OKO 560.
AHTCKO ПОСЛАНСГВО КОД ABAPA
„...Пошто су антске вође лоше били прошли и против сопствене наде
били пропали, одмах Авари опустошише земљу и опленише (њихов) крај.
Притиснути, дакле, нападима непријатеља, Анти (οί Αντοα) послаше к
њима посланство, гласањем изабравши за посланика (επί την πρεσβείαν)
Мезамира, Идаризијевог сина, Келагастовог брата, и затражише да откупи
неке од свог племена. И тако посланик Мезамир, који je био брбљив
и охолог говора, стигавши к Аварима изговори охоле и дрскије речи.
Тада онај Кутригур, склон Аварима a непријатељски расположен према
Антима, када je Мезамир говорио дрскије него што приличи посланику
рече хагану: „Овај човек je задобио велику моћ код Анта и у стању
je да je супротстави било којем свом непријатељу. Треба га, дакле,
убити, a затим без страха напасти непријатељску земљу". Наговорени
од њега, Авари, одбацивши обзир према посланицима и презревши право,
убише Мезамира. И од тада више но раније пустошили су земљу Анта и
стално су људе хватали и одводили у робље...“
(р. 443, 10-28)
566.
ЦАР ЈУСТИН ОДБИЈА ПОМОЋ ГЕПИДИМА KOJE СУ НАПАЛИ АВАРИ И ЛАНГОБАРДИ
„и поново je обећао да ће дати Сирмијум (το Σίρμιον) и земљу унутар
реке Драве (Δράου ποταμού).“
(ρ. 455, 24)
568.
ХАГАН ЗАРОБИО РОМЕЈСКЕ ПОСЛАНИКЕ
„...Бајан, вођ Авара, у оно време када je мислио даопседне Сирмијум“
(р. 456, 6)
,,Бајан после борбе ο бедеме послао je неке, да разговарају ο миру.
Неки у Сирмијуму, попевши се на врх купатила које je још стајало на
расположењу народу, да би по обичају, осматрали непријатеља вребали
су и посматрали из скровишта да ли ће се појавити нека варварска војска,
и чим опазише аварске гласнике који већ долазе залутавши у даљини
са стазе, a не распознавајући их тачно, посумњаше да je аварска војска
и одмах јавише и послаше знак. Бон
незадовољан тиме пожури да сигурније испита истину. Дознавши да Авара
има мало и да они желе да разговарају као гласници, пошаље и сам изван
бедема оне који треба да воде преговоре ο измирењу.“
(р. 456, 12-24)
„да десет хиљада Кутригура званих Хуна (των Κοτμγούρωνλεγομένων Οΰννων)
пређу реку Саву (τον Σάον -οταμόν) и да пустоше кроз Далмацију, а
сам je сa свом својом војском, прешавши Истар (Дунав), боравио на
гепидским границама.“
(р. 458, 26-30)
568.
ТАРГИТИЈЕ, АВАРСКИ ПОСЛАНИК, ТРАЖИ ПРЕДАЈУ СИРМИЈУМА АВАРИМА, АЛИ
ЦАР ОДБИЈА
„У ту сврху аварски вођа и пошаље Таргитија, a скупа c њим и тумача
Виталијана да кажу цару да преда Сирмијум ... који су, Кутригури и
Утигури примали од цара Јустинијана, јер je он покорио оба та племена;
осим тога и Усдибада Гепида.“
(р. 196, 1—6)
„град и годишњи новац који je цар Јустинијан давао Кутругурима и
Утигурима, јер Бајан наиме данас влада тим народима, и Усдибада Гепида.“
(р. 196, 18-21)
„Онај који je пре нас имао царску власт примио je туђинце Гепиде
и доделио им je земљу око Сирмијума.“
(р. 197, 9-10
„Зар да ми предамо Сирмијум варварима? Вама неће бити довољно тражења
док Ромеји не буду хтели да подигну оружје.“
(р. 197, 25—26)
569.
ТАРГИТИЈЕ ПОНОВО ТРАЖИ ПРЕДАЈУ СИРМИЈУМА
„...Пошто je поново цару дошао Таргитије као посланик рекао je цару
исто и од њега чуо што и пре. Хтео je, наиме, да му град Сирмијум
буде предан од Ромеја као његово приватно власништво, пошто je он
уништио гепидску државу".
