| |
Постављено захваљујући др П.Ристићу
КРИТИКА ДОСАДАШЊИХ РЕКОНСТРУКЦИЈА НАСЕЉА ЛЕПЕНСКИ ВИР |
|
Званична реконструкција; критика поставке урбанизма др Срејовића; критика тумачења оријентације кућа Л.Б. Борста; критика преношења и реконструисања насеља на новом положају арх. Милке Чанак Медић |
| 5. КРИТИКА ДОСАДАШЊИХ РЕКОНСТРУКЦИЈА НАСЕЉА ЛЕПЕНСКИ ВИР 5.1 ЗВАНИЧНА РЕКОНСТРУКЦИЈА У дуба истраживања дух комунистичког сатанизма захватао је све могуће области, па и археолошка ископавања. Ништа није могло да буде приватно, па се није прихватала ни никаква лична инцијатива, нити се признавало ауторско право. Само званична државна институција и они као у њој запослени под и под њеном контролом су имали последњу реч и апсолутни монопол не само у приступу локалитету, већ богомдано право на ауторство. Главни истраживач Лепенског вира тако је постао избором кроз бубањ Др Драгослав Срејовић. Срејовић није се никада лично бавио архитектонском реконструкцијом, не само зато што је то ван његове струке, већ и зато што је то било и ван његове природе интересовања, па је то препуштао посебним стручњацима. Склад пропорција подова у основама кућа инспирисао га је претежно „поетски“ на основу личних емоција. Када би се појавили супротни архитектонски ставови, он је покушао да их дипломатски помири, иако су они били углавном дубоко контрадикторни. Тако је, у једном делу своје књиге, заступао и неке моје ауторске ставове и цртеже, док је коначно прихватио ставове Ђорђа Митровића, званичног члана истраживачке екипе. Следећи Митровићеве резултате, Др Срејовић је мало ублажио своју архетипску тезу трапеза назвавши га „трапезоидом“, „динамичким трапезом“ или „трапезом који је имао смисао откровења или магијске формуле, који је размераван онако од ока, по традицији“. Међутим, Др Срејовић касније упоредо наводи две тезе; да су основе и зарубљени кружни исечци под углом од 60º , што је једна сасвим одређена тврдња и контрадикторна са његовом првобитном тврдњом да су основе трапези. Код трапеза је α=β , а код трапезоида α≠β, док обе геометријске слике имају две паралелне стране, међутим две паралелне стране у основи кућа Лепенског вира не постоје. Др Срејовић у ствари занемаривао је очигледну чињеницу да све основе подова имају лучно прочеље тачно у темену центра С. Немогуће је претпоставити да је култура Лепенског Вира имала неопходно геометријско знање да у тој мери тачно шестари ове лукове распона и до 9 метара, без центра кривине. Због свих ових наведених неусаглашености потребно је критиковати Ђорђа Митровића, који је био једино архитектонско стручно лице у екипи и који је презентовао сву архитектонску документацију, у којој су се исказале све конструктивне и геометријске грешке. Ако се посматра конструктивно, његово решење да се на распону од 7 до 9 метара склопи гредама двоводни кров значило би да се мора подићи слемењача такође до висине од 9 метара.* Оваква конструкција какву jе Митровић представио морала би да буде изграђена од тешких балвана, који би сигурно оставили трагове по ободу, али њих нема. Према конструктивној сразмери, двоводни кров би се могао склопити само ако би угао исечка био 30. Због тога је Митровић при цртању перспективе реконструисане куће упао у нацртногеометријске потешкоће: он је висину врха слемена смањио из конструктивних разлога, па су му се при томе деформисале и извитопериле стране крова. Витоперне површине остварене су у Чехословачкој двадесетих година овога века и тешко је претпоставити да су као правилне биле грађене у преисторији. Поред тога, на самом Митровићевом цртежу уочавају се контрадикције између лежишта ослонаца у тачкама В и Н.* Реконструкција архитектуре коју је израдио Митровић једина је до сада објављена. Модели или реконструкције у размери 1:1 нису израђивани, зато што се ни конструктивно ни нацртногеометријски у пракси не би могли да склопе нити да опстану.
5.2 КРИТИКА ПОСТАВКЕ УРБАНИЗМА ДР СРЕЈОВИЋА Др Срејовић консеквентно наводи да се насеље налази у ували,* мада и сам примећује да је дно увале (на којој се баш налази цело насеље) „уздигнуто према реци“*.стр.82 Уздигнута увала је конвексна, што је сасвим очито, а конвексно не може да буде увала већ гребем. Већа из бочина се заиста налази на северној страни, али је она изван насеља, док је са јужне стране, низводно, гребен који почиње са брда Коршо (или косог брда), продире кроз цело насеље и задире двема истуреиим стенама у Дунав. Др Срејовић и сам наводи да jе преглед из насеља 2 км узводно и 4 км низводно. Према томе, насеље није сакривено од непријатеља у ували, већ је истакнуто на гребену да би се река могла надзирати. По Др Срејовићу, вир који проузрокује ово косо брдо (Лепенски вир) је опасан по живот и чини заштиту од непријатеља (као и бокови увале). Међутим, овај вир, као и вирови уопште, познати су као погодна места за риболов, као што и сам Др Среjовић даље контрадикторно наводи. Безопасност Лепенског вира за обичног пливача било је лако да се докаже, и то на самом виру. *
5.3 КРИТИКА ТУМАЧЕЊА ОРИЈЕНТАЦИЈЕ КУЋА Л.Б.БОРСТА Има се утисак да је Борстова тврдња о звезданој оријентацији једног дела кућа насумице изведена, јер је и она у нереду, као и бројнији остатак осталих кућа. Највећи део Борстових хипотеза је застранио зато што оне нису биле израђене на основу тачне архивске документације.
5.4 КРИТИКА ПРЕНОШЕЊА И РЕКОНСТРУИСАЊА НАСЕЉА НА НОВОМ ПОЛОЖАЈУ
арх. МИЛКЕ ЧАНАК МЕДИЋ Архитекта Милка Чанак Медић прихватила је све хипотезе Др Срејовића,
као и његову тврдњу да се насеље налази у ували. Зато је за нову локацију
изабрана увала, па је насеље пресељено у овај неодговарајући простор,
што је изазвало замашне грађевинске радове на нивелисању терена и на
изградњи монументалних камених потпорних стубова за зидове, да би се
„подигло дно увале“. Међутим, тако затворена увала није могла природно
да се дренира, па је подземна вода поткопала темеље масивних зидова
који су почели да клизе и пуцају. Радови на постављању заштитне висеће
конструкције доведени су у питање, а пресељено насеље привремено је
покривено ниском дашчаном конструкцијом и неприступачно је публици.
|