| |
Постављено у сарадњи
са аутором
Немања Слепчевић
|
НОЖЕВИ
У СЛОВЕНА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ |
- реконструкција
- |
|
Увод
Нож је једно од првих оружја које је човек створио, а ипак и дан данас се активно користи, како у војне сврхе тако и као оруђе за свакодневну употребу. За разлику од свих осталих врста хладног оружја која су временом нестала из употребе, нож и дан данас остаје саставни део борбене опреме у свакој војсци света. Његов још већи значај видимо у свакодневној практичној употреби у “цивилству”, где је за многе послове практично неопходан. Можете замислити од коликог је тек значаја нож био за људе у прошлости, тада он тешко да је био алат или оруђе, био је “неопходност”. Од кремена, опасидијана, преко бронзе, бакра и гвожђа нож је пратио развој цивилизација кроз миленијуме.
Ножеви у Словена у раном средњем веку Нож је врста сечно-бодног оружја које карактерише кратко сечиво. Његови
главни делови јесу оштрица и дршка. Реч нож је старословенског порекла.
Нож је свакако најзаступљењнија врста оружја коју су наши преци користили
а ово произилази из чињенице да је је нож био неопходна алатка у сваком
домаћинству. Био је заступљенији чак и од секира и слободно можемо нагласити
да је свако домаћинство имало више комада овог оружја-алата. Можда би
се цифре могле кретати по укућанину у неким случајевима и по више комада.
Код обичног ножа за разлику од сакса наоштрена је краћа страница а дужа т.ј тупа страна се под нешто оштријим углом сужава у врх. Варијације у дужини код ових ножева као и код саксова су многобројне и крећу се скоро исто као и код горепоменутих.
Још једна група ножева је веома заступљена у поменутом периоду. Наиме, ради се групих ножева веома кратког сечива који су првенствено били коришћени као оруђе и алат. Често их зову и “женским ножевима”, будући да се скоро редовно јављају у женским гробовима и да су вероватно били коришћени од стране жена у домаћинству. Ипак, није искључено да су били коришћени и од стране мушкараца у исте сврхе. Овакви ножеви углавном су подсећали на обичан нож, с тим да су били малих димензија и дужина сечива им не би прелазила десет центиметара. Један мало другачији тип ових ношева подсећа својим обликом понајвише на половину маказа. Нож је малих димензија сечива, дужине око десет центиметара, с тим да има обло сечиво које би обликом понајвише подсећало на правоугли троугао. Дршка је једноставана и у суштини је продужетак сечива. Није искључено да је велики број ових ножева и настао тако што би маказе пукле на савитљивом делу.3 Како се у то време гвожђе није “бацало”,ови делови с обзиром на њихову првобитну намену постајали би савршени ножеви за домаћинство, а у нужди и опасности...
Сл.3 и 4. Један од примерака женског
ножа, веома карактеристичног облика. Сви поменути ножеви у прошлости су били израђивани ковањем од једног
комада гвожђа. Ипак, већина ножева се данас израђује на сасвим другачији
начин. Будуће да већина нас не поседује неопходне алате за овај начин
израде, ножеви се могу израдити на много лакши начин у сваком домаћинству.
Алати Сечиво Изради сечива ножа приступате пошто сте на парчету метала који обрађујете унели облик и димензију ножа који желите. Имајте у виду да трнац на доњем крају ножа треба да вам буде дугачак бар 5 цм. Потом приступате сечењу, а ако сте пратили све савете и користите флах који је исте ширине и дужине као нож који израђујете, дословно треба да начините пар резова (један за врх ножа ако се ради о саксу; нешто више ако је обичан нож у питању и свега пар резова на доњем делу за обликовање трнца). Водите рачуна да вам трнац ножа заиста има облик трна или клина јер ће вам то бити од велике користи касније. Пошто исечете жељени облик, можете приступити оштрењу ножа. Нажалост, оштрење је онај део рада који вам слабо могу објаснити путем текста, те се понајвише морате ослонити на логику и вежбу. Укратко под углом, укосо брушењем стањујте подједнако обе ивице сечива. Када их од спајања почне делити милиметар или два било би добро да престанете користити брусилицу и употребите брусни камен или грубљу шмирглу.
