8. ШЕСТАРЕЊЕ
8.1. Геометријска аксиоматика и архетип архитектуре
Основа кућа Лепенског вира на песковитом тлу може да се повеже и преслика
на геометријску слику у равни. Најпростија геометријска слика ограничена
правим и једнаким странама, као геометријски аксиом у равни, је равнострани
троугао. Почетни облици у настајању архитектуре објашњавају се праузором,
односно архетипом архитектуре, као што је геометрија заснована на аксиомима.
Архетипу архитектуре овде се придају посебна својства и значење.
8.2. Постулирање основа кућа Лепенског вира
Геометријски аксиом најпростије слике многоугаоника у равни је равнострани
троугао. На песку такав троугао може да се нацрта најпростије шестарењем
помоћу колца и конопца. Српска реч „шестарење” етимолошки садржи радњу
са шест, што недвосмислено доказује да је Србима било познато да је
полупречник круга истовремено и страна шестоугаоника уписаног у круг,
као и да се шестарењем конструише равнострани троугао зацртавањем лукова
шестаром, рачвастом направом распона „р” која се с једне стране забада
другом њеном страном се црта. Шестар за велике распоне може за буде
прибор од колца и конопца. *
Трагови основа кућа Лепенског вира, распона до 9 метара, откривени су
на песку уз обалу Дунава. Постулирамо да је архетип ове архитектуре
настао из три потеза зацртавањем—шестарењем конопцем и колцем у песку.
Већи распони, који се не могу сагледати и нацртати руком, и шестаром
без померања са места, као и ови до 9 м, морају се шестарити колцем
и конопцем јер би иначе било потребно целокупно знање и инструменти
савремене геодезије.
8.3 Шестарење архетипа основа кућа Лепенског вира.
Цртање архетипа вршено је у три потеза:
Први потез:
- забадање колца у почетну тачку „Ц”;
- Затезање конопца дужине „а” и на његовом другом разапетом крају забадање
другог колца у тачки „А”. Између колаца по конопцу зацртава се дуж АБ.
Други потез;
- Шестарење лука „л₁” из средишта-центра „Ц” истим конопцем дужине „а”
од тачке „А”, зацртавањем колцем по песку.
Трећи потез;
Са колца у тачки „А” истим конопцем дужине „а” шестари се лук л₂ који
пресеца лук л₁ у тачки „Б”, у коју се забада колац.
- Тачке „А” и „Б” повезују се конопцем дужине „а” и по њему се зацртава
дуж БЦ. Тако је најпроостије обележена архетипска слика основе куће
архитектуре Лепенског вира. Слика основе омеђена је са три колца у тачкама
„А”, „Б” и „Ц”, односно зартаним дужина АБ и БЦ и луком „л₁” зацртаним
у песку. Секанте између тачака „А” и „Б” - које је једнако дужини „а”
- нема, зато што између ових тачака по конопцу није зацртано растојање
АБ. Овај потез је био практично сувишан, па зато не постоји ни у архетипу
архитектуре, што доказују све основе кућа са лучним прочељем.
Може да се закључи да је архетип архитектуре простији као кружни исечак
зато што када мора да се црта, односно конструише са најмање могућих
потеза, по песку онда не мора да доступи, да се заврши до самог идеалног
геометријског аксиома; до равностраног троугла, коме су све три стране
праве.
Ова геометријски слика је довољан основни обрис који су наши предци
несумљиво умели да живопишу, не залазећи у неке детаље који ће касније
бити протумачени, у ширем смислу је кружни исечак под углом од 60°,
односно шестина круга коју садржи и данас живу реч - „шестарење”. Тај
принцип може да се прати у свом вероватном историјском зачетку размеравању
гроба, који је вероватно претходио размеравању куће, * (У Прото-Лепенском
виру већ имамо савршено очуван гроб, а од подова кућа још уопште нема
трагова, мада се они могу посредно доказати чврстим остацима камених
огњишта, који су пак грађени последњи.) јер, ако је нешто култног порекла
онда узрок појавама не треба да се тражи у објектима који су утилитарни
као на пример кућа, него у сахрањивању које је најпре могуће повезати
са култном свешћу. У овом делу се заступа теза да су култни обичаји
несвесна аксиоматика, и када се ради о култовима који се испољавају
у простору и равни, онда је у њиховом тумачењу допуштено применити геометријску
аксиоматику. Зачетак геометрије је до сада био постављан у древни Египат,
и по тадиционалном тумачењу геометрија је настала из потребе размеравања
равне обрадиве земље после поплава Нила, ради портебе размеравања парцела.
