Из народне медецине у Левчу и Темнићу
Противу окобоље
Треба напунити водом зелену каленицу, па ту метути дукат, стрторак
(цвеће), чубор (цвеће) и видову травицу. Ту каленицу треба метнути
да преноћи у кошници са пчелама. Сутра дан, пре сунца, треба очи том
водом умити, и болест ће проћи.
Или:
Треба у вече метути пуну зелену каленицу воде да преноћи под седалом
где кокошке леже. Сутра дан, пре сунца, кад се кокошке скидају са
седала, треба болесник истом водом да умије очи, говорећи : „Како
се сада скидале кокошке са седала тако с мене да се скине окобољ"
(тако три пута).
Или:
Треба у вече оставити зелену каленицу пуну воде да преноћи на месту
где се дрва стоварују с кола, па изјутра рано истом водом умити болесне
очи, говорећи: „Како се дрва с кола скидала, тако да се скине окобољ
с мојих очију" (тако три пута). — При умивању не ваља се руком
повраћати (да ее неби болест повраћала, већ само по једанпут шаком
шљепнути.
Или:
У очи среде или петка при сунчевом заласку ваља отићи на оближњу реку
(или поток). Ту се треба окренути низ воду и умивајући очи (такође
без повраћаја) говорити: „Сунце залази, а мени окобољ пролази"
(тако три пута).
(Пољна).
Противу зубобоље
Треба набрати шипкиње које треба осушити или испећи, па их стуцати
у ситан прах, завити их у цигару и пушити их.
Или:
Набрати гладишевину (гладиш-траву), па је иситнити на ситну парчад
и тако метути у џезву с водом да се кува, па оним одваром испирати
зубе.
Или:
Узети 2 грама канфора (ћавурије) и 6 грама нишадора, па то помешати
у стакло од 0,3 л љуте комове ракије; кад се то све раствори, онда
промућкати и држати у устима.
Или:
Метнути у џезву три обичне (кафене) шоље јаког винског сирћета, пола
пакла дувана, ситно исецаног луча и кашику соли, па то све промешати,
прокувати и одвар у устима држати.
Или:
Пресавити неколико пута ланену крпицу, па исту умочити у врелу воду
и држати је на десни болесног зуба.
Или:
Кувати коњски босиљак, па истим одваром испирати уста јутром и вечером
— (ово је противу смради из уста и болести нузала — десни).
(Жупањевац — Пољна)
Противу главобоље
Болесник треба да се умива јутром и вечери водом у којој је потопљено
семе од сунцогледа (сунцокрета).
Или:
Да лежи (т. ј. болесник) на гробници у месној цркви и да простре пода
се платно (тежено) израђено у болесниковој кући. Платно не ваља враћати.
Или:
Болеснику треба везивати ладне крпе (које често пута умачу и у сирће)
преко чела, да се умива ладном водом и да везује на слепе очи расечене
главице црног лука или тање котуриће од кромпира, које треба предходно
посолити.
Или:
Тесто од пројивог брашна, наквашено сирћетом треба превијати на чело.
Или:
Болеснику треба трљати чело, слепе очи и врат са ижваканим чешљовима
белога лука.
Или:
Треба на чело превијати рен натопљен љутом комовом ракијом.
Или:
На упаљени тамњан ваља добро накадити мокар убурс (пешкир), па тим
увити главу преко чела.
(Коњух — Пољна)
Противу шуге
Ваља испрати катран у девет вода, па њим намазати места где је се
шуга залегла.
Или:
Треба се дневно купати по једаред у млакој води са корењем од кукурека.
Или:
Ваља шугаво место намазати човечијом мокраћом помешаном са пепелом.
Или:
Треба метнути да се у кокошињем јајету испече кашичица (кафена, ситно
истуцаног „зеленог" камена (плаве галице), сумпора и паприке
Све то треба после растопити на масти старе сланине и тим мазати болеснику
кожу.
Или:
Болесник треба на Ђурђев-дан, пре сунчаног изласка, да се окупа у
росној трави.
Или:
Болесник треба да се окупа у јаком лугу (цеђу), па после да се намаже
ситно истуцаном љутом паприком.
Милутовац — Коњух — Пољна.
Противу јектике
Треба истуцати зелено лишће од невена (calendula piperita), па из
истог исцедити сок кров чисту ланену крпу. Том соку треба додати још
толико чистог „барабанс" зејтина и чисте љуте комове ракије.
То све треба добро измешати и у исту смесу метнути једно парче белог
тамњана и једну кашичицу ситно истуцаног жутог шећера. (Наравно ако
је већа количина смесе, онда ваља више тамњана и шећера.) То ваља
пити по једну кашику изјутра наштину редовно за 40 јутара, а уз то
треба пити тога и по једну чашу неварене сурутке — и бољка ће проћи.
Или:
За 40 дана пити свако јутро мокраћу од детета испод седам година;
и то, мушко да пије мушкоме, а женско женскоме.
(Пољна — Милутовац)
Противу „вакце" и прекланих
прстију на ногама
Кад се коме подкољу прсти на ногама или кад га много сврбе, онда се
лечи овако: Упали се тежена крпа, па се мете да згори на оштриљу од
секире. Секира после овога пусти неки зној којим се намажу болесни
прсти, и кажу да помаже - Кад прсти на нози (а нарочито на „јагодицама")
много сврбе, онда се каже да има вакца. Против тога врача се овако:
Кад стигну или сретну кога од познатих, а они му кажу : „Удала се
она;'' — на што овај пита: „Која"? — а овај му одговара: „моја
вакца за твоју ногу." — Верују, да после овакве преваре вакца
хоће заиста да пређе на ноге преваренога.
(Коњух).
Противу краста, пљугавица, пљускавица
итд
Кад се појаве красте по глави (коси и лицу), што у највише случајева
бива код мале сеоске деце, онда треба узети стару (трогодишњу или
старију) сланину, па исту згорети у тигању с угљеном од луча и оним
гаром намазати красте, па ће брзо да прођу. — Кад нема луча може да
послужи и обична чађ из димњака.
(Пољна).
Противу пробади
Ситно истуцана стипса (типса или коцељ) помеша се са беланцетом од
неколико јаја, па се то прилепи на тежину и привије на место где пробада.
Или:
На сирову (тазу-непрану) вуну ваља посипати ситно истуцаног тамњана
и то прилепити на болно место.
(Пољна).
Противу убоја
Ваља убијено место завити тазе овчијом или зечјом кожом (обрћући кожу
ка кожи).
Или:
Пити воду у којој је преноћио убојни камен. Да би исти имао веће дејство
по неки настругу од њега прашину, па пију.
(Свуда).
