|
13 . ПРОВЕРА НА ЛОКАЛИТЕТУ
13.1. Затечено стање на Лепенском виру 1968.
године.
Наоружан целокупним апаратом, почев од аксиома, преко прокрустометриjе,
архетипова и подвизања, до сериjе модела и цртежа датих у претходним поглављима,
изашао сам на локалитет Лепенског вира у лето 1968. године. На жалост,
готово сви радови на откопавању хоризоната Лепенског вира I, II и III
били су завршени jош 1967. године, а за откопавање jе остало само jош
зачеље куће бр. 32. Откопати нешто ниjе доказ разумевања и доказивања
ако се претходно ниjе знало шта ће се откопати.
Сам начин откопавања прочеља ниjе споран, jер су тачке прочеља А и Б на
нивоу првобитног терена, док су зачеља укопана и нивелисана. Кључ решења
jе у тачки Ц° коjа се налази на нивоу првобитног терена. Све остале тачке
зачеља мораjу да се налазе у њиховим косим проjекциjама на хоризонталну
раван са првобитине косе равни терена. Уколико jе терен био више кос,
утолико су и разлике између ортогоналних и косих проjекциjа биле веће,
под претпоставком да су равни зидова такође закошене, што мора да следи
ако jе кућа у облику тетраедра. Дакле, у упадном углу између слемењача
правца страна з, коjа пролази кроз тачке С, Ц и Ц₁, и хоризонталне равни
постоjећег пода,
— налази се кључ решења и доказа реконструкциjе архитектуре Лепенског
вира. —
Зато се у нашоj изворноj публикациjи нарочито истиче „Истраживање тачке
Ц°”. Наиме, у затеченом стању ископавања на Лепенском виру 1968, године,
на свим кућама jе била уништена тачка Ц° коjа се налази изнад равни пода,
jер истраживач др Драгослав Среjовић ниjе претпостављао да се ишта може
наћи на том нивоу, и када jе нешто на тоj равни било откривено, ниjе унесено
у документациjу. Зато jе кућа бр. 32. била драгоцени кључни сведок.
* „Уметност 16” „П.Р. Реконструкциjа архитектуре Лепенског вира, Студентски
културни центар у Београду 1973. године.
13.2. Откриће тачке Ц° на обjекту бр 32
На цртежу бр. и фотографиjи бр. види се граница откопавања до 1968. године.
Премеравањем растоjања између тачака А и Б добила се дуж 2а = 2 x 2,60
м. Шестарењем канапом исте дужине одмах се одмерава и одређуjе тачка Ц0
и израчунава се растоjање ЦД, висина троугла целе основе, коjе износи
4,5 м. Сада jе прецизно одређена удаљеност тачке Ц0 од тачке Д. Да jе
аутору била позната првобитна површина косог тла, пре почетка градње обjеката,
решење би било дато само по себи, jер се тачка Ц налази управо на том
првобитном терену. Међутим, званични истраживачи нису ничим документовали
првобитну површину терена, па се висина Ц0Ц морала накнадно и посредно
конструисати. Зато су на цртежу основе продузене странице ГА и Х₁₁Б, и
у њиховом пресеку добиjа се замишљена тачка Ц₁,(Тачка Ц₁ не постоjи на
терену као ни у архетипу) коjа се налази у хоризонталноj равни пода. Из
архетипске слике основе АБЦ сада се лако шестари централни брод конструкциjе
са тачкама ГХДС и израчунава висина тетраедра Х односно ТС, коjа износи
2,15 м. У троуглу Ц₁СД, из тачке Д као центра круга пречника ЦД, дужине
4,45 м, шестарењем се добиjа пресечна тачка Ц0 на дужи Ц₁С и њена висина
ЦЦ0 = 7,5 см. тj, висина од хоризонталне равни постоjећег тла. Тачке зачеља
ЕФ и Е₁Ф₁ добиjаjу се на половинама дужи Ц₁Г односно Ц₁Х₁. Уочљиво jе
веће клизање косих проjекциjа упоришта Х према Х₁. У односу на ГГ₁, коjе
се поклапаjу за дебљину штапа коjе се обjашњава уздизањем десне стране
терена гледано од улаза, jер jе на овом крилу била оборина са плаза брда,
што доказуjе и камен испред куће бр. 28, коjа jедина има различиту ориjентациjу
у насељу. Међутим, зачуђуjуће jе да упоришта Х и Х₁ остаjу на свом дупирачу,
док jе тачка Г без њега, али jе зато упала у под, што доказуjе видљиви
траг. Симетрала куће такође указуjе на правац архетипске тачке Ц. На овом
правцу се налазе такође средишна тачка Т и камени упретник.
