Ускршње/пролећно љуљање у Етно-парку, Естонија
Фото: www.kultuurikatel.ee

Песме и обичаји љуљашке
Песме и обичаји укупног народа српског 1, Обредне песме - сакупио Милош С. Милојевић

142.
Пређе смо навели колање уз бијелу неђељу, али сад има још један обичај да кажемо. Тај је љуљање на љуљачкама. Колање се продужава и у друге неђеље часног поста ван бијеле, а љуљање само бива уз бијелу неђељу и пријечисту. Догађа се да оне и дуже остану по његде и да се раније од бијеле неђеље направе. Обичај је у свим крајевима србским о овоме и осталом један и исти и свуд се држи: да ће глава бољети ону женску цијеле године која се бар мрве непрољуља уз бијелу неђељу. С тога и болне мећу на љуљашке и мало јих љуљају. Осим осталих игри и весеља на сирне покладе вијежу јаје, љуљају га па ватају зубима, тако исто и упаљену сламку дају један другом из руке у руку, или угљевље разгоријено. На чисти подеђељник се скупе све мрве кости и сви остатци мрсни, па се пре зоре носе и бацају у тијекућу воду и т. д.

Кад граде љуљашке

1. Тако се припијева потљије сваке врстице.

143.
На љуљашки оној коју љуљају.

Из старога Влаха од г. Светозара Поповића учитеља Ивањичког.

144.

145.

1. После сваке врстице тако се препева.

146.

Све су ове песмице од госпоица призренских у Старој Србији, које ће се ниже помињати.

Сад од тог доба па до св. Лазара иду такође занимљиве ствари. Тако, ко каквог лептира види првиј пут такве ће те године среће бити. Ако видиш белу перперугу — лептира — то је добар знак. А ко види жута лептира или преперугу биће те године болестан, ако црног још горе, Првог лептира или преперугу и прву змију ваља на свакиј начин убити да не однесе овоме снагу кои их види. С тога деца убијају те творове божије негледајући на дангубу и т. д. па ма васдан за њима јурили. Ово чине и људи. Први пут кад се чује кукавица, ваља бројати колико пута закука, толико ће, онај што је чује, још година живити. Кукавицу неваља убити јер је она сестра цара Лазара и бога Давора Ђура и Тура силног или Јарила.
Неваља никако да је човек чује на ште срце и на наштину. С тога сваки ма што и чега од јела ваља да окуси, свако јутро, пре но што из дома изађе и праг кућни прекорачи, да неби нејевши чуо кукавицу. Причају за Еру, да је изашао у јутро рано на поље, па кукавица закукала, а он зграбио испод себе, само да га нејевшег не застане кукајућиј. Ово је само подсмеј; но ту се огледа то: колико је страшно чути кукавицу на наштину. На Благовеци како јих зову у Старој Србији и осталим срб. крајевима или Благовести ваља убити змију, посејати у главу чењ белог лука. Овај лук, ако изникне, на Ускрс ваља га узетп па отићи у цркву, где ће постати видовит и тамо ће све вештице видити. Ове ће му небројена блага "буди Бог с нама и часни крсти" давати, само да их неодкрије и не изкаже.
Тако исто на Благовец треба, но динаром заклати змију, посејати боб у главу јој а труп сагорети. Тај боб никне и сазре до Ускрса. Зрно једино његово ваља носити у за се, па човек постане невидим т.ј. нико га неможе да види, а он све види. Тако исто ваља наћи ајдучку, тако звану, траву, на њој динаром заклати змију да је ова крвљу својом попрска. Ту траву после урезати у прст, па да видиш чуда, никакви затвор неможе обстати само кад се прстом тим дотакне. Оваквих и овим подобних ствари „Силе јим кратке" има доста, но за поштена човека: "далеко јим красна кућица." „Тамо иза мора и у мору, иза горе и у гори, иза пустара и у пустарима, а с нама: „Нека су сви свети и часни крстови;" па да пређемо на Лазарице тако зване.
Часни пости трају 7 недеља од којих се прва зове: чиста, друга пачиста у сјев. Маћедоније пречиста. У ове се две често једноничи, бог ме, врло често по целу недељу. Трећа се зове крступоклоњена, четврта средопосна, пета глува, шеста цветна и Лазарска и седма велика. Хоће у Старој Србији, Маћедонији и осталим земљама да дају својим мртвим и посне задушине или задушнице. Тада ложе ватру и то дрва узправе уз какви грм велики, стари и дебео, онако како расту. Ова подпале и ту сву ноћ око те ватре играју и свирају у гајде. На дулак гајдашев лепе воштане свећице запаљене, а по ватри посипају житом и вином, уз игре певају и то момци и девојке играјућиј с десна на лево:

147.

Од Штипске нахије у Старој Србији.

"Да се полюлеем за здраве", кажу у Бугарској на Ђурђевдан.
Фото: http://patalenica.com

Обредно љуљање у ускршње јутро - Летонија
Фото: http://www.latvia.travel