| |
Постављено захваљујући др П.Ристићу
ПАДИНА |
|
Откриће, основа подова, урбанизам, критика реконструкције кућа Падине од др Јовановића, налази. Налазишта културе Лепенског вира у Румунији, острво Бања. |
| 3. ПАДИНА
Први трагови насеља Падина откривени су 1968. год. у организацији Археолошког института, под руковођењем Др Борислава Јовановића. Локалитет се налази на 160 км низводно од Београда и 6 км узводно од Лепенског Вира, на надморској висини изнад 62 метара. Насеље је развучено уз обалу на око 365 метара, па је ради лакшег истраживања подељено на три сектора. Наспрам стрме обале (падине) налази се најснажнији ђердапски вир - Госпођин вир, који настаје преливањем Дунава преко велике подводне стене. Уз ту стену, у лиману вира, били су још 1950. године усидрени рибарски чамци - понтони, са черенцем на чекрк, зато што је место изузетно богато рибом. Сама обала падине поткопана је и смањена ерозијом Дунава, у односу на стање у доба преисторијске културе која је настајала од Услови и непосредна околина Падине веома су слични околини Лепенског Вира. 3.2 ОСНОВА ПОДОВА Претпоставља се да су у пропорцијама и типу исте као на Лепенском Виру. Архивска документација није била приступачна аутору, а публиковани извод није довољно прецизан за убедљиву реконструкцију архитектуре. Међутим, ископавања су пратила природан пад терена, па су тако пресецани карактеристични попречни и подужни профили. Овим налазима употпуњено је оно што је недостајало истраживањима на Лепенском Виру. Разлика у односу на Лепенски Вир је у томе што се камен „жртвеник” или упретник и сада налази на истом месту, само је укопан. Под је знатно слабије урађен него на Лепенском Виру и његови обриси слабије се назиру. Није документовано на основу чега су на објављеним основама уцртане дебеле обрисне линије. 3.3 УРБАНИЗАМ Куће нису сачуване ни испитане у довољном броју. Ниже делове однео је Дунав, тако да се не може дати целовита анализа. З.4. КРИТИКА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ КУЋА ПАДИНЕ ОД ДР ЈОВАНОВИЋА Др Јовановић веома опрезно истражује и ствара закључке само на основу онога што ископа. Међутим, пошто претходно не изграђује свој архетип, а не може да се претпостави да ће се на локалитету ископати сасвим цео објект, Јовановић је на измаку опипљивих чињеница принуђен да , неприпремљен, претпоставља са „можда“, као, рецимо, да су постојали неки забатни зидови изидани усуво који су држали слемењачу над полуземуницом. Међутим, ова надградња не би могла да се прихвати зато што је ова претпоставка изражена само речима, а није доказана цртежима, моделима или реконструкцијама, а треба сумњати да би на ове начине уопште и могла да се докаже. Грешка је у томе што је архетип Др Јовановића брвнара -полуземуница, са сличним масивним елементима као код реконструкције Др Срејовића , која је изграђена на равној основи. Обојица сматрају да су основе ових брвнара „трапези“, иако обојица уопште нису сарађивали у истраживањима. Др Јовановића није занимао склад пропорција у основама, а Др Срејовића бокови и зачеља. Међутим, Др Јовановић тачно утврђује: „Да се засечена косина терена има да сматра истовременом са подом.“ Исто тако, он тачно утврђује да се у средишту куће, у коме Др Срејовић сматра да се налази обрађени камен жртвеник, налази у ствари „главни конструктивни стуб“, који је сада полуукопан. Обојици, међутим, недостаје целовита, архетипска архитектонска концепција која би се апсолутно потврђивала у сваком новом откопаном трагу, а тиме и доказивала потпуну реконструкцију. 3.5. НАЛАЗИ Занимљиво је да се на Падини камен упретник не налази увек у средишту
куће, већ је постављен и као камен завршац над хумкама групних гробова.
Чести су налази сахрањивања покојника у седећем положају, како покојника
у бројној групи тако и појединачно. У документацији недостаје податак
где су тачно размештени ови типови гробова, и на којим местима је тачно
вршено сахрањивање у кућама број 15 и 18. назначен је само сектор налаза,
па је положај седећег гроба са упретником изнад главе, хипотетичан.
Међутим, настанак троугаоног гроба на Лепенском виру, могао би да се
схвати да се догодио када је седећи покојник под притиском земље пао
и полегао у популарни троугласти положај, који је данас постао симбол
и маскота целокупне културе Лепенског вира.
4. НАЛАЗИШТА КУЛТУРЕ ЛЕПЕНСКОГ ВИРА У РУМУНИЈИ Од ископавања са румунске стране постоји за архитектонску анализу само основа једног огњишта. Пронађена насеља су старија него Лепенски Вир и Власац. Заравњивање пода у њима још није вршено у потпуности, па конструктивних трагова око огњишта још нема. Али, падајуу очи два наспрамна конструктивна лежишта у оси попречне симетрале. |