Тек са овим мерама добиjеним графички, рачунски и шестарењем на лицу места,
кренули смо самоинициjативно у откопавање зачеља куће. Тачно у сантиметар,
по свим предвиђеним мерама, нашли смо камен у тачки Цº₁ као и камен у
облику лопатице – шпахле и угљенисани део кости. У тачкама Е₁ и Ф₁ такође
смо нашли каменове, као и у тачкама Е и Ф на линиjи нивоа пода. Коса раван
између тачака Е₁Ф₁, ЕФ била jе приметно загарављена, што jе резултат наведеног
испуњавања разлика између косог и равног терена. Идеални архетип се ниjе
могао сасвим уклопити у коси терен, и управо грешке и исправљање тих грешака
омогућили су реконструкциjу архетипа.
Са нама су у овом ископавању учествовали тадашњи студенти археологиjе
Радмила Ромчевић, Александар Бачкалов и Живоjин Микић. На лице места jе
на краjу био позван и др Драгослав Среjовић, коjи, међутим, ниjе прихватио
и одобрио да се ови утвђени резултати уведу у званичну документациjу.
Међутим, обjект бр. 52 jе стицаjем других околности фотографисан и пре
и после овог откопавања и обjављен у публикациjама др Среjовића,* коjе
су приступачне jавности, На свим фотографиjама jасно се виде све наведене
карактеристичне тачке, као и обим откопавања коjе сам извршио. На жалост,
иако jе оваj доказ био несумњив, ниjе био довољан будући да jе изведен
само на jедном примеру. Доказ jе морао да чека и да предвиди и друга могућа
открића, jер хоризонти Протолепенског вира и Лепенског вира III били сувише
грубо изграђени да би на њима могла да се врше тачна мерења.
13.3. Откриће локалитета Власац 1970. године
Пошто jе кључ Лепенског вира лежао у открићу тачке Ц, и пошто према архетипском
моделу кућа у основи мора да буде незарубљени кружни исечак, то jе архетипски
модел морао да остави трагове у свом историjском развоjу. По овоj хипотези
требало jе да постоjи култура коjа претходи Лепенском виру и коjа би представљала
почетну фазу развоjа, а уjедно се подударала са претпостављеним архитектонским
моделом.
Ову тезу сам одавно изнео у свом тексту обjављеном у часопису „Уметност
16” од 1968, године. На Лепенском виру основе су биле зарубљени кружни
исечци коjе jе званични истраживач др Среjовић дефинисао као трапезе.
Зато jе откриће локалитета Власац 1970, године деловало на неприпремљене
као изненађење, док jе за нас значило потврду наше тезе. Кућа бр. 1 и
кућа бр.2 на Власцу биле су у обрисима потпуног кружног исечка.
На кући бр. 1 кружни исечак jе под углом од 30° док не на кући бр. 2 под
углом од 60°. За разлику од Лепенског вира, на Власцу су ископавања вршена
пажљиво и непосредно око подова, тако да су на кући бр. 1 у потпуности
установљени бедеми бочних страница коjи су настали приликом укопавања
и поравнавања пода, као усек у косом терену, с тим што jе десни бедем
био обрађен као клупа за седење поред огњишта.
На изглед основа куће бр. 1 одступа од архетипа равностраног троугла,
а читава кућа од архетипа равностраног тетраедра. Међутим, то jе у ствари
само половина куће, односно архетип тетраедра пресечен на пола. Спољни
положаj огњишта потврђуjе концепциjу отвореног модела, jер ако простор
ниjе затворен ни огњиште ни ватра не могу да буду затворени. Оно што jе
од битних принципа овде заступљено jе чињеница да се вратило, сохе и ражањ
могу да окрећу. Соха на кући бр. 1 налази се у центру симетрале архетипа
коjом jе он пресечен. Према нашоj реконструкциjи, кућа бр. 1 jе имала
само леву страну шаторског крила и ниjе била затворена са свих страна.