(р. 458,31-459,1)
578/579.
АВАРИ ПОМАЖУ ВИЗАНТИЈУ У БОРБИ ПРОТИВ СЛОВЕНА КОЈИ ПУСТОШЕ ПО ВИЗАНТИЈСКОМ
ПОДРУЧЈУ
„када je прешао на супротну обалу реке одмах je спалиосела Словена
и опустошио поља, водио je и односио све, пошто се нико од варвара
није усудио да му изађе у сусрет, него су се разбежали у шикаре и
шумске гудуре.
Овај покрет Авара против Словена није настао само услед цезаровог
посланства и жеље Бајанове да Ромејима узврати љубав за све чиме му
je цезар у највећој мери исказао пријатељство, него сy ... били врло
мрски, (Словени) и због личног непријатељства. После je наиме аварски
вођа, самом Даурентију
(Δαυρέντιον) и онима који су на челу народа позивајући их да се покоре
Аварима и и да ће бити уписани за плаћање данка. Дауритије (Δαυρίτας)
и вође са њим рекоше „Ко je, дакле, тај од људи и који се греје на
сунчевој светлости, који ће покрити нашу снагу? Навикли, смо, наиме,
да владамо туђим, а не други нашим. У то смо сигурни док буде ратова
и мачева.
Пошто су се Словени овако обесно понашали, нису се друкчије владали
ни Авари у своме самохвалисању. Затим из тога (... ) погрде и увреде,
пошто су, варвари уске
и надувене памети, и мећусобно се посвађаше.. И Словени, не могавши
да обуздају срџбу, убише посланике који онамо дођоше, како je Бајан
другим путем дознао. Због тога je Бајан одавно подизао оптужбе против
Словена и имајући према њима потајну мржњу, a иначе љутит, што нису
постали њему подложни, a шта више и што je од њих претрпео непоправљиво,
и истовремено желећи да учини услугу цезару, a y исто време, мислећи
да ће наћи богату земљу...“
(р. 209,3-210,2)
579.
АВАРИ ДОЛАЗЕ ПРЕД СИРМИЈУМ И ГРАДЕ МОСТ ПРЕКО САBE ХАГАН СЕ КУНЕ ДА
ИДЕ ПРОТИВ СЛОВЕНА
„кренувши са целом војском стиже у подручје реке Саве, између града
Сирмијума и Сингидунума (Σιγγηδόνος).
И предузео je да премости реку, непријатељски смишљајући граду Сирмијуму,
желећи да га покори, a бојећи се да не буде спречен од Ромеја који
су држали посаду у Сингидунуму и прибојавајући се њиховог дугогодишњег
искуства и знања у прелажењу река чамцима, желећи да подухват оствари
пре него што његова намера изађе на видело, сакупивши бродове и многе
сплавове у горњој Панонији и на Истру, од њих јe направио ратне бродове
и сам са целом варварском војском пешке прелазећи преко Сирмиског
острва (της Σφμ ανης νήσου), дође до реке Саве. Пошто су се Ромеји
у тим градовима поплашили и прозрели намеру, стратег у Сингидунуму
Сет пошаље кагану да упита са којом je намером, када чврсти мир и
пријатељство владају између њега и Ромеја, дошао на реку Саву, говорећи
још да неће мирно гледати да се предузме грађење тог моста на реци,
будући да цар то уопште не допушта.
Рече (хаган) да изграђује мост не намеравајући ништа учинити против
Ромеја него да би пошао против Словена, и прешавши Саву и прошавши
кроз ромејску (земљу) да ће одмах прећи Истар против њих, пошто му
цар ромејски спреми много чамаца за прелаз. То да je и раније радио
из љубави према ромејском цару и да je, ослободивши многе хиљаде заробљених
из ромејске земље који су робовали Словенима, одмах их враћао Ромејима.
Сада рече да je претрпео срамоту од њих који нису хтели да плате тада
одређени данак за сваку годину, и да су убили аварске посланике к
њима послане, и због тога да je дошао на Саву. Ради тога нареди да
Сет прими посланике које ће он послати цару, a који ћe молити да му
се спреме бродови на Истру, пошто намерава да се пребаци против Словена,
и рече да je спреман заклети се заклетвама које и Авари и Ромеји сматрају
највећим да не смишља никакву штету против Ромеја нити против града
Сирмијума, него због напада на народ Словена да жели да изгради мост.
