Увод
Бивши амбасадор СФР Југославије у Мексику Бранко Вукушић написао је
књигу „О тројанско-словенској мистерији”, Пешић и синови, Београд, 2003.
Аутор заступа став да Троја и тројанска земља морају бити на Балкану
и да су у вези са цивилизацијом Словена, у исто време истичући мишљење
Мексиканца Роберта Салинаса Прајса, који је одређивао место Троје у
Габели у долини Неретве 1.
Роберто Салинас Прајс је на српском језику издао нову књигу „Хомерска
шапутања”, Пешић и синови, Београд, 2007. у којој остаје код своје тезе
да се троја налази на Балкану, с тим што сада додаје да су Илијада и
Одисеја преведене са словенског језика на старогрчки.
Локација Троје у литератури
Још 1872. године, у време Шлимановог ископавања на Хисарлику, истакнути
српски историчар Милош С. Милојевић, у својој књизи “Одломци историје
Срба и српских-југословенских земаља у Турској и Аустрији”, Државна
штампарија, Београд, 1872, на страни 173 (репринт издање Никола Пашић,
Београд, 1996) тврдио је да су Тројанци Срби, а тиме и Словени и Аријевци,
мислећи тиме на Тројанце у Малој Азији, како их индиректно лоцирају
Херодот и Плутарх. Новак Андесилић и Драгољуб Андесилић су издали књигу2
у којој износе хипотезу да је Троја на северној страни Скадарског Језера,
у близини Подгорице.
О локацији Троје, можемо се посредно обавестити код Херодота, путописца
и једног од првих историчара, у његовој Историји, Матица Српска, Нови
Сад, 1966, с. 450 и 451. Он говори о проласку персијске војске, коју
води цар Ксеркс, кроз илијску земљу, поред Пријамовог Илија у поход
на Европу и Атину. Како се сматра, Херодот је писао Историју око 430.,
а Персијски поход је био 480. године пре Христа.
Према Елијану, Илијада и Одисеја су биле написане на бригијском језику
(после преласка у Малу Азију, по Тројанском рату, Бриги се називају
Фригима) и преведене су на старогрчки – јонски дијалект. Крајем VI века
пре Христа, Платон у Кратилу такође тврди да многе грчке речи воде порекло
из фригијског језика 3. Бригијски (фригијски) је само дијалект
старомакедонског старосрпског језика. Бриги (Фриги) су насељавали планинску
област јужно од Охрида, одакле је несумњиво Хомер (Омир). Страбон у
Географији наводи да Илири, Епирци и Македонци говоре истим језиком.
Како су Бриги (каснији Фриги) живели у граничној области Македоније,
Илирије и Епира (тромеђа), логично је да је и њихов језик истовремено
илирски, македонски и епирски, јер су разлике међу њима на нивоу дијалекта
истог језика.
Велики историчар из XIX века Џон Кембел наводи: “Западно од Македоније
живели су Дардани и Илири, два имена која обележавају један исти народ
– српски 4”. Професор Сорбоне у пензији, упоредни лингвиста
Милан Ристановић, објавио је после 40 година проучавања, студију5
у којој доказује да се Одисејево лутање збива на простору Јужног Јадрана,
од Крфа до Сплита, као и да је Посејдон илирски бог. Он се позива на
истакнутог америчког научника из XX века Мозеса Финлија, који у студији
Свет Одисејев доказује да је описани начин живота из Илијаде и Одисеје
заиста постојао. Проф. Ристановић истиче да је о Троји и хомерском проблему
написано преко 5.000 књига, које у највећем броју не објављују ништа,
јер је основни постулат истине – локација тројанске земље и Троје била
погрешна. Слично Херодоту и Аријану, Плутарх наводи да при походу на
Персију, Александар Македонски свраћа у Илиј, по угледу на Ксеркса,
да принесе жртве и поклони се херојима 6. О Троји у Малој Азији
пишу и Аријан у Александровој војни и Паусанија после Херодота.
Наведени антички писци су први и једини историјски извори после Илијаде,
који индиректно одређују локацију Троје (Илиона). Проф, Ристановић је
потпуно негирао наводни Шлиманов налаз Троје у Малој Азији, оштро критикујући
и саму његову личност, показујући да је преварант. Шлиман је Троју тражио
на месту на које су приближно указивали Херодот и Плутарх, покушавајући
да нађе римски град Нови Илион. Старији извори Илијада и Одисеја прецизно
показују да се Троја и место Тројанског рата налазе на обали другог
мора – Јадранског.
Херодот пише око 750 година после Тројанског рата и скоро 100 година
после превода и редакције Илијаде и Одисеје на старогрчки, а Плутарх,
Аријан и Паусанија пишу око 1.300 година после Тројанског рата, око
400 година после Херодота, око 600 година после превођења Илијаде и
Одисеје. Ко нам гарантује да Херодот и Плутарх нису дописивани и преправљани
од бројних редактора и преписивача, да би се тројанска традиција пренела
у друго поднебље и присвојила? Извесно је само то да се према њиховом
географском одређењу не може наћи Троја, сагласна опису Илијаде и Одисеје!
