СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs                     СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs
 

Постављено у сарадњи са аутором

 

Немања Слепчевић

 

НОЖЕВИ У СЛОВЕНА
У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
- реконструкција -

 

 

Садржај

Увод
Ножеви у Словена у раном средњем веку
Реконструкција: материјали, алат, сечиво, дршка, корице - каније
Напомене

 

 

 

Увод

Нож је једно од првих оружја које је човек створио, а ипак и дан данас се активно користи, како у војне сврхе тако и као оруђе за свакодневну употребу. За разлику од свих осталих врста хладног оружја која су временом нестала из употребе, нож и дан данас остаје саставни део борбене опреме у свакој војсци света. Његов још већи значај видимо у свакодневној практичној употреби у “цивилству”, где је за многе послове практично неопходан. Можете замислити од коликог је тек значаја нож био за људе у прошлости, тада он тешко да је био алат или оруђе, био је “неопходност”. Од кремена, опасидијана, преко бронзе, бакра и гвожђа нож је пратио развој цивилизација кроз миленијуме.

 

Ножеви у Словена у раном средњем веку

Нож је врста сечно-бодног оружја које карактерише кратко сечиво. Његови главни делови јесу оштрица и дршка. Реч нож је старословенског порекла. Нож је свакако најзаступљењнија врста оружја коју су наши преци користили а ово произилази из чињенице да је је нож био неопходна алатка у сваком домаћинству. Био је заступљенији чак и од секира и слободно можемо нагласити да је свако домаћинство имало више комада овог оружја-алата. Можда би се цифре могле кретати по укућанину у неким случајевима и по више комада.

Неких већих разлика између цивилних и бојних ножева у ово доба нема, осим што су ножеви који су превасходно били намењени за борбу бивали нешто дужи и дебљи. Ипак, овакви примерци су нешто ређи, тако да већина борбених ножева у раном средњем веку јесу вишенаменски алати чија се сврха креће од употребе у борби до употребе приликом јела, обраде дрвета, итд.
О великој заступљености ножева говори податак да је у већини пронађених гробова који су датирани на поменути период и културу (али и глобално говорећи) пронађен бар један нож, и то чак и у женским и дечијим гробовима.

Када се говори о врстама ножева који су користили Стари Словени у раном средњем веку најзаступљеније су две варијанте ножева, а то су : сакс и обичан нож.1


Сл.1. Пар скица саксова пронађених у Европи.


Сакс је нож паралелних ивица, она оштрија је дужа, тако да је његов врх обично имао облик правоуглог троугла. Дршка код овог ножа израђивана је од једног комада дрвета и била је ваљкастог облика. Доњи крај сечива сакса завршавао се у трн који се уметао у рупу на дршци и тако фиксирао2. Обично дужина сечива саксова се кретала од 17 до 35 цм. Истог облика, само дужег сечива, био је и скрама сакс тј. дуги сакс код кога се дужина сечива кретала од 35 па до 66 цм; ипак, већина саксова имала је дужину сечива између 15 и 25 цм. Велики број ових ножева нађен је у словенским некадашњим стаништима и гробницама. Тако на пример један сакс је нађен у Паскову а има дужину сечива од 25 цм. Сакс нађен на локалитету Левy Храдец (некадашња Велика Моравска) има дужину сечива од 23 цм. Ови и још многобројни археолошки докази потврђују да је овај тип ножа био доста коришћен од стране Словена.

Код обичног ножа за разлику од сакса наоштрена је краћа страница а дужа т.ј тупа страна се под нешто оштријим углом сужава у врх. Варијације у дужини код ових ножева као и код саксова су многобројне и крећу се скоро исто као и код горепоменутих.


Сл.2. Пар словенских ножева пронађених у Моравској.