Док jе горела ватра могло се поред ње греjати и на ражњу испећи ловина,
а при спавању могло се шаторским крилом покрити као покривачем. (*Видети
цртеж реконструкциjе)
На кући бр. 2, као и на осталим кућама откопаним на Власцу, примећуjе
се неколико комбинациjа. Куће овде за разлику од Лепенског вира нису сасвим
униформне и jеднакобразне као у развиjениjоj култури Лепенског вира. Свака
од њих изгледа друкчиjе. Међутим, конструктивни и функционални принцип,
произашао из истог архетипа, свуда jе исти. Основе се шестаре у целом
исечку од 60° или у пола исечка од 30°, а равни подови се укопаваjу у
кос терен. Вратила соха са ражњем се окрећу на осовини, на Лепенском виру
у тачки Т, а на Власцу у тачки Б на кућама бр. 1 и 2, и у тачки Ц на кући
бр. 5, док jе на кући бр. 3 принцип исти као на Лепенском виру. На свим
сачуваним основама различитост решења истог принципа доказуjе да jе Власац
изворна аксиоматска култура у коjоj архетипови jош нису стасали, већ се
колебаjу на путу укрштања са супротним процесом аксиоматског развоjа -
од тачке ка телу. У почетку развоjа архетипа, аксиоматска слобода дозвољава
многе могућности његовог гранања, али зато постоjи само jедна тачка укрштања
супротних аксиоматских процеса.
13.4. Откриће локалитета Падина
Локалитет Падина jе откривен jош 1968. године, али су прве публикациjе
биле обjављене тек пет-шест година касниjе, те резултати истраживања за
нас имаjу такође вредност решеног задатка на испиту за коjи се унапред
ниjе знало решење. Али, откриће jе било предвиђено. Ископавања су на Падини,
као и на Власцу , вршена су по првобитноj равни терена, тако да су откривени
сви трагови укопавања зачеља основа у терен. Извршен jе такође и пресек
куће по њеноj симетрали, да би се видело шта се налази испод нивоа пода.
Тако jе на зачељу откривена коса страна укопавања од фронта ЕФ до тачке
Ц°, али и пепелник на прочељу куће испод тачке Д Између пара прагова,
као и гроб. Испод упретника Т. Основе сачуваних станишта кућа локалитета
Падина нису у тако кристалним пропорциjама као на Лепенском виру, али
на основу анализа постоjећих комбинациjа недвосмислене се може утврдити
да Падина припада истом типу архитектуре као и Лепенски вир.
Оно што jе овде битан доказ за нашу тезу, то jе да ниjе било никаквих
ослонаца у темељу по ободу основе куће, па се зато може тврдити да их
ниjе било ни на Лепенском виру, иако jе др Среjовић тврдио да су по ободима
кућа морали да постоjе зидови од балвана. Пошто су поjедине основе већих
димензиjа, морала би да постоjи нека утемељена конструкциjа коjа би носила
хипотетични ободни темељни зид. Али, никаквл одговараjући конструктивни
трагови нису нађени, иако су овде нарочито пажљиво били истраживани, што
се на Лепенском виру ниjе чинило. Могуће зидне држаче др Jовановић jе
нашао jедино у троугловима од камена око огњишта, али због њихових малих
димензиjа они би могли да носе само неке тање тање штапиће. Ови „држаћи”
су по нашоj реконструкциjи могуће jе jедино да су носили само мале ракљиће
на коjе су се натицали комади разне хране, вероватно наjчешће комади меса
коjе се пекло на огњишту.
Троуглови - на Власцу и на Лепенском виру су у првоj фази људске доње
вилице — представљаjу „уста поред огњишта”, односно живог или покоjног
члана породице, пре свега умрлог претка. Касниjе jе вилица замењена троуглом
од триjу камених цепки у коjе се удевао ракљић, нека врста почетног оруђа
за сервирање хране коjе у себи садржи и тањир и виљушку, будући да у преткерамичкоj
култури нема посуђа. Др Jовановић jе нашао и каjл, за коjи тврдимо да
jе углављивао ракљић како се не би клатио, Пошто jе камен-упретник био
покретни инвентар, он се преносио од станишта до станишта и наслеђивао
из jедне у другу генерациjу. Тако jе упретник постао симбол преживљавања.
На Падини се налази и на врхлвима купа групних гробова. До данашњих дана
у Србиjи jе остала понегде жива традициjа да се камен упретник уграђуjе
поред огњишта „да би се дух старе куће пренео у нову.” (Упретник; Вуков
рjечник)
13. 5. Анализа основа
Сваки од трагова узетих до сада н разматрање анализован jе на наjjедноставниjи
начин да би се што простиjе и што краће дошло до разjашњења опште реконструкциjе.
Метода коjа jе примењена у нашем раду jе аксиоматска а не статистичка,
односно за нас jе била довољна анализа jедне jедине куће да би се доказао
основни принцип, а не бескраjни низ примера да би се дошло до статистичког
просека и резултата. Систематском анализом свих основа кућа висе би се
добило у одгонетању посебне историjе сваке од ових кућа, односно чињеница
коjе би биле интересантниjе за археологиjу него за архитектуру. Зато ћемо
изврсити анализу само неколико кућа коjе су у геометриjско-пропорционалном
погледу значаjне за употпуњавање наше тезе.
