и Рожаница (8. септембар)
*16. Таусењ – Радогост (24. септембар)
17. Јесењи Дедови (Навја недеља пред Јесењу Мокош)
18. Јесења Мокош (28. октобар)
19. Сварожићи (1-8. новембра)
20. Морин дан (21. новембар)