Дршка ових ножева најчешће је проста, овалног облика и најчешће се израђивала од дрвета, нешто ређе од кости или јеленског рога. Занимљив је сакс нађен у околини града Паскова који има закривљену дршку. Дршка ножева често је била украшавана резбаријом, а пронађени су и богатији примерци украшавани сребром, што такође важи и када су у питању оштрице ножева.

Још једна група ножева је веома заступљена у поменутом периоду. Наиме, ради се групих ножева веома кратког сечива који су првенствено били коришћени као оруђе и алат. Често их зову и “женским ножевима”, будући да се скоро редовно јављају у женским гробовима и да су вероватно били коришћени од стране жена у домаћинству. Ипак, није искључено да су били коришћени и од стране мушкараца у исте сврхе. Овакви ножеви углавном су подсећали на обичан нож, с тим да су били малих димензија и дужина сечива им не би прелазила десет центиметара. Један мало другачији тип ових ношева подсећа својим обликом понајвише на половину маказа. Нож је малих димензија сечива, дужине око десет центиметара, с тим да има обло сечиво које би обликом понајвише подсећало на правоугли троугао. Дршка је једноставана и у суштини је продужетак сечива. Није искључено да је велики број ових ножева и настао тако што би маказе пукле на савитљивом делу.3 Како се у то време гвожђе није “бацало”,ови делови с обзиром на њихову првобитну намену постајали би савршени ножеви за домаћинство, а у нужди и опасности...

Сл.3 и 4. Један од примерака женског ножа, веома карактеристичног облика.
Десно од њега су маказе и по самом облику њихових половина јасно је како су се ти предмети нашли у употреби као ножеви.


Реконструкција

Материјали

Сви поменути ножеви у прошлости су били израђивани ковањем од једног комада гвожђа. Ипак, већина ножева се данас израђује на сасвим другачији начин. Будуће да већина нас не поседује неопходне алате за овај начин израде, ножеви се могу израдити на много лакши начин у сваком домаћинству.

Као примарни материјал за то свима препоручујем гвоздене флахове до којих можете веома лако доћи и свако веће стовариште их продаје у више различитих димензија4. Мој савет је да купујете флахове коју су или истих димезија као нож који израђујете, или сличних. На овај начин уштедећете себи доста труда. За већину поменутих саксова и ножева идеални су вам флахови димензија (дебљина и ширина) 3х30, 3х40, 3х50 4х40 4х50 мм, евентуално ако процените да се ради о мекшем гвожђу можете ићи и до 5 мм дебљине, али је то на самој граници. Такође, ако поседујете мекши материјал, а желите да израдите нож који ћете заиста користити као алат, саветујем вам да смањите дужину сечива. На тај начин спречићете да дође до лаког кривљења вашег будућег ножа.

И остали материјали долазе у обзир - све савременије врсте челика, рапида и сл. Ако можете, избегавајте прохром, јер већину ножева израђених од овог материјала нећете моћи добро наоштрити. Од осталих материјала неопходно вам је дрво за дршку (осим ако нож нема дршку направљену на овај начин). Мој савет је да користите за ову намену орахово дрво јер је веома издржљиво и поседује прелепу текстуру годова. Наравно, можете користити и друге врсте дрвета - јасен, храст, дуд. Морате водити рачуна да никако не користите свеже дрво, већ да оно претходно мора бити добро осушено. Увек узмите пар центиметара шири и дужи комад дрвета него што су димензије дршке коју израђујете.

Поред поменутих материјала у зависности од ваше жеље требаће вам и парче коже или неке друге тканине5 ако желите да направите корице за нож. Такође увек можете користити бајц6 или неки други вид премаза за бојење или заштиту дрвета дршке.

Алати

Од алата биће вам потребна брусилица, као основно средство за обраду метала., бонсек или тестера за сечење дрвета, као и бушилица (електрична или ручна) са сетом бургија. Нопходна ће вам бити шмиргла за дрво, гранулалација од 80 до 60, као и нож за обраду дрвета. Ако желите увек можете исполирати сечиво ножа неком шмирглом финије гранулације.

