СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs                     СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs
 

Постављено захваљујући напомени
Мартина Шустера (Словачка)

Превод на руски језик:
Сергеј Базлов (Русија)

 

Александра Маринковић Обровски

СЛОВАЧКЕ НАРОДНЕ КЛЕТВЕ

У КОЈИМА СЕ ПОЗИВА НА ПЕРУНА
/текст на српском језику/

 

 

 

СЛОВАЦКИЕ НАРОДНЫЕ ЗАКЛИНАНИЯ, ВЗЫВАЮЩИЕ К ПЕРУНУ


Статья подготовлена благодаря участию
Мартина Шустера (Словакия)

Словаки являются народом больше других славян сохранивших в своих преданиях ощущение значимости бога Перуна. В своих заклинаниях они призывали его как силу, способную наверняка им помочь в какой-либо неприятной ситуации или при нанесении личного оскорбления другому человеку, но прежде всего, при выражении крайней степени недовольства. При этом они взывают к этому богу как носителю высшей мудрости, подтверждающему правоту и вознаграждающему их. Адольф Петер Затурецки (1873-1904) - педагог, публицист и этнограф - собрал, обработал и представил миру невероятное богатство словацкой народной мудрости. Его «Словацкие пословицы и поговорки» сгруппированы по различным темам, в том числе в значительной их части упоминается Перун или некоторые из свойственных атрибутов его служения, помогающие персонифицировать это божество, причем по своему характеру все они являются заклинаниями.

1. Гром тебя побери!
2. Побей тебя гром!
3. Разбей тебя гром!
4. Убей тебя гром!
5. Оглуши тебя гром!
6. Разбей тебя Перун!
7. Попади в тебя гром!
8. Гром тебе в душу!
9. Гром на твою мать
10. Попади в тебя громовая (Перунова) стрела!
11. Семь богов твоей матери!
12. Сто богов твоей матери!
13. Тысяча богов твоей матери!
14. Семь громов по твою душу!
15. Сто громов по твою душу!
16. Тысяча громов по твою душу!
17. Тысячи громов по твою душу!
18. Семь громов в твою мать!
19. Сто громов в твою мать!
20. Тысяча громов в твою мать!
21. Сто стрел тебе в душу!
22. Тысяча стрел тебе в душу!
23. Порази твою мать сто стрел!
24. Порази твою мать тысяча стрел!
25. Порази молния твою мать!

В этих поговорках сразу можно заметить, что Перун непосредственно назван своим именем только в одной из них, но различным образом упоминается в каждом из 25 заклинаний. В остальных он обозначен своими символами - громом, стрелой или молнией. Между тем, в словацком языке слово Перун и гром имеют одну и ту же языковую основу, что дополнительно усиливает значение слова гром: Perùn-parom. Когда употребляется слово «гром» (Perùn-parom), они, как правило, относят его к значению «Громовержец».


Почему словаки в своих заклятиях взывали непосредственно к Перуну?

Он, по многочисленным свидетельствам летописцев о религиозных взглядах на мир славян, был вторым по рангу после Сварога в иерархии богов и одним из воплощений светлой славянской троицы. Так, в одном из преданий Сварог напрямую поручил ему, Перуну, защиту земной правды, людей и всего живого (2). Перун, как самое мощное воплощение мужского начала, находится высоко в небесах и своими стрелами вершит правосудие. В этом отношении он являет себя как глава семьи, рода, старейшина, наказывающий за беззаконие ударами небесных огненных стрел. Поэтому древние славяне называли его еще Карающим и Разящим (3). Ведь и Индра из Вед, как двойник Перуна, разрушает своими стрелами семь городов демона зимы (4).