По одступањима од идеалне шеме куће на цртежу бр. 0 коjа су наступила
услед проjекциjа тачака ове идеалне шеме са косе равни на идеално водоравну
раван, може много и сасвим одређно да се каже о историjату сваке куће.
Мале грешке и мала одступања од идеалне геометриjе грађења jе записани
дневник породице Лепенаца коjе су ту становале. До сада jош ниjе било
простора за оваква могућа опширна и за праћење напорна али могућа „шпиjунирања”.
13.6. Анализе поjединих обjекате на основу њихових деформациjа.
Kућа бр. 54,
модул а = 3.80 см
У датом склопу ова кућа jе углавном послужила за добиjање слике идеалне
шеме пропорциjа. На основи ове куће постоjе одступања од тачке Ц ка тачкама
Ц.Ц.Ц и Ц, што доказуjе да jе кућа направљена и идеално размерена jош
на косом терену. Ова теза се потврђуjе тиме што jе зачеље ЕФ размерене
jош на самоj косоj равни као половина од Г до Г. Тамо се зачеље добило
у тачкама Е – Е. Остали облици су готово идеално праилни сем малог колебања
осовине. Зато на обjекту постоjе два лука л и л као и тачка Б . Ово одступање
може да се обjасни тиме што jе терен мало уздигнут према страни Б.
Кућа броj 37
модул а = 368 см.
Оваj обjект jе у своим спољњим контурама готово идеалан троугао, односно
у коначноj регконструкциjи можемо да га наjлакше да га сагледамо као идеалан
тетраедар. И др Среjовић га jе зато изабрао и употебио за анализу, зато
што jе у на овом примеру било наjлаше да се уоче правилности, па jе само
на овоj основи у своjоj књизи представио недоречени троугаони растер али
без тачке Ц. Међутим, оваj специjални случаj се обjашњава тиме да jе ово
станиште насељавано изнова наjмање два пута, а при приликом другог насељавања
терен више ниjе био кос него jе већ био заравњен приликом радова на првом
насељавању. Доказ за то jе шетање тачке Т. Тачка Т₁ се налази одмах поред
огњишта, али jе она непропорционална према идеалноj шеми за овако велику
кућу. Из овога се закључуjе да jе прво постоjала jедна мања, солидно играђена
кућа са такође солидно изграђеним огњиштем и каменом —упретником, коjе
jе било штета уништити приликом проширења куће. Тако су постоjећи елементи
сачувани „in situ” и задржани иако несразмерни у новом простору. тако
jе у новоj проширеноj кући дошло до ексценцитритета стожера ТС, мада су
према њему jош увек остали усмерени трагови штапова косника ГС и ХС. Овако
ексцентрична осовина куће—шатора неби могла да се одржи, jер би њена крила
морала да буду веома извитоперена и згужвана, а и стожер би испадао. Да
се уравнотежи ексцентрицитет морала jе да му буде придодата jош jедна
тачка за ослонац. Ова друга тачка тачно jе тако постављена да се прави
центар новог троугла ГХД налази тачно између између Т и Т₁, где би по
идеалоj шеми требала да буде окце jединог упретника, дот овако ова кућа
има два „раскречена” упретника. Тако jе у овоj кући врх, односно тачка
С круто и стабилно разапета. Могуће jе да су при том и стари косници првобитне
мање куће задржани усправни стожер у функциjи вратила на ражњу. Можемо
да предпоставимо да су ови радови вршени и у самоj кући. На исти начин
како се градила и нова кућа, стиме што jе меру представљало ново и веће
шаторско крило.
Кућа броj 45.
модул а = 215
Ова кућа спада у мање, али jе за наше истраживање веома занимљива jер
jе изведена веома прецизно, тако да су jоj и деформациjе правилне и лако
читљиве. Због мањег конструктивног распона тачке Г и Х су фиктивне и нису
конструктивне, мада оне постоjе у архитектонски пропорциама, као и у тачкама
А и Б такође нема већих трагова ослонаца, што свакако доказуjе да jе кострукциjе
да jе конструкциjа горњег стропа морала да буде од лаког материjа и нема
спољне придржаваче, а што и одговара сразмери величине обjекта.
