|
Постављено уз сагласност аутора
*
Slavic Carnevals, Forum of Slavic Cultures,
Ljubljana, 2014; 22-27.
Владимир Ђукановић
КОЛЕДАРИ
И ЧАРОЈИЦЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
У Босни и Херцеговини кроз историју посматрања нису биле познате карневалске манифестације под наведеним термином као што су биле присутне у земљама средње и западне Европе. Карневалске манифестације односе се прије свега на градске средине, а у данашњем времену осликавају материјалне, социјалне, политичке, културне процесе друшва. У Босни и Херцеговини као еквивалент градским карневалима јављају се у сеоским срединама ритуални опходи села у виду коледара или чаројица, у току зимских божићних празника и прољетних васкршњих празника са циљем да ојачају неку духовну-натприродну компоненту у тој средини . Обичај коледара су били везани за празнике рођења "новог сунца
тј. сунчевог јарког кола''. Коледе и коледање су у сасвим сличним
облицима познати и сусједним народима. Посебно се традиција коледања
одржава код Румуна. У Румунији се овај обичај зове calinde. Језгро
овог обичаја донијели су Јужни Словени већ у својој давној славенској
баштини. Можда су га још у прадомовини усвојили преко сусједних посредника
римске традиције ове врсте заједно са именом calendae па му је име
остало до данас. |
||
|