Поздравни говор у име организатора Конференције

Драги гости, драги аутори, пријатељи, браћо и сестре,

желим да вас поздравим у име организатора ове Конференције о словенском наслеђу, Еколошко-етнолошког и културног центра ''Сфера'' из Новог Сада и прве српске интернет презентације посвећене историји, митологији, обичајима и предању древних Словена, под називом ''Свевлад''.

Као што је многима познато, у марту ове године су на том сајту објављене пропозиције за писање радова, а резултат можемо да видимо; пред нама је зборник ''Сунце – старешина словенског рода''.

Дакле, до рока који је назначен стигло је 30 радова од стране 26 аутора. Толико интересовање је и нас саме пријатно изненадило и проговорило о томе колико је насушна наша заједничка потреба да се окренемо једни другима и озбиљном проучавању наших корена.

Осим што радови за Конференцију пристижу још и ових дана, интересовање се доказало и кроз саму присутност делегација из многих словенских земаља: Бугарске, Пољске, Русије, Словачке, Словеније, Украјине, САД-а и, наравно, Србије (уз напомену да се у Зборнику налази и рад аутора из Немачке, тачније Лужичке Србије).

Зато ми дозволите да сада појединачно поздравим наше госте из братских земаља, што ће нам помоћи да се боље упознамо.

Најпре дама, Галина Сергејевна Лозко, др филозофских наука, вођа делегације Украјине; као и господин Владимир Владимирович Кагадиј.

Из Бугарске нам долазе господа Антон Рачев и депутат Павел Чернев.

Из Пољске: др Станислав Потшебовски, др Ждислав Словински, Лукач Игњачевски и Владимир Ринковски, иначе представник политичке партије ''Zwiazek Slowianski''.

Из Словачке су нам дошла господа Мартин Шустер и Мартин Улик. Словенију представља историчар и драги пријатељ Матјаж Анжур, као и Бојана Чибеј.

Са нама је и бројна делегација из братске Русије. Најпре, издавач, публициста и уредник часописа ''Атенаум'', Павел Владимирович Тулајев. Такође издавач и председник Националног фонда древноруске ведске културе ''Сварог'' из Москве, Андреј Рудолфович Шахов и Марина Андрејевна Дзјубенко. Потом, Александр Михаилович Кержајев, директор Историјског музеја Новоселовског реона. Представници ''Савеза Венеда'' из Петрограда: Владимир Петрович Москвин и Виктор Кирилович Федосов. Ту је и Валериј Гаврилович Барсуков, председник Општинске академије ведске културе из Краснодара.

Захваљујући брачном пару Небивајлов, Пјотру Александровичу и Људмили Михајловној, који су нам донели филмове, сутра ће бити уприличена пројекција два руска филма из циклуса ''Игре богова''.

Из Смоленска нам је дошла и Наталија Николајевна Андријанова, члан Савеза писаца Русије.

И на крају, али свакако и не најмање важан, господин Данслав Чирков из Сједињених Aмеричких Држава, иначе научни сарадник госпође Наталије Георгијевне Чиркове, предавача славистике на Харварду.

Такође, са радошћу поздрављам и наше, српске истраживаче који све чине на плану проучавања и популарисања старе словенске и српске историје и културе.

Да не дужимо више, уколико неко од присутних укратко жели да поздрави скуп, сва је прилика да сада то и учини.

И само још једна кратка напомена којом желим да представим наше уметнике. Као прво, аутори и представници организација добили су нову књигу г. Горана Полетана под називом ''Старе ватре опет пламте'', збирку песама посвећених српској и словенској историји и митологији. Затим; пред нама су дела вајара Јована Петронијевића, слике Момира Јанковића, Љубивоја Јовановића и Ладе Ускоковић, док је кип Световида урадио Ђорђе Обровски. Такође, можете посетити и изложбу г. Драгана Боснића у Графичком колективу, иначе сјајног познаваоца наших тема.
А сад, имате реч...

Александра Маринковић Обровски

Последњих 15-20 година широм словенског света, како међу врсним интелектуалцима, тако и међу омладином, постоји знатно интересовање за древно наслеђе. У том смислу, покренуте су бројне активности које су заправо представљале конкретизацију потребе сваког заинтересованог да што више сазна о свом и аутентичном, оном аутохтоном, идентитету свога народа. Доба националног романтизма које се везује за 19. век и резултати потврђени у реалном друштвеном и државном животу који су се од некадашњих наших прегаоца очекивали, нагло су прекинути најновијим историјским збивањима и политичком ситуацијом која је пратила целокупну Европу, али се, као и увек, најтрагичније одражавала на судбину словенских држава. Крвави пад Руског царства и инсталирање комунизма споља представљали су тек почетак.