Продужењем страна од тачака А и Б може да се тачно одредити тачка Ц₁а
тачка Ц се добиjа шестарењем идеалног троугла АБ. Jасно се уочава да тачка
Ц и Ц₁ беже jедна од друге у сразмери већег пада терена на овом дела насеља.
Пошто jе ова кућа готово тачно у оси гребена, и тачке Ц и Ц₁ су задржане
на истоj оси.
Троугао ГХД фиктиван у тачкама ГХ. Из овога се може закључити да jе кућа
размеравана по косини терена. На њему су одређене ове три тачке уо идеалним
пропорциjама тако да тежиште троугла ГХД пада у тачку Т₁₁. Тек када jе
такав обjект са разапетим кровним крилима биовећ готов по косом терену,
тек тада се приступало поравнавању пода и означавању зачеља ЕФ. Његова
дуж се сада налази тачно на полвини иначе фиктивно замишљеног растоjања
ГЦ и ХЦ, а не на половини Г₁Ц и Х₁Ц₁, као што jеслучаj на обjекту броj
54. На овом обjекту зачеље jе одређено готово одмах по разапињпњу шатора.
На овом обjету зачеље jе одређено готво одмах по разапињању шатора. То
jе могло да се учини само зато што се ова кућа налазилана скоро равном
терену, док jе у првом случаjу косинатерена била толика да се идеална
раван ниjе могла ни наслтити.
Да се прочеље ЕФ постављало на половини Г₁Ц₁ тачка Ц₀ би се одмах потпуно
обрушили , и тада би дошло до рушење целе градње, jер се у тачки Ц₀ налази
незаменљив колац о коjи jе разапета слемењача.
Кућа броj 9
модул а = 250 см
Слично као и на обjекту броj 45 и овде имамо колебање централног тетраедра
између тачака Г и Г₁, и Х и Х₁. Тачке Г и Х овде постоjе у траговима,
jер jе овде оваj обjект већи, па су и те упорне тачке већ конструтивнопотребне
за сразмемено савлађивање сопствене тежине. Примећуjе се такође да се
трагови тачака Г и Х увек обараjу само обараjу на хоризонталну раван из
положаjа Г₀ и Х₀ , будући да конструкциjа горњег стропа увек постоjи,
па па и за време радова на поду. Тада се уз ове тачке нужно обара и зачеље
ЕФ. Међутим, оно што овде за први тренутак збуњуjе jе што тачка Т₀ не
обара тачку Т . Све то само jош jедном потврђуjе да jе огњиште последње
израђивано, чак и после строго необавезних конструктивних детаља као што
су зглобови Г и Х, а ТС се такође могло да проjектуjе као Т₁С₁ као и остале
тачке.
Куће са асиметричним деформациjама
Кућа броj 19
модул а = 270 см
Кућа броj 16
модул а = 270 см
Kућа броj 3
модул а = 310 см
Све куће нису толико правилне колико су правилне предходно изабране. Међутим,
остале куће могу да се сврстаjу у групе са карактеристичним деформациjама,
мада се колебања ових деформациjа могу да осете у мањоj мери на другим
обjектима, иако на њима нема тих изразитих карактеристика.
Ове куће имаjу асиметричне деформациjе у полачењу, односно шестарењу лука
л, тако да на њима имамо дупло л и л₀. Ове деформациjа су настале зато
што су обjекти били ориjентисани првенствено према Дунаву, а не низ пад
терена. Ово показуjе да jе упретник био и витло за извлачење из воде било
чамца или велике рибе. Због тога проjекциjе тачака А и Б могу да шетаjу,
мада су оне по правилу статике стабилне стабилне, око чиjе се обара раван
с луком од Ц₀ до Ц. На стрмиjоj вишоj страни терена настаjе бежавање тачке
А и Б. Тако кућа броj 16 и броj 19, коjе се налазе на десном боку гребена,
имаjу бежање тачке А, а кућа броj 3 коjа се налази на левом боку гребена,
има бежање тачке Б коjа е са десне стране.
На обjектима броj 16 и броj 19 занимљиво jе то што се тачка А обара само
од А₀ у А, тj остаjе у истоj вертикали. Међутим, када лук л треба исправити
или рушењем односно обиjањем српа, или додавањем, Лепенци се у интересу
рационалности опредаљу за додавање српа. Пошто сада конструкциjа гребењача
ма мовои већем распону имаjу конструкивну тачку такође на већем распону,
а стару по своjоj прилици задржаваjу, изглед ових кућа, као и њихових
основа деловао би искривљено. Ово се може сматрати могућим ако jе кровнаконструкциjа
биа сложена од кожа на начин кпко су сложени црепови. Тако нешто jе вероватно
приказано на скуптури куће, на коjоj се могу уочити крпљена на њеним бочним
странама. Она настаjу услед пада терена. На кући броj 3 видимо занимљиву
борбу осовине куће да остане управна н Дунав, док се бок куће заокреће
jер га заноси бок гребена.