Противу шкрофула
Треба кувати коњски босиљак (mentha aquatica), па од оног одвара свако
јутро пити по једну обичну чашу, а онај искувани босиљак извадити,
па превити на шкрофуле. Тако треба радити за 40 јутара и болест ће
да прође.
(Крчин)
Противу отока
Од траве угаснице1) или угаслице (Solanum
viola L.) треба стуцати лишће и сљуштену кору (од старљикове гране)
па то све помешати с љутом комовицом и превијати на отечено место.
Или:
Траву самобајку стуцати, па то наквасити јаким сирћетом и превијати
на отечено место.
(Коњух)
1) Ова је трава врло слична са Solanum dulcamare
само се од ње разликује, што јој је цвет морав — violet.
Дизање врата
Кад који почне нагло да кра (кашље), онда се каже, да је смашио врат.
Противу тога нека извежбана (слободна) жена завуче прст у грло и тако
— притискајући му онамо неку кошчицу — подигне болесника мало од земље
и онда се каже да му је врат дигнут. . . .
(Свуда).
Противу затвора
туцају семе од крље (ricinus-а) и пију у чаши воде, а по неки пију
неварену сурутку или чорбу од куваних шљива.
(Пољна).
Противу пробади и кашља
Треба осушену слезину од зеца (која се нарочито за то оставља) потопити
у води, па исту воду пити свако јутро за девет дана.
Или:
Корен од црног омана треба потопити у води и исту воду пити за девет
јутара. Ово је добро уопште од сваке болести.
(Мала Дренова)
Противу перута по глави
„Ваља се'' неко крадом (без знања дотичног) да му посоли воду којом
после треба да измије главу и перута ће нестати.
(Пољна — Риљац)
Кад се коме испуцају уста (усне),
треба да испече орах, па оним гаром уста да намаже.
(Превешт)
Кад се који убоде или начпари
онда му на рану згоревају вуну, па после на исту превију сириште или
парче сланине.
(Свуда)
Кад се мало дете оједе (око врата, угаију
и бутине),
онда треба оједено место засолити сипчевином од дрвета, или чађом
или прашином која ое налази иза кућних врата (коју за то „ваља"
натрашке узети).
(Милутовац — Пољна — Коњух)
Кад који много „бега на поље",
онда му угреју столицу, па седи на њој, или му мећу угрејану ћерамиду
или циглу на трбух, или пије цеђ или воду у којој је растворена стипса..
..
(Пољна — Мала — Дрвнова)
Да чир провали и ишчили
привијају на исти печен црни лук поквашен зејтином. — Чирићи се мажу
сланином, а на свраб по кожи пљује се.
(Пољна)
Противу гушобоље
Треба три јутра наштину прогутати по једну папричицу (биљка која расте
у пољу поред врзина и међака, има дрвену бобицу пуну семена, велика
је колико обична трешња и обмотана је меком љуспом).
Или:
Треба три јутра узастопце пити воду у којој је покишељена „стрелица"
и „вилина печурка" (вилин бљуванак - јасенова јагњеда). — Поред
тога ваља гушу парити печеном репом или свињском балегом.
(Пољна — М. Крушевица)
Кад се који уплаши,
дају му одмах мало воде да пије. — Кад се који водом засркне (загрцне)
терају га да погледа у вис говорећи му: „Миш, миш, миш,"; или
„ено га миш, ено га миш". — Кад коме западне залогај у грло,
ударају га песницом за врат.
(Свуда)
Ст. М. Мијатовић
Пришт и далак
Ове две болести су толико у Малешу распрострањене, да ме је то навело
да их изнесем на јавност.
У толиким сам местима које био учитељ, које иначе се бавио па нигде
не нађох ове бољке у толикој мери распрострањене. У Малешу ретко ко
да није имао пришт. Исто је тако и далак врло чест. Од пришта и од
далка има доста и смртних случајева, а и сакатих прстију од пришта
има доста.
Овде се пришт зове брука, а има га од три врсте: блага брука, бела
брука и црна или сина брука.
Блага брука има жут мехур, у наоколо је црвена а гној је густ и жут.
— Бела брука има бео мехур и изгледа као изгоретина, гној је бео и
редак. — Црна или сина брука има црн мехур из кога иде сукрвица. Кад
се прокине прска, и кад се нечистота исцеди остаје црвено здраво месо.
Блага брука се лечи овеко: Чим се мехур опази, треба да се добро чистим
прстима откине и лепо очисти, да никако не остане болесне коже. Пошто
се с тим сврши, онда се узме пепео од врбове коре, који се помеша
са пресним крављим маслом. Та се смеса загреје, па се њоме рана јутром
и вечером превија. Може да оздрави рана и после трећег или четвртог
мењања лека.
Бела брука се лечи кад се мехур иглом провали па се узме по 6 драма
плавог камена и каламиђинђера,1) и онда
3 др. нишадора, па се то све мете у један чанчић и са комовицом загреје,
па се тако загрејано меће на рану. На дан се ово три пут мења а за
два три дана од овог рана прође.
Сина (ц р н а) брука се прво добро очисти; јер ако ма и најмање остапе
од мехура онда се за 24 часа још горе позледи, те се на ново мора
добро очистити. Кад се рана очисти, онда се опере чистом комовицом,
и поспе каном. Тако превијена рана остаје 24 часа. Тако се понови
2-3 пута. Кад се примети да је рана са стране загорева, а кожица се
одозго почела смежуравати, онда се почне употребљавати мелем који
се мења свака 24 часа. - Мелем се прави од воска и шарлагана или зајтина.
Пре но што се мелем привија, испира се рана ракли сапуном и млаком
водом. Мелем се маже на ланеној крпи.
За време болести забрањује се болеснику: вино, мед, риба, грожђе и
др.
1) Личи на плави камен.
Далка овде рачунају на 7 врста; два су најопаснија и о њима ће бити
реч, а то су далак и црвени далак.
Далак се познаје што има одозго црн мехур као манистра, а остало је
све црвено.
Црвени далак с почетка не пушта мехур, него кожа црвени и расте и
он се често појављује и око очију.
Кад се далак примети, ужеже се какав клинац па се њиме причврљи врх
мехура. Први пут ће се болесник мало тргнути; али бол престане. Клинац
треба држати, док бол не престане. — За лек се узме никотина и нишадора
подједнако, и са мало првенца помеша. То се мете на рану а преко тога
артија или крпа. То треба оставити 24 ч. и кад се одвеже, ако рана
пусти густ гној — добро је, рана се загасила, а ако гноја нема, онда
се исти лек понавља све док се гној не покаже. Кад гној почне, онда
се белац од јајета подвари са комовицом и превије на рану. На 24 ч.
