СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs                     СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs

Били отац и мати, и имали једну кћер. Њој умре мати. Пошто је отац често путовао, одлазила је девојка к својој куми.
Једном јој рече кума:
— Поради код оца да ме за жену узме, па ће и теби добро бити! Сваке вечери ћу ти главицу млеком, а ножице пивом умивати!
И отац узме куму за жену. Прве вечери опере она девојци, како је обећала, главу млеком, а ноге пивом. Али већ другог дана стрпа је неумивену у постељу. Кума, која је и сама имала једну девојчицу, убрзо рече мужу:
— Шта ће нам обе? Гледај да нам твоја кћи из куће оде!
Потом испече за њу хлеб од коре и песка и даде јој суви, тврди сир. Отац поведе девојку из куће, а пас и мачка крену за њима. Како није знао куда би с девојком, сагради јој колибу од грања и лишћа и ту остави.
Тамо је сад девојка са псом и мачком становала. Када би огладнела, јела би суви хлеб и сир и тиме још хранила пса и мачку.
Једне вечери дође шумски дух Космодеј, залупа на врата и позове:
— Лепа девојко, пусти ме унутра!
Девојка упита пса и мачку:
— Псићу и мацо, да ли да га пустим или не пустим?
Они јој одговоре:
— Да, иди пусти га унутра! Буде ли зао, ми ћемо га грепсти и уједати.
Пред вратима је стајао брадати старац. Он рече:
— Лепа девојко, ја сам гладан, дај ми нешто да једем!
Девојка опет упита:
— Псићу и мацо, смем ли?
А они одговоре:
— Дај му свакако мало!
Кад је вечерао, рече старац:
— Лепа девојко, опери ми ноге!
Девојка опет упита:
— Псићу и мацо, морам ли?
А они одговоре:
— Да, опери му ноге!
Потом рече брадати човек:
— Лепа девојко, покажи ми постељу!
Девојка поново запита, а пас и мачка јој одговоре:
— Да, припреми му свакако постељу!
Потом су сви полегали и уснули.
Када се девојка у рану зору пробудила, није више била у шумској колиби, већ у прекрасном дворцу. Уставши, одмах погледа кроз прозор. У дворишту су певали певци и кокодакале кокоши, моме су пословале око крава, а момци око коња. На стрехама су гукали голубови, а у башти је силно цвеће цветало.
Тада приђу слушкињице, које девојку у лепу хаљину обуку. Потом дође и Космодеј. Уместо брадатог старца, сад је пред њом стајао лепи младић. И одмах приреде свадбу са много гостију, ко ја је три дана трајала.
Девојка је била веома срећна. После неког времена пошаље млада свога гласника оцу и маћехи и јави им да сада у дивном дворцу станује и позове их у посету.
Али маћеха позавиди својој пасторци на тако великој срећи и рече своме мужу:
— Одведи и моју девојку у шуму!
Она јој испече колач од белог пшеничног брашна, даде јој мастан сир с чистим кајмаком и купи јој још буклију вина. Потом одведе отац девојку у шуму и начини јој тамо колибу од грања и лишћа. Пас и мачка пођу с њима.
Девојка је јела кајмак и сир, а псу и мачки ништа није давала. Навече дође шумски дух Космодеј, залупа на врата и позове:
— Лепа девојко, пусти ме унутра и дај ми
нешто да једем!
Девојка упита пса и мачку:
— Смем ли да га пустим унутра?
А они одговоре:
— Сама си јела, сама си пила — сама себи савет дај!
Девојка пусти духа унутра и даде му мало јела. После вечере рече Космодеј:
— Лепа девојко, опери ми ноге!
А она му принесе четку и убрус. Али стари брадати човек рече:
— Не, не, моја девојчице, својим рукама ми мораш опрати ноге!
Када му она опра ноге, заповеди Космодеј:
— Лепа девојко, сада ми припреми постељу за ноћ!
Девојка опет упита:
— Псићу и мацо, смем ли?
Али они одговоре:
— Сама си јела, сама си пила — сама себи савет дај!
Девојка припреми брадатом старцу постељу па оде и легне. Када се девојка у зору пробудила, била је сама. Старац, пас и мачка нестали су. Она је седела испод жбуна и плакала.