Заметим, что Индра разоряет семь городов и в приведенных словацких заклятиях тоже часто упоминается цифра семь. Если цифры 100 и 1000, скорее всего, означают «много», то цифра семь несет совсем иную функцию, являясь одной из важнейших в традиции славян, так как заключает в себе сакральный смысл. Цифра семь указывает на небесные силы как выражение воли того, кто пребывает на небесах и насылает на землю]гром, стрелы или молнии. По этой причине святилища, посвященные Перуну, располагались на самых высоких берегах и горах как проявление стремления человека быть ближе к нему, чтобы просьбы и оказываемые божеству почести, были им услышаны. Вот еще несколько словацких народных поговорок, записаных Яном Коларом, в которых упоминается Перун(5). «Хочешь попасть к Перуну?». «На кой Перун это тебе?». «Перун тебя разбил!». «Перун в тебя попал!». «Перун тебя побрал!». «Перун тебя побей!». «Попади в него Перун (гром)!». «Перунова стрела». «Перунова стена». «Перунов гром». «Перунов блеск». «Перунов вол». «Перунов путь». «Перуново вино».

Сербы в таких случаях чаще всего говорят: «Хочешь попасть к дьяволу?». «Черт тебя побери! Дьявол тебя побери!» и тому подобное. Хотя и у нас есть поговорки «Гром тебя спали», «Сто громов на него» или «Гром тебя побери», подобные словацким обращениям к Перуну.

В книге «Сербская мифология» профессор Сретен Петрович приводит и словацкие поговорки, как их записал Хануш (5). «Гром на тебя!». «Гром тебе в душу!». «Если ты Перун, громыхающий Перун, - покажи свои зубы!». «Бог Перун в облаках!». «Хрястнуло ему громом в лоб!».

Помимо того, что Перун – божественный Победоносец, он, будучи великим небесным воеводой, вызывает страх и трепет, одновременно вознаграждая и казня (6). Афанасьев (7) видит его в этой роли как воплощение разгневанного Солнца и особо указывает на то, что названия отдельных видов оружия (праща, рогатка) или глаголы (перешибать), описывающие небесные явления с ним связанные, являются однокоренными со словом Перун.

Следуя этой логике у словаков, кроме слова parom-гром, находим и perej- водопад (приносит дождь), pernik- (медовый колач), poradie – порядок, poradny-советуемый, poranit –ранить, porazit –поразить, poražka-поражение, удар, porezat –порезать, porobit – поработать, свершить, porubat –порубить, посечь, poručat –поручить, porušenie- повреждение, и т.д.

Учитывая эту, сохранившуюся до наших дней приверженность словаков прежде всего Перуну как старейшине и вершителю судеб, память о котором сохранилась в языке и каждодневной речи и по сей день, становится более понятным и древний общеславянский обычай, по которому все наши предки, в случае подписания важных договоров или перед боем, приносили клятву прежде всего этому богу – главному небесному судие.


Александра
Маринковиħ- Обровски
КЛИЦАЊЕ БОГОВИМА И ПРЕЦИМА
МегаЦЕП, 2009, с.28-31.
IBSN 978-86-85539-08-4

_________________

Примечание С. Базлова, переводчика на русский язык:

У русских тоже есть пословицы о Громе-Перуне (в русском языке это тоже синонимы). Например:
" Разрази тебя гром!"
" Есть и на черта гром."
" Иному (человеку) гром - не гром, а страшен барабан."
" Гром не грянет - мужик не перекрестится." Эта пословица объединяет язычество и православие. Вообще, в русском православии очень много языческих элементов, и в этом ничего плохого. Наоборот, это и есть преемственность и естественная связь древней и новой веры.

Словаци су народ који је више него било ко други од Словена задржао у свом предању осећај за важност бога Перуна. Кроз своје клетве позивали су се на њега као на силу која ће им засигурно помоћи у некој немилој ситуацији, или у сукобу са недоличним понашањем другога; али пре свега како би исказали одређено незадовољство. Притом они призивају овог бога као сведока више мудрости која ће им дати за право, потврђујући то и својим претпостављеним накнадним деловањем.

Адолф Петер Затурецки (1837-1904), педагог, публициста и етнограф сакупио је, обрадио и обелоданио свету невероватно богатство словачке народне мудрости. У његовим ''Словачким пословицама, изрекама и узречицама'' постоји нарочит део изрека груписаних према томе што се у њима помиње Перун или неки од његових атрибута (у служби персонификације овог божанства), а све су оне по свом карактеру - клетве.