Како и после треће редакције, александријске, Илијада и Одисеја прецизно
описују терен тројанске земље и града Троје на обалама Јадрана, очигледно
је да су стари писци фалсификовани, као што је то извесно када се говори
о милионском броју персијске војске, коју Ксеркс води на Европу и Атину.
Никада ни једна античка држава није имала војску од преко милион људи.
римско царство у зениту моћи, веће и многољудније од персијске империје,
имало је око 40 легија, тј. око 400.000 војника. Овде је очигледно реч
о жељи Хелена да се њихова бојна слава фантастично увелича. То је учињено
и са Тројом, како би се изместила из, за њих варварског илирског света,
у подручје њихових нових колонија у Малој Азији.
Могуће је и да је Херодот доведен у заблуду неком хеленском обрадом
мита, насталом после превода Илијаде и Одисеје на старогрчки, у којој
је стављено до знања да је Троја ту негде у Малој Азији, а да је тиме
обмануо и Александра, Плутарха, Аријана, Паусанију и Римљане све до
цара Константина (који је био Илир), за које је заједничко да су поштовали
стару славу својих предака.
Од Тројанског рата до Александра Великог је протекло око 850 година.
У данашње време савремене технологије и писмености, као и интензивних
научних истраживања, веома мало и погрешно знамо о многим историјским
догађајима, старим градовима, местима битака и начину живота људи 750,
850, или 1.300 година уназад. Толико временско растојање постоји између
Тројанског рата и Херодота, Александра и Плутарха. Каква су наша знања
о историји нашег народа у XIII, XII, VII I VI веку? Признаћемо, веома
оскудна и непотпуна! Још увек учимо историју Срба према противречном,
очигледно дописаном извору какав је Порфирогенит (потпуно супротан свим
другим старијим и каснијим изворима).
Скадар – српска Троја
Како смо видели, Илири су Срби, а Срби су Словени, што значи да су Тројанци
носиоци српско-словенске цивилизације античког времена, јер је Троја
српска античка престоница Скадар. Још 1991. године, у тадашњем листу
“Комунистичка искра” објавио сам чланак “Троја је Скадар”, што је прво
лоцирање Троје на месту Скадра, 25 векова после хеленске редакције Илијаде
и Одисеје. Детаљније о овом питању биће приказано о књизи коју припремам.
У прилог наведеној тврдњи говори чињеница да је, према наводу Љубомира
Домазетовића 7, македонски лингвиста Одисеј Белчевски пронашао
огроман број речи у Илијади и Одисеји, које су сличне или једнаке речима
у данашчем македонском и српском језику. Домазетовић на истој страни
констатује: “Најстарија писана и сачувана дела хеленско-илирске књижевности
свакако су Илијада и Одисеја, писани тзв. хексаметром, који има велике
сличности са писањем јуначких песама код Срба. Употребљени језик је
јонски са примесама еолског, што указује на то да је Хомер Илир, а ови
језици и писмо илирски. У писању је употребљен илирско-хеленски алфабет”.
Домазетовић не зна да је то превод са изворног језика, али и преко превода
се разазнаје да је Хомер Илир, што је у основи тачно (Брежани – Брђани,
Фрижани су савезници Тројанаца).
Фанула Папазоглу сматра да је Бригија (Фригија) гранична област илирске
државе, па је из свега јасно да је то тројанска држава. Илири су добили
име по своме престоном граду, који је имао у другом периоду и име Сарда,
јер су Илири Сарди, односно Сардани (Дардани), тј. Срби. Илирска земља
је Тројанска земља, а Илири су заправо Тројанци. Античка Србија у унутрашњости
копна се називала Дарданијом (Сарданијом) по владару Дардану, односно
Сардану, Сарбону из XIV века пре Христа, а античка Србија уз Јадранско
Море називала се Илирија, у једном периоду по граду Илију, као што се
и народ називао Тројанцима по граду Троји, другом називу за Илиј. Чест
је случај у дарданском свету да један град има више имена. Троја је
добила име по владару Тросу (Троју), из исте Дарданове династије.
Професор Радивоје Пешић и ове речи, које све говоре о српској и словенској
припадности Троје: “Компаративне лингвистичке анализе Хомеровог дела
Икономидиа и Данковског, који савршеном прецизношћу извлаче аналогије
из хеленског, латинског и словенског језика, узбуђују својом егзактношћу
и упућују на Пеласте у којима налазе снажну словенску компоненту. Ово
сад помера пелашки круг на исток, запад и север где ће они оставити
свој језички утицај и данас веома препознатљив.” Проф. Пешић наводи
и истраживања професора Харвардског Универзитета Милмана Парија, који
је пронашао да српски певачи (гуслари) певају песме дужине Хомерових
песама у којима је нашао Хомерове сцене, Хомерова средства и Хомерове
предмете поезије. Такође проф. Пешић наводи и да је пре Парија овај
проблем истраживао Србин Милан Будимир. а на крају закључује: “Икономиди
и Данковски, Будимир и Милман Пари су, дакле, указали не само на велико
словенско лексичко благо које је садржано у Хомеровим спевовима, већ
и на праве изворе структуре и ритма којима на својеврстан начин оживљавају
драматичност радње, што је производ једног духа чије зачетке традиције
налазимо у несагледивој дубокој прошлости, а чијег смо трајања сведоци”
Илијада одређује Троју као стрмени и ветровити Илион, велики град који
се налази на високом, стрмом и ветровитом брегу, испод којег се две
реке спајају рукавцем, а на великом пољу између река које одвојено утичу
у море води се грандиозна битка, у којој са тројанске стране на крају
рата учествује око 50.000 бираца, а ахајска војска је знатно бројнија.
