| |
СЛОВЕНАЧКЕ |
НАРОДНЕ ПОСЛОВИЦЕ |
Превод и избор: Александра Маринковић Обровски |
Извор: ’’Pregovori in reki na Slovenskem’’ Državna založba Slovenije, Ljubljana 1987. |
Време |
|
| 1. | Ако је кратак дан, дуга је година. Ako je kratek dan, dolgo je leto. |
| 2. | Ако се пуж дубоко укопа, биће јака зима. Ako se polž globoko zakoplje, bo huda zima. |
| 3. | Ако зима за уста не уједе, онда репом замахне. Ako zima z usti ne uje, z repom omaha. |
| 4. | Априлско време – коњска ћуд. Aprilsko vreme – konjska čud. |
| 5. | Време је злато. Čas je zlato. |
| 6. | Време лечи ране. Čas leči rane. |
| 7. | Време оздрави сваку болештину. Čas ozdravi vse bolečine. |
| 8. | Време све донесе (однесе). Čas vse prinese (odnese). |
| 9. | Дан је боље хватати за главу, него за реп. Dan je bolje loviti pri glavi kakor pri repu. |
| 10. | Једно 'данас' је боље него два 'сутра'. En ’danes’ je boljši kakor dva ’jutri’. |
| 11. | Што у младости сејеш, у старости жањеш. Kar boš v mladosti sejal, to boš v starosti žel. |
| 12. | Ако хоћеш нешто добити, мораш рано устати. Kdor hoče kaj dobiti, mora rano vstati. |
| 13. | Ко рано устаје, њему хлеба остаје. Kdor rano vstaja, mu kruha ostaja. |
| 14. | Коса коси и младе ружице. Kosa kosi tudi mlade rožice. |
| 15. | Млади месец не светли сву ноћ. Mladi mesec ne sveti vso noč. |
| 16. | Никад није ноћ тако дуга, да после ње не дође дан. Nikdar ni noč tako dolga, da bi ne prišel dan za njo. |
| 17. | Није сваки дан недеља. Ni vsak dan nedelja. |
| 18. | Ноћ има уши, а дан очи. Noč ima ušesa, dan ima oči. |
| 19. | Ноћу је свака крава црна. Ponoči je vsaka krava črna. |
| 20. | Увече скрито, дању – очито. Včeraj skrito, danes očito. |
| 21. | У петак је лош почетак. V petek je slab začetek. |
| 22. | Зима има гладне зубе. Zima ima gladne zobe. |
| 23. | Увече се дан хвали. Zvečer se dan pohvali. |
| Срећа - несрећа | |
| 1. | Благо човеку – срећно живи, ако се млад трпети научио. Blagor človeku, srečno živi, kdor se mlad trpeti uči. |
| 2. | Благо оном брату који има сестру. Blagor onemu bratu, ki ima sestrico. |
| 3. | Блажено је много ручица, а проклето много кашичица. Blaženo je mnogo ročic, a prokleto mnogo žlic. |
| 4. | Богатство не усрећује човека. Bogatstvo ne osreči človeka. |
| 5. | Бог даје срећу, а не динаре. Bog da srečo, ne denar. |
| 6. | Бог има толико шиба, да сваког лако дохвати. Bog ima toliko šib, da lahko vsakoga doseže. |
| 7. | Срећнији је задовољан сиромах од (незадовољна) богаташа. Bolj je srečen zadovoljni siromak kot bogataš. |
| 8. | Гунђао – не гунђао; што је враг узео, никад неће вратити назад. Brundaj ali ne brundaj, kar je vrag vzel, ne bo dal nikdar nazaj. |
| 9. | Ако се хоћеш у старости одморити, у младости се мораш нарадити. Če se hočeš star odpočiti, se moraš mlad potruditi. |
| 10. | Добар глас вреди као највеће богатство. Čista vest je več vredna kakor nejvečje bogastvo. |
| 11. | Дај ми срећу, па ме вежи у врећу. Daj mi srečo, a vrzi me v vrečo! |
| 12. | Добра мисао – пола здравља. Dobra misel – pol zdravja. |
| 13. | Добра омладина – срећна домовина! Dobra mladina – srečna domovina. |
| 14. | Добра воља је најбоља! Dobra volja je najbolja. |
| 15. | Добар бити; ал' ни себе не заборавити! Dober biti, a ne sebe pozabiti. |
| 16. | Добро живи ко се малим задовољи. Dobro živi, kdor se z malim zadovolji. |
| 17. | Зарана се дан лови! Iz zarana se dan lovi. |
| 18. | Када људи у миру живе, рајске им птице певају. Kadar ljudje v miru žive, jim rajske ptice žvrgole. |
| 19. | Кад памет дође, срећа прође. Kadar pamet pride, sreča odide. |
| 20. | Ко има пријатеље, има и срећу. Kdor ima prijatelje, ima srečo. |