ово се два пута мења; после се лечи мелемом. За мелем се узме борове
смоле и воска (мање), па се то са шарлаганом стопи. Тај мелем на маленој
крпи мења се : у јутру у подне и у вече док се рана не затвори.
Црвени далак
Лечи се овако :
Узме се по 6 др. каранфиља, плавог камена, ћафурије, каламиђинђера,
и 9 драма нишадора. То се све помеша и са првенцем комоваче греје.
Тиме се свакога сата памуком натапа болесно место. Ако је бољка на
време ухваћена, онда се само тим и излечи, а ако изађе мехур, он се
ишчупа па се тек онда реченим леком лечи и за 2-3 дана може да се
оздрави. Ако се овим леком не предупреди, оток почиње да се шири али
се и у том случају истим леком лечи.
Да би мехури што пре сазрели, меће се на њих скорашњи гушчијак.
Перис се и овде одржава, док се болест не загаси.
Берово.
Сп. Радивојевић
Лечење од уједа бесног пса
Кад кога уједе бесно псето, онда се мора то псето одмах убити и расећи
па се онај кога је ујело кроз псето провуче и после тога за 40 дана
једе само некисео јечмен хлеб па оздрави.
Кад леђа назебу или крста кад боле
Кад коме леђа назебу, или кад га кости у крстима боле, онда он легне
на кревет потрбушке а дете га гази. То бива у вече и по неки пут изређају
се сва деца док онога прође оно што га боли. На оним местима где га
највише боли он виче детету: ту .. . ту . . . ту ... ту ме боли...
и дете мора ту да поигра и мало дуже да се задржи.
Крагујевачка Јасеница
Јеремије М. Павловић
Лечење зубобоље
По веровању простога народа зуб боли што су се у њему запатили црви,
те они једући сами зуб производе оне ужасне болове. Само се услед
тога зуб изеде, а не и услед нечега другога.
Кад је створено такво уверење у народу, онда је пронађен и начин да
се исти изваде, како из зуба, тако исто и из уха, ока па и из носа.
Нама је познато да то раде код нас само Циганке помоћу „цевке",
и то из чисте „лекарске љубави", а што ће нека да да за то сукњу,
реклу, кошуљу, пиле, вуне и др. то је опет колико да није џабе.
Болест више пута и умине, и то ако није толико због извађених црви,
а оно је због сукње и др. ствари које су дате, или због „доброг"
„расположења" домаћиновог.
Овај други начин вађења црви и лечења зубобоље мање је познат и зато
га саопштавам читаоцима „Караџића".
Ствар се састоји у томе што се узме семе од бунике (Hyosciamus niger)
за које се зна да има опијајуће дејство. И сва је сада ствар у томе
да се црви опију, а тиме и униште и онда мртви испадају.
Да би се то постигло како ваља потребан је један чорбалук (или мало
већа чинија) и кључала вода.
Сад се узме на ватраљу жара и поспе се семеном од бунике и одмах се
тај жар поклопи чинијом. Семе на жару а испод чиније од топлоте пршти
што се лепо чује и кад престане онда се чинија дигне и одмах се у
њу налије књучала вода. Сад болесник легне потрбушке и зева над оном
врелом водом удишући водену пару. Одозго се покрије поњавом (или чим
другим) да би се добро ознојио и тако чека од прилике 5 минута.
Зевајући над водом теку му бале из уста, а тиме тако испадају и црви.
Сад кад болесник устане сав је знојав и заморен тиме, што је поред
водене паре удисавао и опијајући задах од изгорелог семена. Ну што
је најважније сада се примећује у води стотинама ситних црвића, за
које држе да су „истински" црви, а не да су то клице семена.
Запрепастили су се кад сам ја на исти начин „произвео" црве без
болесника.
Овде је главно зато одиста за неко време престане зубобоља али то
је само услед опијајућег дејства буникиног семена, а не због тога
што су умртвљени црви.
Алексинац
Ник. Ј. Михаиловић, учитељ
Лечење крајника у Мачви
Познато је да ова болест долази од назеба, према томе је најчешћа
зими. Свак је не зна лечити, већ обично у сваком селу то зна по једна,
а можда и повише нмродних лекарица.
Свој занат нипошто оне другим не казују, а само ће га мати предати
својој ћерци онда, кад већ очекује да ће скоро умрети.
Свако лечење прати видарица тихим шапатом неких речи, које нико други
сем ње не сме знати, јер у противном оне губе своје благотворно дејство.
Свој труд не наплаћују, али примају радо поклоне у стварима а не устежу
се примати и новац.
Разне болести захтевају разне лекове и врачања, а само за понеке болести
употребе се исти лекови и враџбине. Исто тако разне видарице знају
различите начине лечења, те је често прилична диференција и у лечењу
исте болести код рааиих лекарица.
Ја сам од матере једва измолио овај начин лечења крајника (а њена
тетка зна нешто мало друкчије):
Она умочи мали прст у пљувачком растворени чивит, и том материјом
направи круг око оболелог места. При обављању тога акта, мати састави
три прста, којима се крсти и њима додирује час болесно место, час
опет под, хукне у прсте толико пута, колико је пута додирнула болесно
место и нечујно шапуће ове речи :
„Ова бољка што почиње да боле,
Без оца је створена,
Без матере рођена,
Без имена нек' погине."
Ово се изговори два пут. У кругу, направљеном око крајника, направи
се сад крст, а при повлачењу црта које у комбинацији чине крст, изговарају
се ове рече:
„У ове бољке девет браће,
Од девет — осам;
Од осам — седам
Од седам — шест.
Од шест — пет,
Од пет — чатири,
Од четири — три,
Од три — два,
Од два — један,
од један — ниједан!
— Нек устук устукне, ту му место није!"
И крст у кругу је од растворена индига начињен, а прави се малим прстом.
При изговарању горе-наведених речи, непрестано се са три скупљена
прста маше око крајника (баје се) и хуче се у прсте.
За тим се справља мелем.
Све видарице справљају мелем за крајнике не кријући. Ваљда су уверене,
да дотични, и ако запамти начин справљања мелема, мало ће се вајдисати,
пошто не зна оно, што је много претежније - не зна врачање. Мелем
се справља овако:
Од плаве хартије (која се узме у дућану, а може и она, скинута са
шећерне главе) осече се круг, нешто већи од оболелог места. Једна
страна (површина) тог круга од хартије намаже се раствором индига,
а то попрска ракијом из уста. По том се кружић поспе добро иситњеним
тамњаном и иђирит-сапуном, опет попрска ракијом и привије.
Овај лек врло успешео делује - разуме се због ове смесе али по веровању
народном „већма због речи!"
