Из Предговора

"Лична имена, као један од облика народног стваралаштва и део лексичког блага, у себи носе печат историје, културних утицаја и веза, традиције, обичаја, религије, језичког развоја, народне психологије, схватања живота и погледа на свет.

Истраживачи различитих научних дисциплина, сваки из свог аспекта, могу у њима наћи материјал за решавање многих проблема.

У нашим најзначајнијим речницима сакупљена су многа имена као саставна целина језичког богатства, али до сада није урађен ниједан потпунији зборник личних имена који би омогућио свестрано проучавање нашег антропонимијског система.
На том пољу код нас су радили Вук Караџић, Јован Пачић, Павле Ј. Шафарик, Тома Маретић, Тихомир Остојић и други.

Вук Караџић, путујући по нашим крајевима и запажајући све што може бити драгоцено за нашу културну историју и националну културу, записао је 1814. године у предговору Мале простонародне славено-сербске песнарице: „Али по горе именоватим местима и по Ресави, ïошт су Сербльи налик на старе Серблье; и медьу ньима се ïощт чую наша лиепа Славено-Сербска имена." Том приликом је похвалио књижевника Милована Видаковића да „заслужуе особиту благодарност од своега рода; не само зато, што он своим кньигама род свой просвещава, и вкус му отвора, него особито зато: што имена Славено-Сербска, у своим кньигама, употребльава."

У предговору првог издања свога Српског рјечника, објашњава да су сва унета имена узета из народа и да „Због имена Српски вриједно би било наштампати један поменик из намастира Раче, који се сад налази у Фрушкогорском намастиру Беочину. То је велика књига, као октоих на по табака и у њој има неколике иљаде Српски имена (мушки и женски)."

У предговору речника словенских имена Јована Пачића, који је изашао у Будиму 1828. године, наглашено је да су Словени током векова узимали страна, углавном грчка и латинска имена, нашем народу туђа и неразумљива, и да је већ време да се врате својим словенским именима.

Павле Ј. Шафарик је још почетком прошлог столећа увидео да би за словенску науку било врло драгоцено приредити један потпуни ономастикон, па је пред крај живота почео и припремати грађу за једну такву књигу, али га је смрт спречила да замисао спроведе до краја."