До настанка имена града Митровице довео је след историјских догађаја који су обележили аријевску цивилизацију и круг индоевропских народа. Данас, постојање имена града Митроице сведочи да су се ти догађаји заиста и догодили.

Прерадом метала, Аријевци су освојили технологију која им је омогућила ширење и превласт на просторима од Индије до Атлантика и од Скандинавије до Сахаре.

Време Аријеваца обележила су два грандиозха похода за освајање света, која су кренула из наших крајева.

Први је 2025.године п.н.е. повео Нино, који је прешао пут од Мораве до Инда, саградио Вавилонску кулу и основао Прво Асирско Царство. Поштовао је култ бога Бака - Бика, и од свих народа који су прихватили тај култ, и сам је поистовећен са Богом - Баком.

Други, највећи поход у историји човечанства, покренуо је 1330. године п.н.е. човек по имену Сербо, који је стигао до Индије, у Асирији саградио Ниниву, у знак поштовања према Нину, из Египта је извео Грке и Јевреје, који су тамо били робови, преко Северне Африке стигао до Гибралтара, где је подигао тзв. Хераклове стубове, у Француској је саградио град Алезију (Јелисејска поља - Поља Алезије), у Италији населио Расене (Етрурце). Читавом освојеном свету је дао законе, од којих су сачуване Мојсијеве - Божије заповести. Од свих народа признат је за врховног бога Сербона - Бога Сунца.

Последњи велики Аријевац био је Александар Македонски, који је знао за подвиге својих предака и хтео је да их понови, али га је у томе омела прерана смрт.

На обалама Инда, Александар је нашао потомке Нина и Серба, индијске Аријевце, који су га поздравили његовим језиком и његовим обичајима - ритуалима богова Бака и Сербона - који су им били заједнички.

У историјској науци се сматра да је град Сирмиум добио име по свом оснивачу, келтском војсковођи Срму или Сирму.

Данас знамо да су Грци српско Б писали у облику М, што значи да се човек звао Срб или Сирб, а град Сирбион (грчки) или Сирбиум (римски односно латински).

Становници Сирмиума говорили су икавски, због најезде Авара напустили су град и преселили се у околину Сплита, где њихови потомци и данас тако говоре. То значи да је екавски облик имена града Сербиум, да се човек звао Серб (Срб), а његови следбеници Серби (Срби). Ето доказа да Келти нису посебан народ, него само ознака за западно српско племство и свештенство.

Да је тај човек нико други до Бог Сунца - Сербон, сведочи нам друго име истог града - Митровица.

Кад су Аријевци у Индији, потомци Нинових и Сербових ратника, за врховно божанство прогласили Браму, који представља Космос као целину, Бог Сунца је добио нижи ранг и назван је Митра.

Митрин култ - митраизам владао је индо-европским светом до превласти хришћанства, а најјачи је био код римских царева, који су столовали у Сирмиуму, и сматрали се наследницима Бога Сунца, што су, као Срби, уистину и били. Зато је седиште култа Бога Сунца - Митре названо -Митровица.

Реч престоница, код западних народа капитал, у вези је са речју капа (на људској глави). Пошто се и данас, капа на глави свештеника зове митра (божанска капа), очигледно је да је реч Митровица у вези са речима митра (капа) и Митра (бог) - ознака за дуовну одосно божанску престоницу.

Пошто су Библија и митологије разних народа, касније, често мешале подвиге Нина и Серба, и приписивале их истој личности - човеку или богу, а како има доказа да је Нино био родом из Косовске Митровице, ето разлога да се и овај град зове Митровица.

Косовска Митровица је, дакле, Нинова Митровица.

Будући да је реч Срем изведена од исте речи од које и Сирмиум, очигледно је да је Сремска Митровица - Српска или Сербова.

Пошто је Сербо био заиста највећи човек у историји индо-европског света, једини прави и признати Бог Сунца, то је једино његов Сирмиум „мајка свих градова“ а његова Митровица - престоница Митриног царства.

Биографија

Рођен 9. октобра 1942. године у Сремској Митровици, после смрти оца, кога су убиле усташе. Завршио Правни факултет у Београду. На последипломским студијама друштвено – економског смера написао магистарски рад ''Основи теорије вишка корисности'' којим је, према сопственим речима, извршио преврат у економској науци, и зато му није дозвољено да рад брани (рад су оценили академик др Иван Максимовић и др Мирољуб Лабус). И то игнорисање траје и данас.
Део о Нину, Сербу и Александру Македонском писао према књизи ''Античка Србија'' др Јована И. Деретића, а остало према знањима о месту у коме и данас живи.