Сечиво

Изради сечива ножа приступате пошто сте на парчету метала који обрађујете унели облик и димензију ножа који желите. Имајте у виду да трнац на доњем крају ножа треба да вам буде дугачак бар 5 цм. Потом приступате сечењу, а ако сте пратили све савете и користите флах који је исте ширине и дужине као нож који израђујете, дословно треба да начините пар резова (један за врх ножа ако се ради о саксу; нешто више ако је обичан нож у питању и свега пар резова на доњем делу за обликовање трнца). Водите рачуна да вам трнац ножа заиста има облик трна или клина јер ће вам то бити од велике користи касније. Пошто исечете жељени облик, можете приступити оштрењу ножа. Нажалост, оштрење је онај део рада који вам слабо могу објаснити путем текста, те се понајвише морате ослонити на логику и вежбу. Укратко под углом, укосо брушењем стањујте подједнако обе ивице сечива. Када их од спајања почне делити милиметар или два било би добро да престанете користити брусилицу и употребите брусни камен или грубљу шмирглу.


Сл.5. Изглед сечива ножа по завршетку рада на њему.

Сечиво би било пожељно исполирати, а најбољи начин за то јесте да користите дискове са шмирглом који се монтирају на брусилицу а праве се у више гранулација. При полирању увек почињете са грубљим шмирглама (нпр. гранулација око 120), а завршавате са финијим. Опционално можете избрунирати сечиво ножа тако што ћете му дати таман, скоро мат црн, финиш. Ово ћете добити тако што ћете нож добро угрејати (по могућству док се не усија) и потом потопити у уље, најбоље би било моторно већ искоришћено. Ово можете поновити више пута док не добијете жељену боју и квалитет исте. Брунирањем ћете добити прилично добру заштиту сечива од корозије.

Дршка

Прво што би ваљало код израде дршке јесте да се скува дрво. Ово није неопходно, али ће дрво кувањем ипак добити на квалитету и чврстини. Ако се одлучите за ово, дрво можете скувати или у води или у уљу (биљном); у суштини све се своди на то да потопите дрво у течност и на тихој ватри кувате сат времена и више. Нормално је приликом кувања да вам на крајевима дрво помало испуца те обавезно као што сам напоменуо раније користите пар центиматара дуже и шире парче. Најбоље би такође било да се дрво суши пар дана после кувања, па да тек потом приступите изради дршке. Прво што ћете потом урадити јесте да избушите рупу за трнац. Рупа би требало да буде пречника од 8 до 10 мм и увек треба да буде за милиметар или два ужа од ширине трнца на ножу. Рупу бушите у самом центру дрвета који сте одредили за дршку. Када то урадите, мој савет је да одмах потом спојите нож и дршку. Већина ножара засебно израђује ове делове и тек на крају их спаја. Ипак мој савет вам је да то учините скоро на самом почетку, јер ако немате искуства може вам се десити да рупу ножа избушите ван центра или под лошим углом као и да не будете задовољни положајем дршке у односу на осу ножа. Због свега овога насадите нож па полако и стрпљиво крените са тесањем дршке у жељени облик и димензије (због тога сам и и раније напомено да оставите дрчку пар цантиметара ширу и дужу.)

Најбољи начин да насадите нож јесте да претходно усијате трнац и тако усијаног га угурате у дршку. На овај начин ће доста лакше да “склизне”, а и чвршће ће се усадити. Као припомоћ можете користити мањи чекић или тврду подлогу, али пазите пошто приликом удара може доћи до пуцања дршке.

Ако сте успешно насадили нож, крените са обликовањем дршке. Равномерно са свих страна стањујте дршку док не поприми пречник који сте желели. За ово вам је најбоље да користите брусилицу са плочом од шмиргле или пак добар и оштар нож. Најчешћи облик дршке је скоро ваљкаст, али се јавља и пар модификација о којима би ваљало да се распитате пре израде.