| 21. | Ко се лако снађе, и срећа га нађе. Kdor se hitro znajde, ga sreča najde. |
| 22. | Ко се хоће среће науживати, нек' се њоме не хвали. Kdor srečo uživati želi, je ne razglasi (-hvali). |
| 23. | Где је срећа, ту је и несрећа. Kjer je sreča, tam je tudi nesreča. |
| 24. | Лако је несрећи прићи, тешко од ње отићи. Lahko je v nesrečo priti, težko iz nesreče uiti. |
| 25. | Међу добрим суседима је добро живети, а добро и умрети. Med dobrimi sosedi je dobro živeti, dobro umreti. |
| 26. | Добар глас је најбоље узглавље! Mirna vest je najboljše (v)zglavje. |
| 27. | Мудар човек је задовољан својом судбином. Modri je zadovoljen s svojo usodo. |
| 28. | Не узлети у срећи, нит' се понижавај у несрећи. Ne prevzemi se v dobri sreči – niti se ne ponižaj v nesreči. |
| 29. | Несрећа код сваког грма чучи. Nesreča za vsakim grmom čepi. |
| 30. | Немам среће, па је немам; да и на леђа паднем, нос бих разбио. Nimam sreče in je nimam; če bi na hrbet padel, pa bi si nos razbil. |
| 31. | Ни несреће нема без среће. Ni nesreče brez sreče. |
| 32. | Није срећан ко превише има, већ коме мало треба. Ni srečen, kdor veliko ima, ampak kdor malo potrebuje. |
| 33. | Од жалости се не може под земљу, ни од радости у небеса. Od žalosti se ne more v zemljo, ne od radosti v nebesa. |
| 34. | Праве пријатеље (по)знамо у несрећи. Prave prijatelje izkušamo le v nesreči. |
| 35. | Засијаће сунце и пред нашим прагом. Prisijalo bo sonce tudi pred naš prag. |
| 36. | Мало је пријатеља у несрећи. Redki so prijatelji v nesreči. |
| 37. | Срећа (сама) среће човека; ухватити се не да. Sreča človeka le sreča, ujeti se pa ne da. |
| 38. | Срећа човека (пре)среће. Sreča človeka sreča. |
| 39. | Срећа ствара пријатеље. Sreča dela prijatelje. |
| 40. | Срећа је округла. Sreča je okrogla. |
| 41. | Срећа на раскршћу седи. Sreča na razpotju sedi. |
| 42. | Срећа се не да за нос водати. Sreča se ne da za nos voditi. |
| 43. | Пуно среће – готова завист! Veliko sreče spremlja zavist. |
| 44. | Весело срце кудељу преде. Veselo srce kodeljo prede. |
| 45. | У несрећи си сам. V nesreči si sam. |
| 46. | Свака несрећа води срећи. Vsaka nesreča vodi k sreči. |
| 47. | Срећнији је ко даје, него онај ко узима. Srečnejši je, ki daje, kakor oni, ki jemlje. |
| 48. | Срећноме и незнани долазе, од несрећног и најближи беже. Srečnemu tuji prihajajo, nesrečnemu svoji odhajajo. |
| 49. | Средњи пут – најбољи пут. Srednja pot – najboljša pot. |
| 50. | Тако сам добре воље, дао бих ваш за краву! Tako sem dobre volje, da bi dal uš za kravo. |
| 51. | Свако има свој трн. Vsakdo ima svoj trn. |
| 52. | Све од среће зависи. Vse je od sreče odvisno. |
| 53. | Задовољство је пола живота! Zadovoljnost je polovica življenja. |
| 54. | Здрава памет – велика срећа. Zdrava pamet – velika sreča. |
| 55. | Жалосни, од жалости, у црним лонцима кувају. Žalostni od žalosti v črnih loncih kuhajo. |
| 56. | Што човек нема, за тим му бале цуре. Česar človek nima, po tem se mu sline cede. |
| 57. | Што не желиш себи, не жели ни другоме. Česar ne želiš sebi, ne želi drugemu. |
| 58. | Што око не види, то срце не жели. Česar oko ne vidi, srce ne želi. |
| 59. | Што се омили, то се не омрзне. Kar omili, ne omrzne. |
| 60. | Што видиш на другом живинчету, томе се надај и на свом телету. Kar vidiš na drugem živinčetu, tega se nadejaj na svojem teletu. |
| 61. | Ко мали поклон хвали, тај повећи хоће. Kdor mali dar hvali, temu se večjega hoče. |
| 62. | Ко неће, лако изговор нађе. Kdor noče, kmalu izgovor najde. |
| 63. | Мало је човеково срце, а велике његове жеље. Malo je človeško srce, pa neizmerne so njegove želje. |