Међутим, можда почетак геометрије треба да се помери у доба Лепенског
вира. Тло се овде размеравало ради сахрањивања и човек је спакован у
гробу тачно у обрисима кружног исечка, иако то за данањашњег човека
не изгледа могуће ни анатомски логично. Током милениума људи су своје
истакнуте култне личности, у интересу тотално аксиоматски чисте слике
гнозе, стављали на муке као што је то чинио Прокруст. Сигурно је да
положај спакован у троугао или Исус разапет на крсту, или деформисани
делови тела као фалус фараона и златни пресеци Коорбизијеовог човека,
нису сасвим анатомски не само угодни него и објетивни објективни.
8.4 Повест шестарења
По геометријској аксиоматици, шестарење пуног круга је први ступањ у
низу архетипова архитектонских основа, за шта постоје израти примери
у насељима у Кирокитији на Кипру 5500 год. пре Христа, и у Јерихону,
8000 година пре Христа. И на једном и на другом локалитету зидане су
куле-куполе над кружном основом, пречника и до 8,5 метра.
Забадањем колца у средиште, шестарењем са дужи „р” – полупречником круга
и запртавањем оштрим предметом по песку, добија се архетип кружне основе.
Сваки од ових елемената култа шестарења могао је да доживи своје култно
отелотворење.
У то време, геометрија и архитектонски пројект још увек нису били разлучени
међу собом, али су заједно представљали колективно несвесни чин, за
које су везане броојне традиције и легенде. Готово нема народа у свету
који нема неку варијанту овог култа и њиховом списку списку не би се
сагледао крај. На пример: средишни колац у митологији Срба израста у
„соху небеску” која подупире и узноси небеса. Од времена старог Рима
па све до Марије Терезије опстао је култ стуба, знака краљевског града,
и шестарење плугом и воловима уз разапињање опуте у разним видовима,
под класичним називом „Roma quadrata”.
8.5 Перуански цртежи на тлу - општи подаци:
Аутор открића Марија Рајхе (Maria Raiche)
Област из међу градова Палпа и Наска, величине од око 50 км, време 500
до 1.500 год. после Христа. Порекло, историја и сврха ових цртежа за
сада су непознати.
Геометријски цртежи су величине од 4 км до 10 км.
Цртежи животиња - од 15 до 300 метара.
Ови облици могу се сагледати само из авиона. Било их је могуће, по Марији
Рајхе цртати само шестарењем помоћу колца и конопца. Модул конопца био
је један хват -130 см. По Марији Рајхе, конопац би се половио два пута
и тако би се добио основни модул од 32,5 см, који је у ствари и један
лакат намотан, намотан око лакта, односно преко длана, између палца
и кажипрста, па онда преко лакта. Најдужа мера шестарења је 24 модула
или 7,80 м. Дужина оволиког ужета довољне дебљине може се лако намотати
и носити око лакта. Наша претпоставка је да она отприлике одговара дужини
црева животиња месождера, од којих би се могла осушити и увити максимално
оволика дугачка струна.
Сви пречници кривина шестарени су у овим равностраним или равнокраким
троугловима;
1,1,1, — 1,2,2, — 2.2,2, — 1,4,4, — 4,4,4, — 2,8,8, — 8,8,8,— 4,12,12
—
— 8,12,12, — 4,16,16, — 8,16,16, — 4,24,24, — 8,24,24 — 12,24,24.
Трагови колаца у центрима „С” постоје, лукови кривлна су увек у рапону
секанти у наведеним модулима, што доказује и трећи потез архетипског
шестарења у обележавању тачке „В”. Ако апстрахујемо потпуно различите
сврхе и задатке шестарења и у Перуу и на Лепенском виру у првом се остварује
цртеж континуалне линије а на другом слика површине. Аналогија између
та два локалитета би се могла наћи у начину шестарења, који је исти,
у погледу размере шестарења. Ипак, не постоји довољно елемената, осим
констатације да главна кућа на Лепенском виру, кућа бр.54 има дужину
од 7,80 см колико износи највећа мера шестарења на висоравни Перуа.
