ПЕРУН стрилбог громовник
преко небеског славолука
с неба стријеле одапиње
његова свемоћна рука.

Перун Даждбог, дјелитељ кише,
И небо и поља свијетле
од богате бербе и жетве.

*

ВОДАН са Русалкама
стражи над водама.
Виле и виленице
чувају врела и зденце:

У колу лете поврх ливада,
изнад поља и стада,
изнад светих дубова,
језера и живих извора.

Вихори и вјетри их носе
кроз гроздове росе.

*

Сварог прабог
и ВИДА БОЖЕНА
отац и мајка
свијета створења

отац и мајка
свег доброг и свијетлог
свијету да буде
живљења сретног.

Њихова дјеца све божићи,
Свевиди и Сварожићи,
неба и земље ствараоци
свег доброг на свијету творци,

божанства су брачне слоге
и среће и љубави,
светиња им највећа
липа и храст у дубрави.

*

РАДОГОСТ
Како је тај наш пук
био скроман и диван
и свет и прост
драг му је био сваки гост.

*

Ногу босих по роси
ВЕСНА нам прољеће носи
с китом од пољског цвијећа
у њеној златној коси.

Са Весном весњаннке
дјевојке, с руских поољана
разигране као брезе
на лахору крхке и танке

као гранчице јеле
што хрле низ пропланке
ил ко снијег бијеле
прве тратинчице.

*

ЛАДА богиња љубави
у густој љетној дубрави
гдје тихо жуборе
поточићи убави

и кад су све стазе и пути
и гнијезда и лози и кути
крцати пламених уздаха
и вреле људске пути
и кад се љубав у гранама
крошњи и џбунова слути

и кад љетно сунце
у свом сјају пјева
о жарким погледима
славенских жена и дјева
којима бијело стегно
мрамором сијева.

*

Мирисни кипи
ВОЛОСКЕ
од воска и јантара
сабрани
за „Властин дан“
ситни дарак од дара
вјерних
и добрих домара
а божица складна и витка
гледа кротка и блага
благослов житка.

*

ЈАРИЛО – ГЕРОВИТ
Бог раног прољећа
бог рујнога неба
бог руменог запада
бог бојног напада
зваху га бог младог рата
богом орлових соколових јата
богом прољетне олује
што у пламени облаци
јуриша у напад витлајући копљима
и кишом сулица и стријела.

*

ТРИ СУЂЕНИЦЕ
Три су виле Суђенице
три судбинске гаталице
у руци им судбе копрене
над новорођенчем расплетене
Пут судбине гатају виле
све године што су биле
све тренутке што сад јесу
за будућност све изнесу
Видовите Суђенице
све читају из зјенице
како кому сплету нити
онако ће му и бити.

*

Од брда једног до другог,
БИЈЕЛБОГ и ЧЕРНЕБОГ
воде преко ријеке Шпреве
свој дуговјечни дијалог.

*

Сива и сиједа
куд год гледа
пуне очи снијега
мраза леда.
МОРАНА МОРАНА
богиња зимских дана.

Њена је вожња тиха и полагана
низ мртво поље
и језера што шуте
док зимско сунце спава,
- тек мећава и страва
милује њезине скуте.

Паучина од сига и иња
трепери из даљина.

*

****
СВЕТА СТАБЛА
И свето дрвеће
штују као свеце:
У стабла у „светом гају“
као у свеце гледају.
Стабла пред богом стоје
поклоника тисуће броје.

Лишћем храшћа јунаке се слави,
липов цвијет мед и свијеће прави,
стабла су предака мртве душе
чујеш им шапат кад вјетар пуше.

Како пјевуше, кад их грије Сунце!
Та стабла навјек теже на врхунце,
једнако као и на свијету људи.
И стабла умиру, кад гром у њих заблуди.