СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs                     СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs
 

Повратак на Именослов
Повратак
на Именослов

УДК: 930.2:003.349.071(497.6У)"Д1К3".
Теолошки погледи
LI, 2/2018. Стр. 275-316.
*Постављено уз дозволу аутора
.


Жарко Б. Вељковић

Још једном о натпису попа Тѣходрага
из Лиштана код Ливна

 


Преузмите  цео текст у пдф-у
Жарко Б. Вељковић: Још једном о натпису попа Тѣходрага из Лиштана код Ливна

Из фуснота...

"Као научник у служби стварности, ја не могу прихватити нити користити сасвим рецентни етноинжињеријски назив ‘Бошњаци’ и језичкоинжињеријски
назив ‘босански (језик)’, јер то је као кад би се данас-сутра од Србa протестаната
створила (одвојена) српска народност
протестаната, која би се онда звала
*Протестанти, а доцније, једног дана (након можда чак и сукоба с матичним
народом), неко од тих *Протестаната
дође на идеју (коју узме свим силама
спроводити у дело) да се они одсад имају
звати нпр. *Раци, а свој језик *рацки,
иако су „Раци” и „рацки (језик)” нововековни историзми за Србе..."

Жарко Б. Вељковић


"Вук је од почетка до краја свог реформаторскога рада тврдио да је слово
ј преузео – из латинице, али је научно
утврђено да је њему била позната претходна српска употреба од Русâ преузетог рукописног „брзописног”
(писаног), рекосмо пореклом грчкогa, тзв. „десетеричног” и – i, у облику ј, које се читало и [ј] и [i]. Да је Вук отпре знао за ово ј [ј, i], наводимо запис с омота
писма Правитељствујушчег совјета
сербског Вуку од 11. 6. 1813 (...), где видимо генитив јунија „јуна” написан
са словом ј. За претходне, старије
употребе можемо навести рукописе
Јована Рајића, где он пише: јоштъ, својомъ, својой, које, обједанје (али у штампаном издању, на тим местима,
уместо ј стоји i!), затим хоповске (1759) и далматинске (1767) записе Доситеја
Обрадовића, власторучни запис Доситеја
Обрадовића из 1764..."

Жарко Б. Вељковић

Тврдње хрватских научника


Povijesni prilozi, Vol.33 No 33, 2007.

Pop Tjehodrag i njegov natpis

Marija Marić
Marinka Šimić
Ante Škegro

Sažetak
Natpis pisan crkvenoslavenskim jezikom hrvatske redakcije i hrvatskom ćirilicom
na kojem se spominje pop Tjehodrag i njegovih pet umorenih sinova pronađen je
2003. g. tijekom sustavnih arheoloških istraživanja na lokalitetu Podvornice u Lištanima
na jugozapadnom dijelu Livanjskoga polja. Na tom se mjestu kontinuitet
življenja i umiranja može pratiti od vremena rimske antike do kasnoga srednjega
vijeka. Urezan je na tvrdoj, dobro obrađenoj, vapnenačnoj ploči. Sastoji se od dva
retka teksta s 15 slavenskih leksema. Svi pokazatelji upućuju na zaključak da je nastao
tijekom 12. st. Jedan je od najstarijih natpisa pisanih hrvatskom ćirilicom. Donosi
spomen do sada najstarijega imenom poznatoga popa glagoljaša. Njegova zavidna
izvedba (sl. 1.) upućuje na zaključak da je njegov sastavljač, baš kao i urezivač
slova, bio vrlo vješt pismu odnosno klesarstvu – stoljetnim tradicijama na livanjskom
području.

Ključne riječi
Podvornice; Lištani; Livno; Bosna i Hercegovina; Katolička Crkva; popovi glagoljaši; hrvatski ćirilski natpisi; Tjehodrag

Hrčak ID: 18747

URI
https://hrcak.srce.hr/18747

Прочитајте и...