Поред сукоба пешадије, на пољу се воде и борбе бојних кола (ратних двоколица),
па је потребно бојно поље широко и дугачко најмање по 10 km, да би на
њему могло да се креће и бори преко 100.000 ратника.
Како каже Илијада, са леве стране ахајске војске, која напада од морске
обале и својих преко 1.000 малих бродова извучених на огромну морску
плажу, налази се река Скамандар, што је Бојана – Скадар – Морача, а
на десној страни је Симонет, тј. Дрим. Реке се под Тројом спајају рукавцем,
који је плитак и при изласку на бојно поље тројанска војска га прелази,
како изричито наводи Илијада.
Тројанска света планина је вреловита Ида, са које заштитник Тројанаца
бог Апулунус (Аполон) посматра бојно поље, гледајући Тројанцима у леђа,
а Ахајцима у лице. Ида је венац Проклетија, најмоћнији венац на Балкану,
дуг 80 km и висок 2694 m, који је изучио Јован Цвијић, а име му је дао
хришћански народ, због бројних античких светилишта на њему. И данас
су у подножју Проклетија бројна хришћанска светилишта и стари градови
на темељима античких.
Скадарска тврђава је највеће и најмоћније утврђење брдског типа на Средоземљу,
за које се не зна време настанка. Вероватно датира из II или III миленијума
пре Христа. Њени бедеми окружују око 2 хектара, а у потпуности одговара
опису Илијаде. Град се налази на довољној удаљености од мора, да би
се између две реке могла одвијати описана битка две велике војске. На
овом простору се налазе све реке описане у Илијади, као и тројански
савезници: Ликијци (из Зете – “богати људи из Зелије са идске најниже
стране, што Есепа црног пију воду”, како наводи Илијада), Дардани који
су источно од Дрима, Пеонци са Вардара, Трачани, Пелазги од грудасте
Ларисе, Брежани (Фрижани) – јужно од Охрида. Сви они се налазе на растојању
од само неколико дана хода, сви путују до Троје копном, како и описује
Илијада и налазе се компактно распоређени око ње. Па и сам Енеј, који
је по легенди после рата отишао у Лацијум са делом Тројанаца, могао
је да то лако изведе са ових простора, што му из Мале Азије не би било
могуће.
Како је већ истакнуто, Одисеј је лутао у Јадранском мору, што је још
један доказ да се Троја налазила на његовој источној обали, нешто јужније
од архипелага по коме је лутао. Доказ више је и чињеница да се лако
утврђује аналогија између хомерске и српске народне епске поезије, што
је логично ако је Троја престоница Тројанаца-Илира-Срба, тј. ако је
Скадар престоница једног истог народа скоро три хиљаде година, народа
коме је и сам Хомер припадао. На Медитерану не постоји ни један град,
који би попут Скадра са толико детаља одговарао описима из Илијаде.
Због ограничености обима овог рада не можемо се упуштати у детаље, који
ће бити предмет књиге у припреми.
Закључци
Прва изворна Троја је била Скадар, а у Малој Азији, Италији, Балкану
и Западној Европи оснивани су касније градови са таквим именом, по угледу
на славни и свети град, ради позивања на славну традицију и порекло.
Име Троје носили су и Лондон и Падова, а и данас их има више: Кроја
или Тропоље у данашњиј Албанији, Троа у Француској, Троја код Фође у
Италији. Код нас има више топонима са именом Троје, а име Тројан, тројанка
је често име код Срба, у Бугарској, Јужној Србији и Македонији.
Хелени су из политичких разлога изместили тројанску традицију у Малу
Азију, у подручје својих колонија, које су у том пределу настале у VI
веку пре Христа, када су дали и име Хелеспонт мореузу Дарданели. Након
тога је вршена редакција Илијаде и Одисеје при превођењу на јонски хеленски
дијалект у Атини за време тиранина Пизистрата и његових синова. Све
до александријске редакције су у спевове додавани нови термини. То се,
пре свега, односи на Хелеспонт, чиме је сугерисано да је Троја у Малој
Азији. О могућности да је Херодот описао новонасталу традицију у Малој
Азији, или је његов спис преправљан, потврђује и нелогичност да Ксеркс
наводно иде у Илион да се моли и принесе жртве боговима, али ти богови
нису његови, већ су то богови и хероји његових непријатеља. Овим апсурдом
се најбоље осликава цинизам Хелена према варварима.