Драг. Ђ. Туфегџић
(Мачва)
Лек против јехтике
Ко добије ову болест треба да купи нов лонац (ма колике величине),
па да у њему скува хајдучке траве у чистој води. Ту воду треба да
процеди и остави да се охлади, после да пије сваки дан у место воде
а да не једе никако слана, кисела и љута јела, већ само лака. Ово
треба да се употребљава 40, 80 или 120 дана.
(Корман срез моравски округ нишки)
Жутица
се лечи помоћу траве жутице, и то овако:
узме се корен од те траве испере се и сасецка ситно па се мете у нов
лонац од прилике за једну трећину лонца а остало се наспе водом и
стави на ватру да уври до половине лонца, кад ее ово охлади и процеди
даје се болеснику да пије у јутру пре јела и у вече пре вечере.
(Корман)
Против краста на глави код деце
Узму се боце чичкове и сагоре па се за тим ситно истуцају као брашно,
то се испржи у масти и тиме се маже детету глава.
(Корман)
Крв се зауставља
Ако се ко посече треба да посечено место испере сирћетом и сољу.
Или се посечено место опере мокраћом.
(Корман)
Или се ајдучка трава истуца и помеша са мокраћом и то се привије на
рану. (Јагодина)
Пришт се лечи
ако се зелена паприка (ако је на прсту) натакне на место где је пришт
а ако је на ком другом онда се меће зечије сириште.
(Корман)
Од падавице
Треба убити змију за време међудневице па јој оставити главу да се
уцрвља, па црве из ње метути у шољицу воде па њом запајати болесника.
Кад цуре уши
Из корена маслачковог (Taraxacum oficinale) изцеди се сок па се онда
капље у уво које цури. (Јагодина).
Шкрофуле се лече
Ако почну шкрофуле да расту онда треба ухватити слепо куче и убити
га па га оставити да се осуши, а кад почну шкрофуле треба одсећи парче
и сагорети па га добро истуцати и тим рану посути.
(Јовац, окр. моравски)
Прибрао Ч. О. Стевановић
Бајање од ветра
Пош'о Имјарек уз поље низ поље, срела га мајка Божја, Богородица.
Питала га, што ти је Имјарек? Како што ми је мајко Божија, Богородице?
Нападоше ме свакојаки ветрови: бели, црвени, жути и зелени, не даду
ми спати, ни лежати, ни јести, ни пити. Не бој се Имјарек, пратићу
ти тридесет девојке, измесћети (метлом) свакакви ветрови. Пратићу
ти тридесет невесте, избајавће ти свакакви ветрови; остаће ти чисто
као сребро (нпр.: ако је глава, поменуће се глава, ако је нога, поменуће
се нога што болесника боли, то ће му се поменути.) — Наспаћеш се као
младо јагње на зелену траву...
Забележио од баба Милисаве жене Илије Ч. Марковаћа
из Алексинца 25. Марта 1897. г.
Глигорије Стевановић
Бајање од подљуте (т.ј. кад се рана
подљути)
Узме се перце и превлачи се преко ране и говори се: „Пошао Н. (име
болесника) уз поље, низ поље, гласом виче до небо, сузе рони до земљу.
Сукобила га мајка божја, Богородица. А што ти је Н. што цвилиш и тужиш?
О, божја мајко, салетела ме бољка па боли па и сврби. Тешила га божја
мајка, Богородица: „Не цвили, не тужи, пратићу ти Н. бајарицу, перјем
ће машити, теб' ће лакнути; душом ће данути, од теб' ће однети, да
заспиш као младо јагње еа зелену траву!" Ово се ради три пута.
Од жутице
Узме се бритва и жута трава, мете се на прса ако је човек. Ако је
животиња, баје се на ракију или воду. У ракију се мете сунцокрет,
жут шећер, стипса и нишадор и та се вода даје болеснику да пије. А
говори се овако: „Зададе се жут облак, па удари жута киша, па пронесе
жуту рибу, видели је жути овчари, па без ноге отрчали, без руке ухватили,
без бритву распарали, без сол посолили, без огањ испекли, без уста
изели и без д..е пос...и, растури се жутица и кречица, кај пра по
путине и роса од сунце!"
Ово се ради три пута.
21. Новембар 1900. год.
Чуо од бабе Неде у Вакупу близу Акексинца.
Мил. Ђ. Јовановић
Предохрана од редње
Кад зађе редња у селу онда се узму божићне трице и слама те се направи
круг од тога, и у кругу стану деца и укућани, па се за тим упали слама
и виче:
„У ватру бесмо,
Не изгоресмо;
У болест бесмо,
Не боловасмо."
Тако се виче, док не изгори онај круг од начињене сламе и трица.
Лек против грознице
Кад кога хвата грозница, треба да узме саџак па да га метне на ватру
а за тим да узме чашу вина, те њоме да посипа зажарени саџак и да
говори :
„Једна ножица,
Једна грозница,
Друга ножица,
Друга гровница;
Трећа ножица,
Трећа грозница;
Четврта ни ножица
— Ни грозница!
Чуо у Миљковцу
Светислав Ј. Стојановић.
Срез нишки, окр. нишки
Лек против очобоља
Кад кога боле очи, треба да метне суд са водом испод седала (где кокошке
спавају), за тим да га покрије каквом пешкиром. Из јутра пре сунца
треба да се умије оном водом, па ће очобољ проћи. Чуо
сам у Алексинцу.
Свет. Ј. Стојановић
Из народне медицине у Левчу
Кад коме иде крв на нос
најбрже се зауставља, ако се у ону ноздрву, одакле иста тече, ушмркне
добро и јако винско сирће. Неки, у овом случају дижу у вис ону руку
нз које ноздрве иде крв, а неки поливају главу (а нарочито потиљак
хладном водом и на потиљачи свезују два прамена или два власа косе,
а неки пусте те им кану три капи крви на жив угљен.
Крв на рани (посекотини или др.)
заустављају неки метањем ситне соли на исту: неки састругу са кајиша
(доње неуглађене стране) ситна влакна, па то мету на рану да крв зауставе;
неки згоре вуну (врану), на оним угљеном засоле рану и крв престане
(овај се начин највише употребљава); неки засољавају рану прахом од
зреле пухаре (Lycoperdon bovista) па, кажу, да и то помаже.
Да рана (нарочито од изгоретине)
брзо ''прође"
понек раде овако:
Испеку жути пасуљ (чучавац), за тим га разделе на полутине и исте
прилепе на рану. Ако се пасуљ одмах прихвати за месо рана ће брзо
да прође; у противном неће.
На ране још мећу лишће од траве боквице, подбела и самобајке. А изгоретину
испирају људском мокраћом и на њу мећу лишће од кисела купуса или
је мажу чистим зејтином.