Тибор Живковић: Јужни Словени под византијском влашћу. Доба насељавања Словена

Мирјам Менцеј: Шепавост вука у легендама о вучјем пастиру код Словена



Гробни натпис попа Тѣходрага из Лиштанâ код Ливна, in situ
(фото: М. Марић [Marić i dr. 2007: 11])


Апстракт: Током археолошких ископавања 2003. г. у Лиштанима код Ливна у Херцег-Босни у Федерацији БиХ пронађен је гроб мушкарца-мужа и његове жене с ћириличким натписом† Се лежитъ п(о)пъ Тѣходрагъ. А ıε имѣлъ θ съınoвъ, тере срѣдъ ıεдиnѣмъ годѣ стръ ıε, који се по облицима словâ у њему може датовати оквирно у XIV в. Хрватски научници, предвођени шефицом ископавањâ, на којим је овај натпис и нађен, уверени су да у овом гробном ћириличком натпису постоји низ наводних елемената азбуке преузетих из (претпостављено католичке и аутоматски хрватске) латинице и (претпостављено апсолутно само хрватске) глагољице те су обликовали закључак тако да је онај ко у томе гробу под тим натписом лежи, по наводним елементима азбуке из латинице судећи – католик и аутоматски Хрват, а по наводним елементима азбуке из глагољице – апсолутно и само Хрват, и, очекивано, католички поп-глагољаш.

Притом, да је овај натпис исписан некаквом ‘хрватском ћирилицом којом су се, наводно, католички попови глагољаши-Хрвати у Ливну (и шире у БиХ), а и у Далмацији, служили у свакодневноме животу, док су се на миси и молитви служили глагољицом, на шта додају и то да Тѣходрагъ, као ‘католички поп-глагољаш’, није канонски смео имати жену и децу, али их је ипак имао. Напослетку и то да је овај натпис написан на, очекивано, хрватској редакцији старословенског/„хрватскословенском” (књижевном) језику.

На овај галиматијас, очито само у функцији етноинжењеринга и језичкога инжењеринга, одговорено је научним противаргументима те дат закључак да је дотични поп Тиходраг био Србин, православац и православни свештеник (скоро Сигурно под Милешевском архиепископијом), који је говорио икавски старосрпски, а његов гробни натпис јесте један од старијих српских ћириличких натписа на старосрпском (говорном) језику.

Кључне речи: Лиштани, Ливно, XIV век, ћирилички натпис, поп Тиходраг, православни свештеник, Босна и Херцеговина, Срби, икавски старосрпски.

             Цео текст у пдф-у >>>                 

 

 


 

Grave Inscription of Orthodox Priest Pappas Tihodrag (Tѣhodrag) from Lištani near Livno
Žarko B. Veljković
Serbian scientific center, Belgrade