То се није чинило истинитим ни Сету самоме ни Ромејима у Сингидунуму.“
(р. 471,34—473,4)
579.
ПРЕГОВОРИ ИЗМЕЂУ ВИЗАНТИНАЦА И АВАРА OKO СИРМИЈУМА
„...Пошто су аварски посланици стигли на двор и тражили да цар спреми
бродове хагану и аварској војсци да би прешли Истар против Словена
(хаган пак да већ пун поуздања у његово пријатељство прави мост на
реци Сави и жели да истреби Словене, заједничке непријатеље његове
и ромејске) и то јавили, цар je јасно разабрао праву мисао и намеру
хагана да он, желећи да освоји град Сирмијум, прави мост у намери
да спречи довоз потребних ствари, да би глађу натерао град на предају.
(Цар наиме није претходно снабдео град потребним намирницама, пошто
je веровао у мир склопљен са Аварима).“
(р. 474,9—20)
„Рекао je да и сам намерава (ићи) против Словена да их уклони, пошто
су многе ромејске области опустошили, (али) да Аварима није згодан
час за подузимање тог напада, пошто су се Турци већ утаборили око
Херсона и брзо ће сазнати o томе ако пређу Истар (Авари). Него да
je сада добро да се уздрже и одгоде предузето. Цар ће ускоро сазнати
шта Турци хоће и камо намеравају па ће то јавити хагану. Аварски посланик,
који цару није веровао, обећао je да ће то саопштити Бајану и отпутовао
je из Цариграда примивши велике дарове. И десило се, док je он пролазио
кроз Илирик са малим бројем Ромеја који су га пратили, да je био убијен
од Словена који су пустошили земљу.“
(р. 474,26—475,7)
„Да je река Сава већ преграђена мостом мислим да je лудо да вас уверавам.
Говорити оно што je сасвим јасно међу онима који знају, брука je за
оног који говори. И никаква вештина неће учинити да Ромеји помогну
граду Сирмијуму, пошто се ни храна нити икаква друга помоћ убудуће
неће моћи дотурати преко реке, сем ако би стигла толика ромејска војска
да снагом и силом потисне Аваре и поруши мост.
Цар ће зато боље урадити да због једног сиромашног града не ступа
у рат са хаганом, него нека град преда Аварима пошто из њега изађу
ромејски војници и становништво са стварима.“
(р. 475,10-24)
„неће одустати од свога наума нити због дарова, нити због обећања,
нити због било чега другог пре него што, добивши у своје руке град
Сирмијум, не насели цело Сирмиско острво које њему по правди највише
и припада, пошто je раније било у поседу Гепида, a ови су побеђени
од Авара па зато по праву и њихови поседи припадају више њему него
Ромејима.“
(р. 476,4—10)
581.
САКУПЉАЊЕ СЛОВЕНА У ТРАКИЈИ ЗБОГ ПЉАЧКЕ
Водили су се преговори o склапању мира између Византије и Персије.
„И док je, дакле, у таквим (преговорима) пролазило време и док су
се посланици обеју држава тиме бавили, a источни рат стајао тako у
неизвесности, четврте године царевања цезара Тиберија Константина
прикупио се у Тракији народ Словена, више од сто хиљада, да би опљачкао
Тракију и многе друге (земље).“
(р. 468,36—469,5)
581.
ПРЕГОВОРИ ИЗМЕЂУ БАЈАНА И ТЕОГНИСА OKO СИРМИЈУМА
,...Бајан рече да Ромеји треба да му без борбе предају Сирмијум јер
није остало више никакво средство да град не буде освојен. Сем тога
он ће врло брзо пропасти услед несташице животних намирница, јер,
прво, са две стране му je затворен довоз жита, и друго, аварска сила
неће одустати од рата док joj град не падне у руке.“
(р. 477, 1-7)
582.
ПАД СИРМИЈУМА И СКЛАПАЊЕ МИРА ИЗМЕЂУ ВИЗАНТИЈЕ И АВАРА
„...A пошто су, дакле, они у Сирмијуму били притиснути великом глађу,
већ су почели да се хране неприродном храном због тога што су били
лишени потребне хране и што je већ прелаз преко Саве био премоштен.“
(р. 220, 12—15)