 

1. Дабогда те гром узео!
  Bodaj ťa parom vzal!
2. Дабогда те гром погодио!
  Bodaj ťa parom metal!
3. Дабогда те гром треснуо!
  Bodaj ťa parom trestal!
4. Дабогда ти се гром забио!
  Bodaj ťa parom zabil!
5. Дабогда те гром заглушио!
  Bodaj ťa parom zahlušil!
6. Дабогда те Перун треснуо!
  Daže teba Perún trestal!
7. Гром на тебе!
  Parom do teba!
8. Гром ти у души!
  Parom v tvojej duši!
9. Гром ти у матери!
  Parom v tvojej materi!
10. Громова (Перунова) стрела на тебе!
  Paromovská strela do teba!
11. Седам ти богова у матери!
  Sedem bohov v tvojej materi!
12. Сто ти богова у матери!
  Sto bohov v tvojej materi!
13. Хиљаду ти богова у матери!
  Tisíc bohov v tvojej materi!
14. Седам ти громова у души било!
  Sedem hromov v tvojej duši!
15. Сто ти громова у души било!
  Sto hromov v tvojej duši!
16. Хиљаду ти громова у души било!
  Tisíc hromov v tvojej duši!
17. Хиљаде ти громова у души било!
  Tisícnych hromov v tvojej duši!
18. Седам ти громова у матери!
  Sedem hromov v tvojej materi!
19. Сто ти громова у матери!
  Sto hromov v tvojej materi!
20. Хиљаду ти громова у матери!
  Tisíc hromov v tvojej materi!
21. Сто стрела те у души парало!
  Sto striel v tvojej duši sa páralo!
22. Хиљаду стрела те у души парало!
  Tisíc striel v tvojej duši sa páralo!
23. Сто стрела ти матер парало!
  Sto striel v tvojej materi sa páralo!
24. Хиљаду стрела ти матер парало!
  Tisíc striel v tvojej materi sa páralo!
25. Зрак ти у матер!
  Zrak v tvojej materi!

 

Оно што се на први поглед примећује у овим изрекама је да је Перун својим именом директно назван само у једној, а опет на разне начине призива се у свакој од ових 25 клетви. У осталима се призива гром, стрела или зрак, као симболи бога Перуна. Међутим, у словачком језику речи Перун(1) и гром имају исту језичку основу, што додатно појачава значење симбола грома. Perún - parom. Када употребе реч гром, они заправо кажу Громовник.

Зашто су се Словаци у клетвама обраћали управо Перуну?

Он не само да је, према бројним сведочанствима летописаца о религиозном погледу на свет старих Словена, био после Сварога други по рангу у хијерархији богова и један од ликова светог словенског тројства, већ је по једном од предања Сварог управо њему, Перуну, и Стрибогу поверио да буду заштитници земаљске правде и њени хранитељи, заштитници људи и свега живог(2). Перун као најснажније отелотворење мушког начела стоји високо на небесима и својим стрелама пресуђује. Он се у том односу јавља као глава породице, рода, дакле старешина чија је улога да помоћу огњених небеских удара кажњава безакоње. Зато су га стари Словени називали још и кажњаватељем и истребитељем(3). Па и Индра, као ведска аналогија Перуна, својим огњеним стрелама разрушава седам градова демона зиме(4).

Примећујемо да Индра разара седам градова, а да се и у наведеним словачким клетвама често јавља број седам. Док се помињањем бројева 100 и 1000 заправо хоће рећи - много, број седам има сасвим другачију функцију, један је међу најважнијим бројевима у традицији Словена и има сакрално значење. Број седам потврђује позивање на небеску силу и изражавање воље онога који је на небесима, те да су гром, стрела или зрак упућени од стране онога који пребива на небу. Стога су светилишта посвећена овом богу била на највишим бреговима и планинама, као израз људског настојања да му се приближе, да почасти које му одају буду .директније исказане и у том смислу.