Кућа броj 38
модул а = 280 см
Ова кућа jе занимљива због задржавања свих конструктивних тачака на истоj
вертикали тачака Г, Х и Т. Тачке Г и Х остаjу остаjу уочљива карактеритична
острва у пољу пода. Пошто jе ова кућа настала над рупом правилне куће
броj 37, то њен бок задире с леве стране. Исто као и на кући броj 3, огњиште
и осовина куће скрећу погледом управо на Дунав, док, међутим, тачка Т
остаjе на месту, односно на првоj симетрали према тачки Ц из коjе се повлачи
лук л. Над том симетралом настаjе прва кућа, коjа се напушта jош док jоj
под ниjе био изграђен, иако су морали иако су сигурно већ морали да буду
постављени и стожер и упретик. Тек тада се по други пут насељава кућа
створили су се услови за поравњање пода, али су онда убачени и косници
у тачкама Г и Х. Они су тек у последњоj фази остали у виду острва у коначно
израђеном поду и наjзад обзиданом огњишту. Ова се теза потврђуjе тиме
што jе проjекциjа зачеља ЕФ уствари ЕФ₁, а не ЕФ.
Кућа броj 35
Модул а =240
Ова кућа jе усечена уз сам нож гребена изнад опустеле куће броj 54. На
њоj се примећуjу деформациjе настале усед бочног косог усека у терен,
услед чега настаjу колебања симетриjе. Положаj огњишта jе остао исти и
оно jе сада веће него што би требало да буде према пропорциjама идеалног
модула. Из овога може да се закључи да jе брзина усељавања у кућу била
пресудна. То значи да се на изабраном тек привремено затвореном простору
куће ложило док jош ниjе био израђен под, jер су огњиште и његова величина
и пропорциjе били утврђивани jош пре било каквих назначења на поду сем
положаjа камена упретника. Збо брзине градње, или због прекидања градње
ова кућа jедноставно ниjе успела да се правилно развиjе, и наjвероватниjе
да jе у упоређењу са другим кућама била архитектонски неуспела или „ружна”,
jер jе сигурно била мало накривљена, као да хоће да падне. Ипак ове деформациjе
нису биле толике као редовна под - крпљења шатора.
Кућа броj 27
Модул а = 330 см
Ова кућа насељавања jе и повећавана наjмање пет пута. Међутим, упркос
збрке трагова свих ових прекраjања, уочава се jедна правилност: сва повећања
и померања тачака држала се своjих идеалних оса симетриjа у сва три правца.
Овде, дакле, нема клизања ових тпчака у њихове проjекциjе, што доказуjе
да до тога долази само онда ако jе терен у паду. Овде jе терен био увек
поравнат предходном градњом , и свака ова градња почињала jе jедноj поравнатоj
платформи.
Кућа броj 48
Модул а = 265 см
На овоj малоj кућици не можемо да уочимо нешто сасвим посебно, она само
потврђуjе и употпуњава и допуњуjе мноштво могућности за анализу догодовштина
у градњи коjе нам стоjе на расположењу. Отвара нам се jедан прозор да
гледамо и читамо преисториjске дневне догађаjе догађаjе. Кућица броj 48
имасличности са кућама броj 45 и 48, стим што jе ова симетрична.
Ми смо анализовали само неколико кућа ради примера, остала истраживања
моглаби да допринесу не само аутентино реконструисане слике статичког
изгледа архитектуре већ и динамичког свакодневног живота.
Кућа броj 4
Модул а = 270
Ова кућа из последње фазе ниjе била напуштана и поновно насељавана, jер
jе имала положаj у центру насеља на централном тргу. Иако потиче из ове
више не тако прецизне фазе због тих микролокалних подобности ова кућа
jе правилна скоро као матична кућа броj 54. То доказуjе да неправиности
кућа настаjу првенствено због неправилности терена. Делом та неправилност
настаjале увек и само због тога што jе кућа грађена одозгоре до доле а
усељавана jе одмах. Међутим, оно што jе изразито на овоj кући сачувани
документовани остатци као тачка Ц₀ кио и тачка Ц₁. Званична рестаураторске
екипа ниjе на несрећу поступила слично ни наjедном другом обjекту.