Већу посекотину соле ситно истученим угљеном од црвен врбе, или на
њу мећу истучено лишће од хајдучке траве или месечине (спориша), које
предходио наквасе људском мокраћом.
Кад свиње болују од грознице
онда се противу те болести употребљава трава грозница (Lepidium ruderale
L) која расте по пољу, особито око каквих развалина. Ова се трава
истуче ситно, па се са осталом храном даје свињама, те једу.
Кад се који убоде (нарочито у ногу)
превијају и на оно место, где се убо, танак крижић сланине. А ако
је трн остао у месу онда мећу на рану зечју маст, која је после мало
употребе извуче трн.
Противу пробада или тишње
употребљава се: вода (чиста сипана кроз гркљан од „божићњара"
или вода сипана кроз пиштољ или нож, којим је убијен човек, коју треба
да пије болесник; вода у којој је стајала ''стрелица" (која се
налази код дрвета где је гром ударио) или вода у којој је кисељена
вилска ложичица1) (печурка или трут који
расте на пању од брескве којом такође болесника треба запајати; борова
смола метута на плаву хартију, истуцан рен помешан са сирћетом и зејтином;
тамњан помешан са беланцетом од јајета и ситно истуцано лишће са цвећем
траве слачице, помешано са пшеничним брашном и винским сирћетом, које
се привија на место које боли.
1. Народ верује да ову печурку ноћу бљују вештице
од поједених срдаца људских. Она је мека скоро као бела џигерица.
Противу гушобоље
истуче се ситно нишадор и метне у цевку од обзовиног дрвета, па се
то дуне (кроз исту) болеснику у гушу. По неки дају болеснику те пије
зејтин или гас (!) а при том му мажу грло и врат зејтином или ракијом.
Противу „крајника"
у овом је крају опште познати народни лек дугачки прст, ложица или
шишарка, неке бабе „веште" у том послу, којим бута болеснику
по ждрелу где се обично крајници и појављују.
Да мицина провали и да што пре прође
неки мећу на исту јаје од уштројеног пса (сирово), које претходно
расеку и онако вруће мету на рану. Други опет распирају жабу, па је
соле са нишадором, и тако је превију на рану. Трећи превијају на исту
свињску балегу. Четврти пеку репу и онако врућу мећу на болно место.
Пети кувају ланено семе с млеком све док се не згусне, па после то
превијају на болесно место. Шести мећу на исту суву шљиву (воћку)
посољену нишадором. Седми превијају сириште или ситно исецкано говеђе
месо итд.
Кад коме опада коса с главе
онда ваља да измије главу водом из траве уставе или чешљуге. А кад
има по глави перут онда ваља главу да измије сврачијим јајетом...
Противу грознице
лек је: унутрашња кожица од живининог бубрега (желуда). Ту кожицу
ваља осушити, истући у ситан прах и давати белеснику да пије у води,
кафи или каквом другом пићу.
Или:
жабу камењарку ваља болесник да пољуби, и пустиће га грозница.
Или:
кора од врбе кувана у води, коју треба болесник онако горку да пије.
Или:
трава кичица кувана у води, која треба да се пије наштину.
Или:
купање у хладној води, а нарочито изненадно скакање у речну хладну
воду.
Или:
купање у води у којој је пре тога покисељена лисичја лубања.
Или: бели лук истуцан са љутом печеном паприком и помешан јаким сирћетом
које треба болесник „силом" да једе наштину (у јутру).
Или:
болесник треба пуну торбу камења да однесе до најближе реке или потока,
па све то тамо да баци (сем торбе), говорећи (три пута): „са камењем,
нека остане и моја грозница," па да се брзо врати кући.
Или:
љуту комову ракију помешану са ситно истуцаним нишадором, треба пити
у јутру наштину.
Или:
запајање болесника водом узетом са 9 извора у којој су преноћили белези
(који кончић од хаљина) узетих од 9 удовица.
Или:
пијење што је могуће више чисте хладне воде.
Или: трава линцура, која треба претходно да је покисељена у комовој
ракији, па да се тако пије.
Противу јектике
лек је: са мртвацем, који је умро од исте болести ваља закопати једно
стакло првог доброг вина, које треба оставити отворено. Ту ваља да
стоји четрдесет дана. После тога треба га извадити и с истим ваља
запајати како здраве, тако и болесне, да би ово дуже трајало исто
вино помешају са пшеничним брашном, па од тога умесе колачиће, које
осуше на сунцу и после дају болеснику.
Или:
пијење, у јутру наштину, пресне сурутке, и једење суве сланине (непечене
и некуване).
Или:
болесник треба цело лето да спава у тору у коме овце леже.
Противу увобоље
треба ситно истући камен белутак, па тај прах замесити са соком од
црна лука и ту смесу привити испод уха;
или
канути неколико капи своје мокраће у оно уво, које боли, па ће проћи.
Противу великог кашља (рикавца)
лек је: једење меса од печене свраке;
или:
пијење млека од крмаче (првопраскиње) и кобиле (првождрепкиње),
или:
да магарац обзене комад леба, који треба после дати болеснику да једе;
или:
пре сунца ваља болесника провући кроз вињагу;
или:
ваља болесника запојити водом из прве (десне) чарапице првог (мушког)
дрвета, или мокраћом дотичног болесника;
или:
зелену жабу скувати у води, па ону воду пити;
или:
корубу од корњаче испећи, па истуцати, и то помешати с вином и дати
болеснику да пије.
Против падавице
Врана кобила (првождрепкиња) кад ождреби мушко врано ждребе (без белеге),
онда ону сукрвицу, коју ждребе избаци из носа треба узети осушити
на сунцу и чувати. Неки растворе после ово у води и дају да пије ономе
који пати од „велике болести" (падавице), а неке жене то пију
и кад хоће да престану са рађањем деце.
Велику болест (падавицу) неки лече још и овако: кад спава болесник,
кога то сналази, треба узети пиле „непропојче" па му прекинути
главу над његовом средином тела. За овим треба главу од тога пилета
закопати више главе болесникове; труп с крилима испод паса, а ноге
испод ногу болесникових. Ово веле, да ће помоћи.
Противу устобоље и болести нузла (десни)
неки једу кору од зимозелена, шибљастог дрвета, које расте по нашим
шумама, а нарочито луговима и трњацима поред међа.
Противу несанице (неспавања)
треба узети обојак (или парче хлеба), који се нађе на путу и исти
у вече метути под главу, па ће се лепо спавати.
Из народне медицине у Сентомашу у Бачкој
Шугу (људску) лече овако:
Утуче се ситно плаветни камен, па се помеша са живом, машћу и сумпором;
том смесом се намаже цело тело, и оде у слабије загрејану пећ (обично
кад се хлебови изваде), па се стоји прилично дуго. После тога треба
мало чекати, па се добро окупати. То је врло поуздан лек.