Summary:
In the year 2003., during archeological excavations in Lištani near Livno, Herzeg-Bosnia, in entity of  Federation of Bosnia and Herzegovina in Bosnia and Herzegovina it was found the grave of a man-husband and his wife, bearing the Cyrillic inscription † Се лежитъ п(о)пъ Тѣходрагъ. А ıε имѣлъ θ съınoвъ, тере срѣдъ ıεдиnѣмъ годѣ стръ ıε, which by the shape of letters in it can be dated roughly in XIV c.
Croatian scientists, headed by the chief archeologist of the excavations, during which the inscription was found, are confident that in that Cyrillic grave inscription some alleged elements of the script has been taken over from (supposedly Catholic and automaticaly Croatian) Latin script and (supposedly absolutely just Croatian) Glagolitic script and shaped the conclusion thus that one who’s laying in the grave under that inscription was – according to the alleged elements of the script taken over from the Latin script – a Catholic and automaticaly Croat, and – according to alleged elements of the script taken over from the Glagolitic script – absolutely just Croat and, predictably, Catholic Glagolitic priest.
They also imagined that the inscription mentioned had been written in some so called “Croatian Cyrillic script”, which supposedly was used by Catholic Glagolitic priests-Croats in Livno (and broader, in Bosnia and Herzegovina), as well in Dalmatia, in the plane of everyday life, while in mass and on prayers Glagolitic script was used, adding that Тѣhodragъ, as “Catholic Glagolitic priest” shouldn’t have had a wife and children аccording to the cannon law, but he nevertheless had them. Finaly, they imagined that the inscription mentioned had been written in, predictably, Croatian redaction of Old church Slavonic/Croatian Slavonic (litterary) language.
On the mish-mash given, evidently just in function of ethnical and linguistic engineering it’s been answered by scientific counterarguments that: 1) elements of the script taken over from Latin and Glagolitic scripts were miscalculated observations, 2) until „All-Croatian Catholic congress” („Svehrvatski katolički kongres”) in the year 1900. there hadn’t been no absolute equality (of ideas) Catholic= Croatian, ie. Catholic= Croat, 3) round Glagolitic script was the oldest, All-Slavic script (older than Cyrillic script), being in use all around the Slavic world, mostly in (Vardarian) Macedonia/„south Old Serbia” (thus, it should be called Serbian), 4) angleshaped Glagolitic script had been used by Tschakavian speaking („genuine”) Croats (and Catholics) as Croatian national script (thus it’s called Croatian), but also out of Croatia, in Bosnia and Herzegovina, by Serbs of Catholic, Orthodox and heretical krstjani’s faith, 5) some so called “Croatian Cyrillic script” of their’s had been called (1582., 1611.) in Bosnia and Herzegovina, as well in Dalmatia, Serbian script or Serbian/ Illyricscript, and in nearby Dubrovnik it had been also called (1511–1618.) Serbian script or Serbian, ie. Illyric script, 6) the Тѣhodrag’s so called non-cannonical wife had been buried afterwards in the same grave with him in a cannonical rite, 7) during XIV c. (1378–1400.) all Bosnian kings and queens had been titulating themselves as kings/queens of Serbs in Bosnia, Pomorje, Zapadni krajevi/ Završje etc. (and Livno with its surrounding having been in Završje!), but only in XV c. they would be adding (previously conquered) Dalmatia on the list, thus with every mention they were the kings of Dalmatia adding the notion ie. Croats (because, in these times, Croats were en mass – just there in all the state of Bosnia), and instead of king of Dalmatia it had been found, once, king of Croats in Dalmatia and king of (territory of) Croats, 8) the charter of Bosnian ban Stipan/ Stepan/Stefan Kotromanić from the year 1333., and edited in Srebrenik, clearly indicated that the ikavian sounding Old Serbian (speaking) language was the main language of communication of all the people in the state under the rule of the ban, Bosnia (to which Zapadni krajevi/ Završje were annexed in the years 1324–1326., and Livno with its surrounding having been in Završje!) in the manner that near its end it was written that the charter had been given in 4 copies, from which 2 copies срьпсциε „in Serbian language”, adding that it was done so том... сваки да... види истиn „with the aim... that everyone... could see the credibility of the ban’s words”. From all the things explained it has been given the conclusion that the above mentioned pappas Tihodrag had been Serb, Orthodox and Orthodox priest (almost surely under the Mileševa archiepiscopate), who spoke ikavian- sounding Old Serbian, and his grave inscription was one of the older Serbian Cyrillic inscriptions in Old Serbian (speaking) language.
Key words: Lištani, Livno, XIV century, Cyrillic inscription, pappas Tihodrag, Orthodox priest, Bosnia and Herzegovina, Serbs, ikavian-sounding Old Serbian language.


https://www.academia.edu/37588290/Veljkovi%C4%87_%C5%BD._B._Jo%C5%A1_jednom_o_natpisu_popa_T%C4%9Bhodraga_iz_Li%C5%A1tana_kod_Livna_2018_TP_UDK_M53_.pdf

Објављено: април, 2019.

Повратак на Именослов