Из тог податка се не могу извући одређени закључци, зато што су све
остале куће Лепенског вира других и неуједначених размера. Оно што би
остало као нису сагледиви могли и морали утврђена чињеница је да су
се већ и лукови на тлу Перуа који зацртавати шестарењем.
8 . 6 Потпорањ
Банат, Југославија,
Винчанска култура, време 4200 до 2880 год. пре Христа,
Аутор открића Петар Штеле, археолог.
У свим скулптурама Винчанске културе наслућују се пропорције у троугаоном
модулу.
Но, оне би се морале изводити на сувише малим моделима може да се врши
на више начина. У овој малој скулптури није спакован цео човек већ само
његово лице, и то на геометријски начин. Вршено је потпуно шестарење
не само из тачке „С” већ из све три тачке, тако да равнострани троугао
између тачака „А”, „В -и „С” ограничен луковима £1, £2 и £3. Слично
као на основама кућа Лепенског вира, повучене су висине троуглова које
се секу у тежишту, односно овде на носу на лицу. У карактеристичном
тежишту основа кућа Лепенског вира налази се камен-упретник. Од свих
постојећих примера паковања у троугао изабрали смо овај зато што је
аксиоматски чист и недвосмислен. Поред тога, Винчанска култура са обала
Дунава је непосредни наследник у широј околини, а и на самом локалитету
Лепенског вира у горњим слојевима, иако за неки непосредни утицај нема
података. Зато овај утицај треба схватити као очување архетипа у времену
и на одређеном простору као појаву истог архетипа независно од простора
и времена у коме се пројављује, треба схватити и бронзане амулете -
пентагондодекаедре који су пронађени у Француској и у Вијетнаму.* Они
представљају крајњи и завршни домет принципа шестарења и предходе савременој
геодетској триангулацији Земљине кугле. Ови амулети су истовремено архетип
„World oф dimahion card-а” Бакминстера Фулера.
Платон је покушавао да представу космоса у троуглу, тетаедру и икосиедру,
коју су познавали Вавилонци, пренесе у Грчку. Такви покушаји су се понављали
у читавом низу расположивих геометријских облика кроз цео средњи век
до ренесансе.
8.7 Шестарење у макродимензијама
Шестарење у Египту је било вероватно прадавни и поштовани култ, укорењен
у сваком појединцу и у читавом колективу, То је био чин који су вршили
посвећени, а тајну је чувао сам Бог, односно фараон. Временом се та
колективно несвесна идеја акумилисала и уобличила у грандиозне пропорције,
које се више, или бар за сада, не могу објаснити мерењима колцем и конопцем,
иако су у свом архетипу почињале од њих, То доказују тадашњи општеприхваћени
репери (колци) размеравања земљишта, У серији њихових тлпова, неки од
њих у својој обради у камену имају буквалне ликовне сличности са „упретником”
Лепенског Вира. Као што се рационално—техничким методама не може обласнити
откуда то да је Кеопсова пирамида тачно десетомилионити део Земљиног
пречника, тако те не може разјаснити како ни то како је Кеопсова пирамида
истовремено и центар шестарења делте Нила. Наравно, због могућности
Светог египатског троугла 3,4,5, овде је шестарени кружни исечак под
углом од 90° , за разлику од Лепенског вира где је тај угао од 60°.
. Можда су људи миленијумима, кроз своје култове и веровања, долазлили
до једног степена моћи представљања и уобличавања који је био идентичан
на разним странама, али без непосредних медусобних додира, као што хиљаде
и милиони термита подижу једну целовиту грађевину, сваки радећи одвојено,
без икаквог плана или команде. . Занимљиво је истаћи да читава савремена
наука, иако располаже бројним прецизним инструментима, није утврдила
грешку у поменутим мерама, али је утврдила да је десет милиона метара
истовремено лук стожера од пола до полутара, а десет милиона египатских
светих лаката је полупречник Земље из центра до пола. Наша савремена
наука креће се видљивим спољним путевима и обраћа се свести, а египатска
наука се зачињала у самом језгру било Земље било бића.
Знање старог Египта тражило је веру а не доказе.