Ако има ко по телу сврабеж (а није шуга) нека метне у хладну воду
соли, и том водом нека се опере, па ће га проћи.
За шугу говоре, да ће је човек добити одмах чим седне на вруће место,
где је шугаво чељаде седело. Шуга се најпре покаже на руци између
прстију, а на дланове и на врат неће никад да иде.
Шуга ће проћи, ма се и не лечила, после годину дана.
Сви држе шугу за врло гадну болест, те неће казати нико ником, да
је шугав, због тога се и ошугају многи.
Кад се ко убоде на стакло или на
гвоздени клин па се загноји рана,
метне се на њу зечје масти „да извуче ђубре".
Кад се ко посече,
метне се на рану паучина, да заустави крв.
Кад се испече врућом водом,
намаже се по рани бела земља, да извуче ону врућину.
Чир се лечи овако:
испече се цела главица црна лука и неколико оних листова метне се
на чир; па ће се пре провалити.
Кад ко кашље,
пије чај од пелена.
Кад стомак боли,
баба (врачара) узме болеснику десну ногу а леву руку, па му метне
на трбух говорећи: „Устук наступ, устук наступ!" затим леву ногу
и десну руку метне на трбух и говори то исто.
Крајници се лече овако:
Баба врачара пред вече пљуне на прст између малог и великог, и тре
по врату говорећи: „Данас и звезде и жљезде, а сутра ни звезде ни
жљезде."
Нека ће баба турити болеснику прст у грло и гњечити крајнике (то стаје
болесника много муке).
Грозницу лече овако:
Грозничаво чељаде прве недеље (кад је добило грозницу) обеси се о
собна врата и воза се на њима говорећи : „Прва недеља, последња грозница,
прва недеља, итд." то се каже „воза грозницу", па онда залупи
врата, да се не би повратила грозница.
Кад ко има брадавицу,
да оном, који није још видео брадавице, да пљуне на њу, па ће проћи.
Кад дете не проговори до друге и треће
године,
нека га слепац удари гудалом, па ће проговорити.
Прибрао Јован Дунђерски
О намештању (саљевању) струне у ужичком
округу
Најобичнија болест желуца у нашем народу, како је он зове, јесте струна.
У народу, они, који су дубље посвећени овој врсти болести, држе, да
струна није ништа друго него да се желудац померио ма на коју страну
и да зато болови наступају, што желудац није на свом месту. Отуда,
по њиховом веровању, желудац с једне стране покупи а с друге затегне
дамаре (жиле) и повуче бол и у друга места па чак може и у прст палац.
Још желудац може да прирасте за кичму (уз пршљенове слабичне).
Струне има обичне и потајне. Обична струна познаје се по јаким и напрасним
боловима у желуцу. Потајна пак струна познаје се што дуже траје, болови
су мало блажи и на трбуху се оток покаже. Овај оток може да буде свугде
на трбушној дупљи, само не с десне стране.
Вештаци, за лечење ове болести, или како они кажу за намештање и саљевање
струне, јесу већином бабе, средовечне жене, а ређе и људи.
Познавање ове болести ево како они врше:
Пошто болесник легне на леђа, трбух цео изложи овом народном лекару,
лекар пружи кажипрст, велики и домали па их положи на болесников трбух
уздуж и попреко (вертикално и хоризонтално), али оба пута тако, да
велики прст, који је у средини размакнут од она два по 2—3 с. метра,
увек дође на сами пупак. Ако код болесника није струна, онда се куцање
дамара (била) осећа на самом пупку под великим прстом.
Ако је струна онда се куцање дамара опажа лево или десно, горе или
доле од пупка, дакле, под кажипрстом или домалим прстом. Или се куцање
дамара не осећа нигде. У том случају верују да је желудац прирастао
за кичму (слабичне пршљенове).
Ако је тај случај они болесника мало протрљају почињући од слабичних
пршљенова па трљајући ка самом пупку. После краћег трљања дамар (било)
се покаже, и онда у оба случаја где се осети било ту је побегао желудац.
Сада се приступа самом лечењу. Њега врше разне личности, на разне
начине.
У свима начинима лечења, према личностима, које играју улогу лекара,
није нужно и потребно знати на коју је страну побегао (скренуо) желудац,
него је само главно одредити да ли је болест струна или не.
Код првог начина ради се овако:
Болесник, као што смо казали, лежи раскомоћен мирно у постељи. Народни
лекар, пошто се уверио да је струна, узме какву цев, пиштољ, шајтов
или грлић од каквог стаклета, притисне на пупак и почне га полако
завртати тако, да на трбуху скупи кожу и под отвором направи као малу
гужву од трбушњака. Држећи тако стави мало меког воска на пупак (ту
гужву) и да би притиснуо добро то место опаше добро каквом марамом
па после појасом (сељачким тканицама) јако трбух утегне. Затим болеснику
добро прстима изгњечи жиле испод пазуха и мишице оне руке на којој
је страни струна, а по том добро обмота и утегне мишицу те руке меком
марамом и држи по 24 часа. Често пута тако се притегне да сва рука
помодри, али то је добар знак за успех лечења.
Пошто се ова процедура сврши онда лекар болесника намести да лежи
на десној страни, руке опружа низа се, ноге прикупи, згрчи што може
више, а главу му сниско намести. За време болести болесник не сме
јесте никакву киселину ни тешку храну. На овај начин, болесник ако
не оздрави од један пут, онда се после 24 часа понови иста процедура
и успех је сигуран по њиховом веровању и тамо где прави лекари нису
помогли.
По другом начину опет лече стручну овако:
Узму парче гњецаве средине од хлеба или томе слично, ставе на пупак,
затим запале зубљицу доброг луча, забоду усправно у леб на пупку и
поклопе загрејаним земљаним лонцем. На тај начин стомак се загреје
и прикупи мало те у том и желудац дође на место.
По трећем опет начину ставе пун лонац воде за ватру да проври. За
то време болесника истрљају по трбуху, опашу и ставе га да мирно лежи.
За тим донесу лонац с проврелом водом и негде у крају собе да и болесник
види излију воду у једну тепсију. Лонац како је загрејан брзо се осуши
и док се још није изхладио они га брзо изврну у ту врућу воду те полако
постепено увуче сву воду у себе. Ако ова вода уђе под лонац струна
је намештена. То готово редовно бива, али болесник редовно не осећа
помоћ.