Следили су братоубилачки ратови, чак стварање заједничких држава у којима ниједном народу није било нарочито добро јер су на олтар идеје о бескласном друштву прилагане, до уништења, све националне вредности; понајвише оне које су биле најстарије, самим тим најизворније и по свом карактеру истински повезујуће међу Словенима. Десило се, потом, да су крајем прошлог и почетком овог века оживеле националне идеје грубо злоупотребљене баш од стране непријатеља словенских народа који су ову игру водили вешто, све под изговором ослобођења, проланазећи и финансирајући појединце и читаве групе управо међу нашом тзв. елитом (Украјина, Србија, Хрватска, Црна Гора, Македонија, Чешка, Бугарска итд), која ће здушно помоћи остварењу туђинских циљева – цепкајући нам територије, стварајући од нас сукобљене и непријатељске стране. Ти појединци су махом носили титуле интелектуалаца и разни словенски народи, па и српски, нашавши се у чуду и издани од оних који би заправо требало да их поведу, питали су се шта је са интелигенцијом и зашто је однарођена.

Са друге стране, тихо и предано, неприметно, опстајала је и радила једна сасвим другачија струја. Она представља стварну народну елиту којој није потребан вашар да би се по њему показивала. Ти људи, док се све рушило око њих, враћали су се истинским и већ заборављеним вредностима својих народа. Почеле су живе и бескомпромисне активности на проучавању наслеђа, проналажењу древних текстова, реконструкцији обреда који нису увезени са стране и оживљавању нашег изворног духа. Појавиле су се нове студије са валидним научним доприносима, све добро користећи мање агресивне медије (часописи, књиге, интернет презентације, тв емисије, компакт дискови, али и трибине, изложбе итд) како би се резултати пласирали. Ускоро су се, негде пре - негде касније, у свакој словенској земљи створиле бројне и различите групе које су почеле међусобно да се повезују и сарађују. Тако је дошло до стварања праве, мобилне и функционалне мреже интелектуалаца и родољуба широм словенског пространства, а Конференција о словенском наслеђу чијим поводом је и штампан овај Зборник под насловом ''Сунце - старешина словенског рода'' (иначе парафразирани назив текста госпође Светлане Стевић-Вукосављевић) резултат је управо тог и таквог повезивања и сарадње.

Наиме, већ неколико година уназад, сваке године у другој словенској земљи, и то ваниституционално и најчешће о сопственом трошку, одржавају се конгреси, конференције, скупови на којима се износе најновији резултати истраживања словенских старина и сагледава њихово место и улога у савременом животу.

Први пут је то било 2003. године у Кијеву (Украјина), а потом у Кобрину (Белорусија), Калуги (Русија), Шћећину (Пољска), док је част да буде домаћин ове године припала Србији и Београду. Истини за вољу, треба поменути и ту додатно охрабрујућу чињеницу да осим ових сусрета постоје бројни паралелни токови, што сва ова прегнућа чини животворнијим, а то су слични скупови билатералног типа, или са политичким предзнаком (нпр. у јулу ове године је у Москви одржана конференција ''Европа и Русија – нове перспективе''), или сусрети мањи по обиму, но подједнако значајни за свеукупност односа међу Словенима.

Организатор Конференције о словенском наслеђу, Еколошко-етнолошки и културни центар ''Сфера'' из Новог Сада у марту ове године, путем интернет презентације посвећене древним Словенима ''Свевлад'', објавио је пропозиције за писање радова из три области: Живот словенских предака, Предачко наслеђе данас и Приступ и методолошки проблеми. До наведеног рока пристигло је укупно 39 текстова из Русије, Украјине, Немачке, Пољске, Словеније, САД, Републике Српске и Србије. Избором, према пропозицијама, одлучено је да се у штампаном издању Зборника ''Сунце – старешина словенског рода'' објави 30 текстова, док ће након Конференције сви заједно бити постављени на интернет адреси www.svevlad.org.yu.
И на крају, желећи и овим путем да допринесемо бољитку свог Рода и Народа, подсетили бисмо на једну реченицу из Велесове књиге која сасвим јасно упућује на разлоге за организовање ове Конференције:
''Савест нам заповеда да речи не прикривамо и о роду нашему само истину казујемо'' .

Александра Маринковић Обровски,
аутор и уредник интернет презентације ''Свевлад''

Садржај зборника ''Сунце - старешина словенског народа''

Зборник је могуће наручити на info@svevlad.org.rs