Плес са Речним Богом

Облачим за тебе хаљину нагости
И опцртавам кругове босом ногом*,
Буде се у сваком праотачке кости,
У трансу да играју са Речним Богом*.

Поскакују капљице древнога Вира,
И језици ватре распаљени пламте,
То Дунав дуж спрудова тајне испира,
Где векови праискон векова памте.

Кад пале се звезде, небеске варнице,
И дрхти у грудима водена тама,
Прародитељ открива ми своје лице.

Том лепотом пали се Кумова Слама.
Сви Прадавни устају из ноћне тмице
И Речни Богови, под руку са нама.

Напомене
* Заокруживањем простора кругом обележавају се границе
преко којих духови и демони не могу прелазити.
* Камена лица облутака, прве монументалне скулптуре
човечанства, исклесали су уметници Лепенског Вира, у
седмом миленијуму пре нове ере.

Плес са ватром

Камен о камен: варница се диже.
У заносу Ватри прилазимо ближе.
Док искрице-свици прскају у јари,
Ми палимо Ватру - она господари!

Плешемо са Ватром у дубини Мрака,
Хранимо је снагом многих суварака.
Док пламени језик до неба палаца,
Коло нам се врти - моћне сенке баца.

С пропланка у шуму дивље звери беже,
Рука руку хвата: обруч Ватру стеже.
Са нама, у колу, сенке су Предака,

Њихове нам приче навиру из Мрака...
С Прецима, уз Ватру, сви страхови беже.
Да савлада Таму - песма се разлеже*.

Напомене
* Постављањем облутака уз огњишта, облуцима је придружена
и ватра, а преко ње - и топлота и светлост Сунца.

Плес са Облутком

Дунав ми Облутак донео до куће,
Дао да се играм прадавних игара.
У бесаној ноћи тражим надахнуће -
Сен Прародитеља са мном разговара.

Тај Предак кроз мене целе ноћи бунца,
Зове ме и буди, не да ми да снујем.
Зато: у свитање, лицем Оца-Сунца,
Овоме Облутку душу удахњујем*.

Плешем по Облутку чекићем и длетом,
Заиграли са мном ројеви варница,
Сваки је ударац веза с тајним светом

Лепенских Богова очију и лица.
У каменом ритму, с Облутком, на Реци,
Играју у колу потомци и Преци.

Напомене
* Скулптуре су саставни и нераздвојиви делови кућа, огњишта,
светилишта и израђене су од пешчарних облутака.
Становници Лепенског Вира веровали су у велику магијску
и религијску моћ облутака, у моћи скривене у камену.
Облутак су претварали у скулптуру техником искуцавања
и клесањем у плитком рељефу, попут дрвореза, строго
водећи рачуна да не наруше природну форму одабраног
камена.