Ево још неколико словачких народних изрека у којима се помиње Перун, а записао их је Јан Колар(5): ''Kde tam ideš do Paroma!''; ''Na kyho Paroma gest ti to!''; ''Parom te tresal!''; ''Parom te wzal!''; ''Parom te metal!''; ''Parom te zabi!''; ''Paronimsko po enm!''; ''Paromowa strela''; ''Paromowa skala''; ''Paromovy hrom''; ''Paramow blesk''; ''Paromsky wuol''; ''Paromska cesta''; ''Paromsko wino''.
Дакле: ''Куд ћеш до Перуна!''; "Ког ће ти то Перуна?!"; ''Перун те треснуо!"; "Перун те узео!"; "Перун те однео!"; ''Перун те убио!"; "Перунови (громови) по њему!"; "Перунова стрела"; "Перунова стена"; "Перунов гром"; "Перунов бљеск"; "Перунов во"; "Перунов пут"; "Перуново вино".
Срби у оваквим ситуацијама најчешће кажу: "Где ћеш, до ђавола?"; "Ђаво те узео!"; "Ђаво те однео" и слично. Мада и код нас постоје изреке ''Гром те спржио'', "Сто му громова!" или ''Гром те убио!'', као очигледни остаци обраћања Перуну слични као код Словака.

У књизи ''Српска митологија'' проф. Сретен Петровић наводи и ове словачке изреке како их је записао Хануш(5): ''Prom do tebe!''; ''Parom ti do dusi!''; ''Kyže ti Perun, perunsky Perun zuby ukazal!"; "Buoh Parom za oblakom"; "Tresk zahgrmj geg do čela!".
Преведено, значило би следеће: ''Гром на тебе!"; "Перун ти душу узео!"; "Ако ти Перун, громовити Перун своје зубе покаже!"; "Бог Перун у облацима"; "Тресак му загрмео до чела".

Осим што је божански победоносац, Перун као велики небески војвода изазива страх и трепет; дароватељ је и уништитељ у исто време(6). Афанасјев(7) га у тој ситуацији види као представу разгневљеног Сунца, а посебно наводи и то да су називи одређеног оруђа (перищ, прачка, парко, proca, перешибать) или глаголи који би пратили овакво небеско дејство у коренској вези са речју Перун (перешибать) . Следећи ову логику, код Словака осим речи parom - гром, налазимо и perej - слап (доноси кишу), pernik - медени колач, poradie - поредак, poradny - саветодавни, poranit - ранити, porazit - поразити, poražka - пораз, удар, porezat' - порезати, porobit - посвршавати, поробити, porubat' - насећи, нацепати, poručat' - заповедати, porušenie - преступ, повреда итд.

Имајући у виду ову приврженост Словака према Перуну, као старешини и пресудитељу, која се у свакодневном говору овог народа задржала и до данашњих дана, постаје знатно јаснији и стари општесловенски обичај према коме су се наши преци приликом потписивања значајних уговора или одлазак у бој, заклињали управо овом богу - првом небеском судији.

________________________________________________________________

Напомена Сергеја Базлова, преводиоца текста на руски језик

И код Руса постоје пословице о грому-Перуну (а такође су на руском језику ове речи синонимног карактера). На пример:
"Гром те разбио!"
"И на ђавола гром!"
"Гром - не гром, ал' страшан бубањ (страшно удара)."
"Док гром не удари - човек се не прекрсти." Ова изрека представља комбинацију паганства и хришћанског православља. У руском православљу је много паганских елемената, што није ништа погрешно. Напротив, то представља природни континуитет и повезаност древне и нове вере.


Напомене уз текст
1. Познате су и бројне варијанте имена овога бога: Parom, Pernu, Peraun, Peron, Prono, Proven, Prove, Piorun, Perkun, Perkunos, Perkunust... Види С. Петровић, стр. 373.
2. А. Карачаров.
3. Г. А. Глинка, стр. 4.
4. Г. С. Бељакова, стр. 76.
5. С. Петровић, стр. 381.
6. И Колар у свом делу "Slawa Bohyne" када говори о Индри, о коме је већ било речи, каже да је његова рушитељска моћ само једно од његових лица. Та врста појавности Индре, пресудитеља, назива се Пуран-дара (297, 357), и стоји у вези са Перуном. Код проф. Петровића налазимо навод да је епитет Индре био Parjanya - муњевит град, севање, праскање.
7. А. Н. Афанасјев, том 1, стр. 128-129.

 

Povratak na Bajoslovlje