Насловна страна књиге
Прародитељка,
Музеј Лепенски Вир
Фото: Ј. Миленовић |
|
Плес са Речним Богом
Облачим за тебе хаљину нагости
И опцртавам кругове босом ногом*,
Буде се у сваком праотачке кости,
У трансу да играју са Речним Богом*.
Поскакују капљице древнога Вира,
И језици ватре распаљени пламте,
То Дунав дуж спрудова тајне испира,
Где векови праискон векова памте.
Кад пале се звезде, небеске варнице,
И дрхти у грудима водена тама,
Прародитељ открива ми своје лице.
Том лепотом пали се Кумова Слама.
Сви Прадавни устају из ноћне тмице
И Речни Богови, под руку са нама.
Напомене
* Заокруживањем простора кругом обележавају се границе
преко којих духови и демони не могу прелазити.
* Камена лица облутака, прве монументалне скулптуре
човечанства, исклесали су уметници Лепенског Вира, у
седмом миленијуму пре нове ере.
|
Плес са ватром
Камен о камен: варница се диже.
У заносу Ватри прилазимо ближе.
Док искрице-свици прскају у јари,
Ми палимо Ватру - она господари!
Плешемо са Ватром у дубини Мрака,
Хранимо је снагом многих суварака.
Док пламени језик до неба палаца,
Коло нам се врти - моћне сенке баца.
С пропланка у шуму дивље звери беже,
Рука руку хвата: обруч Ватру стеже.
Са нама, у колу, сенке су Предака,
Њихове нам приче навиру из Мрака...
С Прецима, уз Ватру, сви страхови беже.
Да савлада Таму - песма се разлеже*.
Напомене
* Постављањем облутака уз огњишта, облуцима је придружена
и ватра, а преко ње - и топлота и светлост Сунца.
|
Плес са Облутком
Дунав ми Облутак донео до куће,
Дао да се играм прадавних игара.
У бесаној ноћи тражим надахнуће -
Сен Прародитеља са мном разговара.
Тај Предак кроз мене целе ноћи бунца,
Зове ме и буди, не да ми да снујем.
Зато: у свитање, лицем Оца-Сунца,
Овоме Облутку душу удахњујем*.
Плешем по Облутку чекићем и длетом,
Заиграли са мном ројеви варница,
Сваки
је ударац веза с тајним светом
Лепенских Богова очију и лица.
У каменом ритму, с Облутком, на Реци,
Играју у колу потомци и Преци.
Напомене
* Скулптуре су саставни и нераздвојиви делови кућа, огњишта,
светилишта и израђене су од пешчарних облутака.
Становници Лепенског Вира веровали су у велику магијску
и религијску моћ облутака, у моћи скривене у камену.
Облутак су претварали у скулптуру техником искуцавања
и клесањем у плитком рељефу, попут дрвореза, строго
водећи рачуна да не наруше природну форму одабраног
камена.
|
|
Ахеолошко налазиште Лепенски вир је откривено 1965. године, на самој обали Дунава, и удаљено је 15 км од Доњег Милановца. То је било једно од најзначајнијих открића ове врсте на територији Србије. Култура Лепенског Вира је стара око 8000 година и представљала је потпуну непознаницу за археологе, а названа је по локацији на којој је откривена.
Неколико кључних ствари издваја Лепенски Вир од других праисторијских култура. На овом месту су људи живели константно око 2000 година и за то време су прешли еволутивни пут од ловаца и сакупљача плодова до организоване друштвене економске заједнице.
Становници Лепенског Вира били су први урбанисти и градитељи на овим просторима јер су правили куће које су у основи биле трапезоидног облика, прекривене дрвеном конструкцијом, лишћем и кожом дивљих животиња. У кућама се налазило огњиште, мали жртвеник и камене скулптуре које су представљале њихова божанства. Управо су те скулптуре постале препознатљив знак Лепенског Вира широм света и представљају најстарију уметност те врсте у Европи.
Током ископавања откривено је седам сукцесивних насеља и 136 објеката (како стамбених, тако и сакралних) који су изграђени у периоду од око 6500. до 5500. године пре наше ере.
Туристичка организација
Општине Мајданпек - www.toom.rs
|