СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs                     СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs
 

Постављено у сарадњи са аутором
*
"Плес Лепенског Вира" - Јасна Миленовић,
Савез Срба у Румунији, Темишвар, 2017.

Јасна Миленовић
Плес Лепенског Вира

 

Сонети инспирисани
мезолитским/неолитским налазиштем Лепенски Вир у Србији

 

 


Плес Лепенског Вира, Јасна Миленовић
Насловна страна књиге

Прародитељка, Музеј Лепенски Вир
Прародитељка,
Музеј Лепенски Вир

Препоручујемо и...

Милица Грковић: Српски народни језик пре Вука Караџића

Народне успаванке из околине Драгачева
Владан Радисављевић: Гајде у традиционалној култури Срба


 

Плес са Речним Богом

Облачим за тебе хаљину нагости
И опцртавам кругове босом ногом*,
Буде се у сваком праотачке кости,
У трансу да играју са Речним Богом*.

Поскакују капљице древнога Вира,
И језици ватре распаљени пламте,
То Дунав дуж спрудова тајне испира,
Где векови праискон векова памте.

Кад пале се звезде, небеске варнице,
И дрхти у грудима водена тама,
Прародитељ открива ми своје лице.

Том лепотом пали се Кумова Слама.
Сви Прадавни устају из ноћне тмице
И Речни Богови, под руку са нама.

Напомене
* Заокруживањем простора кругом обележавају се границе
преко којих духови и демони не могу прелазити.
* Камена лица облутака, прве монументалне скулптуре
човечанства, исклесали су уметници Лепенског Вира, у
седмом миленијуму пре нове ере.

Плес са ватром

Камен о камен: варница се диже.
У заносу Ватри прилазимо ближе.
Док искрице-свици прскају у јари,
Ми палимо Ватру - она господари!

Плешемо са Ватром у дубини Мрака,
Хранимо је снагом многих суварака.
Док пламени језик до неба палаца,
Коло нам се врти - моћне сенке баца.

С пропланка у шуму дивље звери беже,
Рука руку хвата: обруч Ватру стеже.
Са нама, у колу, сенке су Предака,

Њихове нам приче навиру из Мрака...
С Прецима, уз Ватру, сви страхови беже.
Да савлада Таму - песма се разлеже*.

Напомене
* Постављањем облутака уз огњишта, облуцима је придружена
и ватра, а преко ње - и топлота и светлост Сунца.

Плес са Облутком

Дунав ми Облутак донео до куће,
Дао да се играм прадавних игара.
У бесаној ноћи тражим надахнуће -
Сен Прародитеља са мном разговара.

Тај Предак кроз мене целе ноћи бунца,
Зове ме и буди, не да ми да снујем.
Зато: у свитање, лицем Оца-Сунца,
Овоме Облутку душу удахњујем*.

Плешем по Облутку чекићем и длетом,
Заиграли са мном ројеви варница,
Сваки је ударац веза с тајним светом

Лепенских Богова очију и лица.
У каменом ритму, с Облутком, на Реци,
Играју у колу потомци и Преци.

Напомене
* Скулптуре су саставни и нераздвојиви делови кућа, огњишта,
светилишта и израђене су од пешчарних облутака.
Становници Лепенског Вира веровали су у велику магијску
и религијску моћ облутака, у моћи скривене у камену.
Облутак су претварали у скулптуру техником искуцавања
и клесањем у плитком рељефу, попут дрвореза, строго
водећи рачуна да не наруше природну форму одабраног
камена.

Археолошко налазиште Лепенски Вир, колекција Предрага Пеђе Ристића

Ахеолошко налазиште Лепенски вир је откривено 1965. године, на самој обали Дунава, и удаљено је 15 км од Доњег Милановца. То је било једно од најзначајнијих открића ове врсте на територији Србије. Култура Лепенског Вира је стара око 8000 година и представљала је потпуну непознаницу за археологе, а названа је по локацији на којој је откривена.

Неколико кључних ствари издваја Лепенски Вир од других праисторијских култура. На овом месту су људи живели константно око 2000 година и за то време су прешли еволутивни пут од ловаца и сакупљача плодова до организоване друштвене економске заједнице.

Становници Лепенског Вира били су први урбанисти и градитељи на овим просторима јер су правили куће које су у основи биле трапезоидног облика, прекривене дрвеном конструкцијом, лишћем и кожом дивљих животиња. У кућама се налазило огњиште, мали жртвеник и камене скулптуре које су представљале њихова божанства. Управо су те скулптуре постале препознатљив знак Лепенског Вира широм света и представљају најстарију уметност те врсте у Европи.

Током ископавања откривено је седам сукцесивних насеља и 136 објеката (како стамбених, тако и сакралних) који су изграђени у периоду од око 6500. до 5500. године пре наше ере.

Туристичка организација
Општине Мајданпек - www.toom.rs

 

Објављено:октобар , 2018.

Povratak na Bajoslovlje