Сл.6. Реконструкција старословенског ножа, израдио Немања Слепчевић.
Јасно се види обли облик дршке, као и боја дрвета пре и после “бајцовања”.

По завршеној изради дршке остаје вам још пар ситница. Прво увек можете на њен врх додати прстен од танког лима како бисте је ојачали. Прстен направите нешто мањег пречника и пажљиво га набијте на дршку, водећи при том рачуна да се сам нож не извуче из ње. Рупу у дршци ножа око трнца, попуните лепком за дрво или неким савременијим лепилом7, али у сваком случају би било корисно да лепак сипате мало по мало, у пар дана, како би се полако осушио да не би дошло до прављења чепа испод ког би лепак остао у течном стању.

На крају, ако нисте задовољни бојом дршке увек је можете избајцовати, што неће пореметити њен “природан“ изглед. Дршку можете и прелакирати (након што се слојеви бајца добро осуше) или пак редовно мазати машћу8.


Сл.7. Нож пронађен у Скандинавији. Веома лепо и занимљиво украшена дршка.

 


Сл.8. Савремена реконструкција ножа. За израду дршке употребљен јеленски рог.

 


Сл.9. Нож пронађен у близини Паскова; јасно се види да је дршка имала закривљен облик.

Корице - Каније

Каније за обе врсте ножева се праве на веома једноставан начин: кожа или платно одређене величине пресавије се на пола.Обе стране се споје једна уз другу и подједнако исеку и изравнају и пред крај (на месту где ће доћи врх ножа исеку у полукруг или лук.) Исечене странице су ушивају (мој је савет да их прво залепите па прошијете). Зависно од начина опасивања, корице могу имати једну или две ушице. Од тога зависи и опасивање ножа јер се нож са две ушке паше или спреда или позади, док каније са једном ушком могу опасивати дуж целог каиша како одговара носиоцу. Такође код каније са две ушке једна од њих, она која се налази при врху оштрице, обично је нешто дужа, чиме се обезбеђује да нож не испада из ње. Каније се могу украшавати везом, резбаријом или комадима танког лима, нпр. прохрома или месинга.


Сл.10. Каније са две ушице: уместо прстенова се могу користити кожне траке.

 


Сл.11. Каније са једном ушицом.


Напомена

На крају једна мала напомена: прво и основно јесте да будете веома пажљиви током рада на ножу.
Увек користите заштитну опрему, обавезно наочаре и рукавице. Приликом брунирања може вам се десити да се уље у које урањате усијано сечиво запали, те будите на опрезу. Ако користите нож за вежбу или историјску реконструкцију вештине борења, мој савет је да сечиво оставите тупо најмање два милиметра, а да врх ножа оставите дебелим и облим.


Сл.12. Неколико реконструкција ножева из раног средњег века, израдио: Немања Слепчевић.

Напомене

1 Принуђени смо на овај назив јер не постоји ни један други израз који би боље објаснио поменути нож.
2 Постоје и други видови “насађивања” ових ножева, али је ипак овај био најзаступљенији у поменутом периоду.
3 Будући да је тај савитљиви део и био најизложенији замору материја, најчешће је ту долазило до пуцања.
4 Погледајте стоваришта као што су Јeep komerc и сл. Једино вам може бити проблем што сви они продају флахове на дужину, па ћете минимално морати да узмете 2 метра.
5 Можете узети и еко кожу или скај или чак неку грубљу издржљивију тканину. Разлог за ово је што ће вам се дешавати да ако је материјал мек, можете га пробушите приликом враћања ножа у корице.
6 Бајц је најбољи јер ће дати боју дрвету, али ће и даље моћи да се виде текстуре истог.
7 Можете користити зидарске лепкове типа “Бизон” и сл.
8 Најбоље свињском машћу или маслиновим и сунцокретовим уљем.

Подели

Povratak na Povesnicu