Овај трећи начин, по некима садржи још неких врачања. Тако за воду
која се сипа у лонац треба да је цела т. ј. неначета и да је ћутке
са извора или чесме донесена. Уз то кад је лонац за ватром проврио
и хоће да се истави треба га три пут окренути за сунцем (с лева на
десно) и три пут изрећи: „Лонац по Богу отац, намести (Петру — име
болесника) желудац. Сунце за гору желудац на мјесто."
Други опет место ових изговарају ове речи: „Сунце за гору, желудац
на мјесто, струна нек иде на море, ђе во не буче, пјевац не пјева."
По четвртом начину неки лече само овако:
Болесник легне на леђа. Руке и ноге опружи, под главу не меће ништа,
ноге уједначи, а уз табане му прислоне какву јаку даску и неколико
пута лупе по дасци ушимице секиром или нечим другим, те услед тога
желудац дође на место.
По петом начину преврну литар хладне воде на пупак, притисну добро
да вода не излази, подржи дуго и желудац дође на место.
По шестом опет начину, преврну шољу на пупак, потпашу је и притегну
мало повише, држећи тако док желудац не дође на место.
То су у главном начини намештања (саљевања) струне за које сам ја
дознао у ужичком округу. Свакојако држим да овде нису сви начини него
да ће имати још начина на другим местима.
Напомињем да се овако намештају у опште и обична и потајна струна.
Само код потајне струне, где постоји оток, или ако се болесник тужи
на муку било од бриге или болова у желуцу или да се опажа ватра у
грудима и у опште изнутра, или слаб прохтев за јело — онда на оток
или ако њега нема на ошчицу (дупљу желудачку) меће се „јакија".
„Јакију" праве овако: узму од 10 п. д. сапун (обично црвен),
чашу љуте (препечене) ракије и једно јаје. Сапун иситне и заједно
са ракијом и јајетом добро измешају, разлију на кучине (повјесма од
конопље, коју још зову и тежина) затим поспу бибером и то привију
на поменуто место као сигуран лек.
Милисав Д. Марковић,
Алексинац, 27. II 1901. год.
Две бајалице из Ресаве
Од далка
Далак се често јавља код нашег сељака. Ма да знаду какву опасност
могу очекивати од ове болести ипак ретко одлазе лекару већ обично
траже „бабе" да им бају. Баје се на више начина, један од њих
ја сам записао:
Узме се један камичак, парче воска, парче соли, парче лоја и један
мали иверак па испрва само руком прави круг око отеченог места и говори
овако:
Без оца се задело,
Без матере родило,
Ви сте девет од девет,
Осам од осам,
Седам од седам,
Шес' од шес',
Четири од четири,
Три од три,
Два од два,
Један од један,
Нек иде у Калалај-гору,
Где петао не поје,
Где коњ не вришти,
Где во не риче,
Где коза не вречи,
Где свиња не грди,
Где овца не блеји,
Где мати детету колач не меси!
сад бајалица узима редом камичак, восак, со, лој, и ивер и описујући
свачим од тога круг говори: са каменом три пут:
Нек стане ко камен!
са воском:
Нек се растури к'о пчеле по трави!
са сољу:
Нек се растопи к'о со у води!
са лојем:
Нек се растопи к'о лој на угљену!
са ивером:
Нек одлети к'о ивер од кладе!
сад се опет прави руком круг као и из почетка и говори:
Нек остане чисто,
К'о чисто сребро,
К'о рибље око;
Нек остане благо,
К'о млеко материно!
После свршеног бајања треба камичак бацити у поток или реку ако је
има близо, восак, лој и ивер у ватру а со у воду.
Од црвеног ветра
Од црвеног ветра баје се овако: узме се перо, од гуске, патке или
ма које домаће пернате животиње, па се њиме прави круг и говори:
Пошли црвени људи,
Повели црвене волове,
Уватили и у црвене плугове,
Поорали црвену њиву,
Посејали црвено жито;1)
Узели црвене српове,
Пожњели црвено жито,
Повезали у црвене снопове,
Натоварили на црвена кола.
Оврли на црвеном гувну,
Овејали га црвеном лопатом,
Напунили црвене вреће,
Отишли у црвену воденицу,
Самлели црвено брашно,
Умесили црвену погачу,
Запретали је у црвену ватру,
Извадили црвену погачу,
Двојица јели а трећи немао!
И с тим је бајање завршено.
1) Пшеница.
Забележио од своје бабе Данице Ник. Т. Даничић.
8. XII 98. год, Купиновац.
Одбрајање (бајање) од гујиног уједа
У моме крају (округ руднички срез качерски постоји веровање да кад
гуја уједе човека или какву другу животињу ваља да одбаје неколико
пута на уједеном месту, и онда ће сигурно оздравити, па био ујед од
отровне гује или не. А баје се или одбраја овако:
„О Марија, са небеса, зове те Зарија, роком ручак, роком ужина, роком
вечера, нити од земље колача, нити од трна покривача." Ове речи
треба три пута изговорити, па онда око уједеног места девет пута убости
иглом, за тим опрати рану чистом — неначетом водом са аптовим или
лесковим листом.
Прибележио Светозар Петровић.
16. VIII 900. г, Трудељ.
Од страха
Држи се брашно у обема рукама, па се метну руке на главу и говори
се страови, плаови, бежите из тила1)
и чела! страови, плаови, бежите из рамена, на што се метну руке на
рамена. После се метну руке на прса и каже се: страови, плаови, бежите
из срце! После се мету руке на колена и каже се: страови, плаови,
бежите из колена. Затим се мету руке на ноге и говори се: страови,
плаови, бежите из нокти, оставите мањи од маковог зрнета! у земљу
да боравите, а да не боравите у Милана (или како му је већ име) то
се ради три пута дневно (у јутру, подне и вече).
1) Потиљак.
Од крупе
Узме се бели пелин и пепео па се помеша у неком суду, меша се вретеном
и говори се: Пошла сиба и врба на војску и трупљика и јектика и суво
сунце и крупа. Сиба и врба се врнуше, а трупљика, јектика, суво сунце
и крупа погинуше. Там погинуше, там остануше, там се растурише.
Ово се ради 3 пута на дан; а течност од смеше да се болеснику да пије
три пута на дан.
Од красте (русе)
Узме се балега у прсте и говори се: „руса труса сина заженила, све
је красте на свадбу позвала, сестру Ружу неје позвала." А она
ју љуто куне: о да бог да, русо трусо, из вр1)
се искрутила, из корен се исушила, ту вечер не дочекала."
Ово се баје три пута дневно: први пут кад се баје ујутру, каже се:
„добро вече русо;" у подне — „помози бог русо," а у вече
— „добро јутро русо."
1) Врха.