Сечиво би било пожељно исполирати, а најбољи начин за то јесте да користите дискове са шмирглом који се монтирају на брусилицу а праве се у више гранулација. При полирању увек почињете са грубљим шмирглама (нпр. гранулација око 120), а завршавате са финијим. Опционално можете избрунирати сечиво ножа тако што ћете му дати таман, скоро мат црн, финиш. Ово ћете добити тако што ћете нож добро угрејати (по могућству док се не усија) и потом потопити у уље, најбоље би било моторно већ искоришћено. Ово можете поновити више пута док не добијете жељену боју и квалитет исте. Брунирањем ћете добити прилично добру заштиту сечива од корозије. Дршка Прво што би ваљало код израде дршке јесте да се скува дрво. Ово није
неопходно, али ће дрво кувањем ипак добити на квалитету и чврстини.
Ако се одлучите за ово, дрво можете скувати или у води или у уљу (биљном);
у суштини све се своди на то да потопите дрво у течност и на тихој ватри
кувате сат времена и више. Нормално је приликом кувања да вам на крајевима
дрво помало испуца те обавезно као што сам напоменуо раније користите
пар центиматара дуже и шире парче. Најбоље би такође било да се дрво
суши пар дана после кувања, па да тек потом приступите изради дршке.
Прво што ћете потом урадити јесте да избушите рупу за трнац. Рупа би
требало да буде пречника од 8 до 10 мм и увек треба да буде за милиметар
или два ужа од ширине трнца на ножу. Рупу бушите у самом центру дрвета
који сте одредили за дршку. Када то урадите, мој савет је да одмах потом
спојите нож и дршку. Већина ножара засебно израђује ове делове и тек
на крају их спаја. Ипак мој савет вам је да то учините скоро на самом
почетку, јер ако немате искуства може вам се десити да рупу ножа избушите
ван центра или под лошим углом као и да не будете задовољни положајем
дршке у односу на осу ножа. Због свега овога насадите нож па полако
и стрпљиво крените са тесањем дршке у жељени облик и димензије (због
тога сам и и раније напомено да оставите дрчку пар цантиметара ширу
и дужу.)
По завршеној изради дршке остаје вам још пар ситница. Прво увек можете
на њен врх додати прстен од танког лима како бисте је ојачали. Прстен
направите нешто мањег пречника и пажљиво га набијте на дршку, водећи
при том рачуна да се сам нож не извуче из ње. Рупу у дршци ножа око
трнца, попуните лепком за дрво или неким савременијим лепилом7,
али у сваком случају би било корисно да лепак сипате мало по мало, у
пар дана, како би се полако осушио да не би дошло до прављења чепа испод
ког би лепак остао у течном стању.
Корице - Каније Каније за обе врсте ножева се праве на веома једноставан начин: кожа или платно одређене величине пресавије се на пола.Обе стране се споје једна уз другу и подједнако исеку и изравнају и пред крај (на месту где ће доћи врх ножа исеку у полукруг или лук.) Исечене странице су ушивају (мој је савет да их прво залепите па прошијете). Зависно од начина опасивања, корице могу имати једну или две ушице. Од тога зависи и опасивање ножа јер се нож са две ушке паше или спреда или позади, док каније са једном ушком могу опасивати дуж целог каиша како одговара носиоцу. Такође код каније са две ушке једна од њих, она која се налази при врху оштрице, обично је нешто дужа, чиме се обезбеђује да нож не испада из ње. Каније се могу украшавати везом, резбаријом или комадима танког лима, нпр. прохрома или месинга.
2 Постоје и други видови “насађивања” ових ножева, али је ипак овај био најзаступљенији у поменутом периоду. 3 Будући да је тај савитљиви део и био најизложенији замору материја, најчешће је ту долазило до пуцања. 4 Погледајте стоваришта као што су Јeep komerc и сл. Једино вам може бити проблем што сви они продају флахове на дужину, па ћете минимално морати да узмете 2 метра. 5 Можете узети и еко кожу или скај или чак неку грубљу издржљивију тканину. Разлог за ово је што ће вам се дешавати да ако је материјал мек, можете га пробушите приликом враћања ножа у корице. 6 Бајц је најбољи јер ће дати боју дрвету, али ће и даље моћи да се виде текстуре истог. 7 Можете користити зидарске лепкове типа “Бизон” и сл. 8 Најбоље свињском машћу или маслиновим и сунцокретовим уљем. |