Кућа броj 35
Модул 2а = 220х2 см
Мислим да ниjе од превеликог значаjа за ово разматрање то што нисам разумео
у документациjи да ли ова кућа припада прото Лепенском виру £££.
Кућа jе у односу на Лепенски вир £ веома примитивна и робусна. Без пода
jе, тако да се њене границе не могу тачно утврдити. Међутим, она jе веома
драгоцена за начин аутентичног посматрања коjег сам изнео у расправи о
открићу насеобине Власац. Ова куће jе jеднобродна. Уписан круг у њен обимни
троугао jеднак дужини огњишта, а по кругу овог пречника шкарпиран jе уек.
Кућа jе откопавана по конфигурацина терана терена, тако да jе на њоj jасно
уочљив и камен тачке Ц.
Ова кућа свакако постоjи у некоj грубоj недовршеном облику. Зато се у
њоj ниjе ни тигло да се огради и уреди огњиште, jер jе оно у редоследу
еволуциjе ове специфичне градње последње.
14. ДУНАВСКА ВОДЕНИЦА
14.1. Енегетски потециjали вирова коjи су омогућили
насељавање и Лепенског вира
Човек не стоjи статички у месту као из земље израсло дрво, он ниjе биљка
већ своjеврсна животиња коjа се креће да би опстала, а за то мора да троши
енергиjу. Животиње се крећу покретима свог тела и удова, али се fiest-о
крећу заjедно са флуидном средином у коjоj се већ налазе или се вешто
поставе. У овоj маси коjа се меша и тече оне налазе своj простор и своjу
храну, и наjвећа жива маса налази се на површини океана до дубине од 40
см у виду jедноћелиjских или простих бића. Лет албатроса у вртлозима над
океанима широм земљиног шара представља савршенство коjе ни савремена
навигациjа не успева да надиђе. Људи су у последњем периоду своjе еволуциjе
стасали изван воде као пешаци, користећи снагу своjих мишића за кретање
и рад али су вода и ветар остали саставнл део поља у коме су постоjали
и коjе никада нису напустили. Пре него што jе човек пронашао точак, своjу
снагу jе замењивао снагом животиња, на прлмер jашући коња, Међутим, пре
свих достигнућа коjа би се могла сматрати цивилизациjом човек jе користио
снагу ветра и воде на слицан начин као што то чине албатрос и jедноћелиjска
бића у мору. Пливаjући или плутаjући на неком пловилу упуштао се у матице
и вирове, и своjом вештином или слутњом успевао да нађе и усмери своj
пут не само према непосредном циљу него и у непознато преко океана, што
jе доказао Тор Хеjердал. Према непосредном циљу човек се кретао заобилазно,
уз ветар, и као звер препадао жртву да га не би открила њухом. Као пешак
jе био ловац, а у лову се понашао као звер коjоj jе урођено да се уклапа
у токове флуида. Човеку као риболовцу аналогно jе било урођено да се уклапа
у матице, букове и вирове, jер се ту наjбоље ловило.
Када jе еволуциjом почела да се развиjа вештина лова у води, почиње да
се рађа и потреба покретања пловила. Снага мишића jе довољна за свакодневно
напорно и ограничено пешачко покретање тела, а покретање пловила отварало
jе своjевремено нове револуционарне могућности, поготово ако би се за
то ниjе морало трошити енергиjу, односно ако би се пловила кретала неким
чудом сама од себе. Пловилима се може лакше кретати и неупоредиво више
понети. Али, иако веслаjући човек штеди снагу, у односу на ону коjу би
за исти посао утрошио носећи jе на леђима, човек jе незjажљив, jер му
се истовремено повећаваjу прохтеви, па упада у jош већи напор, и то у
наjнапорниjем спорту у погледу утрошка енергиjе као што jе то веслање.
Треба имати у виду да у тим првим пловилима ниjе било могуће веслати у
правом смислу, па jе снаге требало jош више, него што то данас треба у
веслачком спорту коjи jе, зна се, наjнапорниjи од свих спортова. Све до
данашњих дана у људскоj цивилизациjи коришћење снаге воде и ветра jе итекако
актуелно. И на самом Ђердапу изграђен гигантски енергетски систем. а по
токовима река и мора савремени бродови се електронски програмираjу да
се крећу помоћу ветра и воде, док су већ до средине прошлог века jедрењаци
достизали брзину и до 60 чворова на час.