Од велике русе
Њој се баје балегом или перцетом и говори се: „божја мајка сина заженила,
све је красте на свадбу позвала: позва шугу, позва губу, позва велику
русу, средњу русу, малу русу и од девет руке русе позва. Русе се љуте
неће да иду. Говори им божја мајка Богородица: не срдите се, не љутите
се, да прирастете да привенете, да се осушите као балега у плот."
На ово баци балегу у плот.
Прибележио од бабе Неде из Вакупа (села близу Алексинца) Милан Ђ.
Јовановић.
Спавање
Кад неко не може да спава, ваља да ошиша мало длаке од мачке, па да
је мете на жар и да се на ономе диму од длака накади, па ће спавати
као мачка.
(Алексинац)
Или:
Ваља да се накади на диму од оне маховине што отпада од ткања под
разбој.
Или:
Да се накадн на диму од семена од спанаћа.
Или:
Да једе црна лука.
(Соко Бања).
Деца и девојка не треба да једу дремало1)
(белу џигерицу) од пилета да им се не би дремало.
(Пожаревац)
Кад неко хоће некоме да учини да не може спавати ваља да му да да
поједе срце од славуја, па неће никако моћи спавати, као славуј.
(Пожаревац).
Забележио Тих. Ђорђ.
1) Дремало се у Алексинцу зове дремљуга и дремушица.
Падавица
Кад дете добије падавицу, треба да се ухвати коњоштип (Gryllotalpa
vulgaris) па да се на сталном (некретном) камену закоље, па да се
метне у воду и изгњави, па том водом дете да се запоји.
Или:
Ваља узети мокраћу од оца и мајке па то измешати и тиме дете запојити.
При купању детета сипа се од те мокраће у воду те се њоме дете окупа.
Али се после овога дете не сме за три године уносити у цркву.
Кад човек има падавицу ваља да му се убије сврака у лету па да се
испече или скува заједно са дробом, и да му се да да то поједе идући
путем.
(Алексинац)
Забележио Тих. Ђорђ.
Лупање срца
Кад ко има лупање срца, ако је мушко ваља да узме мушку жељку (корњачу)
а ако је женско женску, па да је закоље и да се напије њене крви,
па ће лупање срца проћи.
Или:
Ваља ухватити голуба па га расећи, извадити му срце и дати одмах болеснику
да га прогута.
(Алексинац)
Забележио Тих. Ђорђ.
Против болова у стомаку
У старије доба, а где што и сад, замешивали су се кравајчићи: од сунце,
од месец и од изеди.
Од сунце се замешивало кад се једе сунце. Узме се у зеленој паници
воде, па се у њој огледа сунце и гледа се како се једе. Од те се воде
замеси тесто и од њега начини кравајчић који се после на сунцу осуши.
Од месец се замешује исто тако кад се једе месец.
Од изеди се замешује тесто кад се у планини или у пољу нађу изеди
(т. ј. оно што вила избљује). Изеда има двојаких посних и мрсних.
Кад су беле боје (то је пихтијаста маса беле боје, која се тресе као
пихтије) онда се зову посни изеди. Кад су црвене боје (пихтијаста
маса црвене боје) онда су мрсни изеди. Изеди се налазе на стаблу,
листу, пољу, али увек на чистом месту. Ти се изеди замесе с брашном
и од посних бивају бели кравајчићи, а од мрсних црвени, па се и они
суше на сунцу. — Кад кога боли стомак (или како се каже, кад кога
једе под груди) онда му се наструже помало од сунце, од месец и од
изеди, т. ј. од оних кравајчића у воду те пије. — Ако не би било од
свега трога, онда му се може дати само од једног или од два кравајчића.
(Алексинац —Соко Бања)
Забележио Тих. Ђорђ.
Један обичај о лијечењу
Гронице - оковратнице, гушобоље duphteria
Ова немила бољетица, која тамани толику нашу невину дјечицу, наш понос,
снагу и узданицу нашу изазвала је и створила у народу врло много разних
народних лијекова, гатања и врачања, на чак и народно-религиозних.
Овоме чланчићу није задаћа, да о свима тијем лијековима говори, него
ћу овдје да изнесем, једно народно-религиозно гатање, од све три вјере
код нашег народа у Босни и Херцеговини.
Народ око Јајца римске вјере врши ови обичај овако:
На дан свете Марије свијећнице која пада на 1. фебруара сваке године,
посвети свештеник више свијећа. Сјутра дан, на дан светога Блажа,
носе и воде жене цио дан дјецу у цркву. У цркви свештенпк очита дјетету
молитву. За вријеме молитве запале се од оних посвећених свијећа двије
свијеће па се у накрст намјесте дјетету око врата те горе док свјештеннк
молитву чита. Још свака жена понесе, по комадић хљеба или мали колачић.
Тај хљеб или колачић, свештеник благосови, па се раздијели дјеци да
га поједу. Кад ово учине вјерују да те године дијете не може добити
грлобоље. За случај ако би је добило, понесе се истом приликом комад
шећера, па се и то шећера благослови. Ако дијете добије гроницу, растопи
се тога шећера, па му се даје ова слатка вода пити. Овај шећер чувају
у кући ''злу не ваљао". Овоме сличан обичај имаде у Херцеговини
код нашвг народа православне вјере само што се тај обред не врши у
цркви, нити га врши свештеник, него жене и то код куће.
Познато је да се код нас свуда у православљу носе читуље у цркву о
задушницама, а особито о задушницама пред часни пос. У Херцеговини
је обичај, да сваки понесе онолико свијећа колико имена имаде у чатуљи.
Када се имена спомињу, онда се запале све свијеће. Пошто се то сврши,
и свијеће по гасе, па се измијешају да се нез на чије су које, многа
жена ће из тих свијећа узети једну свијећу и понијети кући. Ова свијећа
се зове „задушна незнана свијећа" јера се незна, ко ју је донио
у цркву и коме је пред душу горила. Свака се свијећа чува у кући када
се у кући или гдје у махали, појави којему дјетету што испод грла,
тада остарија жена узме ову незнану свијећу и њоме завачи*)
овако: Ту свијећу запали, и с њоме прислужи кандило, а за тијем се
моли Богу.
Док се она Богу моли уље се нешто у кандилу смлачи. Тада умочи свијећу
у ово млако уље, па дјетету испод врата начини на три мјеста знак
часнога крста. При томе говори : „Боже помози, усту натраг."
*) У народу се чује завачи, али ја мислим да
је то искварено од заврачи, од старославонско врач, лијечник.
Наша браћа муслимани, пишу дјетету под врат кад од ове болести оболи
Сулеиман; мухур — Соломуново слово са шест ћоша овако:
Ово су први покушаји, а ако ово не поможе, онда
се удари и у друга гатања и лијекове, јер болан баје гдје му и не
пристаје.
Мостар у мају 1903.
Лука Грђић Бјелокосић