 

Био некад отац који је имао дванаест синова, а ниједну кћер. Када су сви одрасли и један за другим занате изучили, дођу синови к оцу и кажу:
— Оче, дозволи нам да у свет пођемо и да сваки од нас потражи себи жену која ће му бити мила.
Отац на то одговори:
— То вам радо дозвољавам, али се женити не смете док год не нађете оца који има дванаест кћери а ниједног сина. Уколико ми обећате да ћете тако поступити, пуштам вас и желим вам среће на путу.
Синови обећају оцу да ће му жељу испунити, и тако крену на пут. Свуда су се распитивали постоји ли где такав отац. После дугог времена учини им се сав труд узалудан. На крају им неко рече:
— На педесет миља одавде живи отац који има дванаест кћери, али он жели дати своје кћери дванаесторици синова једнога оца.
Ова вест браћу веома развесели и они одлуче да се сместа тим девојкама упуте. Али им људи уз пут рекоше:
— На своме путу морате проћи кроз страшну долину. Тамо влада зао дух, који све живо у камење претвара, на првом месту оне којима није наклоњен. За такве после нема никакве наде. Само покаткад, али веома ретко, пропусти зао дух људе кроз своју долину.
Али се браћа не уплаше, већ наставе пут. Најпре дођоше у велику мрачну шуму. У средини шуме окупиле су се са свих страна многе дивље звери, које су од глади страшно урлале. Браћа им сву своју залиху хлеба и сувог меса баце, тако да им више ништа за јело не остаде. А звери се хлебом и сувим месом засите и смире. Онда се пријатељски приближе браћи и из захвалности им понуде неколико својих длака, говорећи:
— Ако будете у нужди, не заборавите да те длаке запалите! Мирис запаљених длака осетиће све звери и одмах ће вам притећи у помоћ.
Потом стигну браћа на језерце. Тамо набасају на лопове који су крали рибу. Када крадљивци угледаше дванаесторо браће, утекоше главом безобзирце, а оставише уловљену рибу. Браћа пусте рибе поново у воду. За ту услугу подаре рибе браћи неколико својих крљушти, говорећи им:
— Ако будете у нужди, баците крљушт у воду! Све рибе ће вам одмах притећи у помоћ.
Браћа су се већ три дана налазила у великој и мрачној шуми, непрестано истражујући пут. Четвртог дана у зору приближе се ономе страшном долу. Њега је још прекривала дебела магла, па, иако је грануло сунце, зраци се нису могли пробити. А уоколо, као дрвеће из земље, уздизало се на хиљаде каменова. То су били људи које је зао дух окаменио.
Ово камење је служавка злог духа свакодневно прала. И сада је од камена до камена ишла с крпом и ведром воде. Браћа је љубазно замоле да им код злог духа издејствује дозволу за пролазак кроз долину. Али девојка то одбије, јер се јако бојала злог духа. Ипак им рече где он борави, до давши:
— Тамо ћете видети планину. У њој је језеро по којем плива патка, у патки је јаје, а у јајету пламичак. Тај пламичак је зао дух. Ко пламичак угаси, тај ће духа победити и ослободити све ове људе који сад стоје окамењени.
Али језеро је било под земљом, у срцу планине, па браћа до њега нису могла допрети. Размишљајући шта да ураде, сете се обећане помоћи звериња, па један од њих предложи:
— Запалимо длаке и позовимо их у помоћ!
Тако и учине. А тада са свих страна похрлише звери, сручише се на планину, па су гребали, копали, рили и земљу превртали све док не разнесоше и не поравнаше целу планину.
Пред браћом се сад појави подземно језеро, а на њему патка, која је тачно по средини воде пловила. Како да је ухвате? Најзад се један од браће сети обећане помоћи риба.
— Спустимо крљушти у језеро и дозовимо рибе у помоћ!
Тако учине. И гле, одасвуд нагрнуше рибе и почеше да гоне патку према обали. На обали је браћа ухвате. Одмах је закољу, јаје изваде и разбију, а пламичак у води угасе. На то се разлеже страшан тутањ и земља се затресе. Звери се у страху разбеже. Али то потраје само тренутак. Одмах затим се магла у долу разреди, а на хиљаде каменова преобрати у људе, који почеше притицати са свих страна да се захвале избавитељима.
Браћа сада лако превалише пут кроз страшну долину и убрзо пронађоше оца који је имао дванаест кћери. Кад чуше зашто су дошли, пријатељски их прихватише и богато угостише.
Није дуго потрајало, а браћа крену са својим невестама кући. Отац је за својих дванаест синова и њихових дванаест девојака спремио велику свадбу, која је неколико дана трајала. А са свих страна су придолазили људи које су браћа ослободила, да им се у весељу придруже, да их дарују и срећу пожеле.