У древном Египту бродови од папируса плутали су низ Нил а jедрили уз Нил,
носећи терете и од стотину тона, jер ветрови пасати непрекидно дуваjу
на jуг а Нил непрекидно тече на север. Ова снажна, постоjана и вечна енергетска
равнотежа између ветрова узводног и низводног кретања, коjа затвараjу
енергетски круг, била су основа за развитак дуготраjне и монументалне
древне египатске културе и повезивања Горњег и Доњег царства. Реке „без
повратка” у коjима нема ове енергетске равнотеже, у коjима вода све однесе
у неповрат, као што jе рецимо Амазон, никада нису могле да буду основа
повезивања племена у царство. Зато се на Амазону говоре стотине jезика,
и jедино на Амазону jош jе до скора било последњих белих поља на географскоj
карти. Постоjање затвореног кружног флуидног тока воде или ветра, коjи
се могу искористити неком направом, ослобађа наjвећи део енергиjе за слободне
делатности, jер човек престаjе да буде роб свог елементарног опстанка.
У раздобљу од Х¤££ до Х¤£££ века ветрењаче и jедрењаци су достигли своj
врхунац. Али, свака енергиjа има у себи и негативну, разорну моћ. Можда
се као одраз тога у књижевности новооткривеног света, баш са jедрењацима
поjавио и Едгар Алан По са своjом застрашуjућом причом о страшним вировима,
(„У дубини Малстрема”) коjа jе, између осталог, допринела да се у просечном,
индустриjски замореном човеку уврежи мишљење да су вирови опасни и да
увлаче у мрачне дубине непознатог.
Истраживања су показала да сви народи коjи су кроз историjу живели поред
воде и од воде нису осећали оваj необjашњиви и ничим недоказани страх.
Jапански илустровани приручници из Х¤ века даjу упутства за лов у вировима.
На класичном грчком jезику „лимнис” значи „лука" или „мирна вода"
коjа настаjе кретањем воденог тока иза лукобрана, или мирни део коjи се
ствара иза природних препрека и стена. У српском jезику та реч jе преузета
са истим значењем „лиманом” (вилиман) (Вуков рjечник) се и данас назива
део Новог Сада где jе Дунав таложио муљ односно „леп” (блато коjим се
облепљуjу чатмаре). На Дунаву су се одваjкада искоришћавали лимани, вирови
и кружни токови воде, коjих на овоj брзоj реци има нарочито много на Ђердапу,
где се Дунав сужава у теснацу међу стенама. У току истраживања затекли
смо аласе на самом Лепенском виру, чика Рашу (80 година) и Тапанчета (56
год.), коjи су користили кружни ток вира, претпостављамо на исти начин
као и пре 7600 година, jер се услови на Дунаву све ово време нису битно
мењали.
14.2. Вирови Лепенског вира
Вирови Лепенског вира хуче као водопади, и њихова снага jе застрашуjућа
и очигледна. Пар наспрамних стена задире у матицу реке, а млаз тока их
напада и чисти. Између ових стена и низводно од њих су мирни лимани где
река наноси песак и леп, погодни за пристаjање. Довлачењем пловила до
врха стене могло jе њиме нагло да се стартуjе и ускочи право у матицу
вртлога. Клинови стена ствараjу више вирова, од коjих многи нестаjу ношени
матицом док се истовремено зачињу нови.
Међутим, три вира су устаљена:
1. Мали вир између пара клинова коjи завршаваjу гребен насеља, пречника
око 20 м,
2. средњи вир испод стена пречника око 200 м
3. и велики вир коjи се спушта 2-5 километра низводно до стене Влас. Ови
вирови су били као неки пловно ограђени котлови, и са мало маневрисања
могло се у њима дуго кружити и по потреби прелазити из jедног вира у други.
Лично смо извршили испитивања ових вирова, пливањем у малом и средњем
виру и веслањем у чамцу у сва три вира jош 1968 године, и поновили чамцем
чика Раше 1970, године, о чему jе снимљен петнаестоминутни филм са Београдском
телевизиjом. Утврдили смо да пливање и веслање у лепенским вировима захтеваjу,
истина, мало сналажљивости, али не и нарочите снаге, и да се веома лако
и сигурно може вратити у луку и после пута дугог четири километра Лепенцима
су вирови представљали корисну укроћену енергиjу у кругу.
Претпостављамо да се мали вир користио за локалну свакодневну употребу,
а средњи вир за неки већи улов, jош увек у видокругу и кругу у коме се
може дозвати људским гласом. Наjвећи вир jе био изван границе видокруга
и снаге гласа, и то jе била краjња граница величине докле jе досезала
могућност „технике” људи jедног преисториjског насеља од око педесетак
до наjвише 300 људи.
|
