|
Штит је врста заштитне опреме која служи да се ратник
њиме заклони од напада противника. Као врста заштитне опреме штит се јавља
врло рано у људској историји. Још од најранијих времена човек је користио
штитове. Током историје материјали од којих су били израђивани и сам облик
штитова се мењао у зависности од цивилизације и периода којима су припадали.
Најраније варијанте штитова вероватно да су биле прављене
од тврдо штављене животињске коже која се још док је била влажна разапињала
на рамове од прућа. Такође, веома често у употреби јесте штит који се
правио од плетеног прућа. Једно време доминантна је била врста штита која
се зове “пелета”1,
тј. полумесечасти штит који се правио од коже кроз коју су били уплетени
танки прутићи.
Стари Грци користили су штитове од дрвета, који у били
обложени танким слојем бронзе, а Римљани, као и остале цивилизације после
њих, масовно користе штитове од дрвета који су некад били израђивани или
од више дасака или од више слојева шпера залепљених један за други. Ова
два начина израде задржала су се и током целог средњег века.
Што се облика тиче, најзаступљенији током целе антике
и раног средњег века јесте округли, јер је пружао најбоље перформансе
по питању покривености, тежине, покретљивости и употребе у формацији.
Ипак и други облици штитива су у употреби кроз историју: овални, правоугаони,
полумесечасти, бадемасти итд.
Словенски штитови
Скоро сви писани извори који говоре о Словенима напомињу
да они поседују и користе штитове; нажалост, извори се не слажу око њиховог
облика и величине. Тако, из свега пар дела, видимо да су Словени користили
округле, овалне, бадемасте, а можда и правоугаоне штитове. Величина такође
варира, од малих штитова, такозваних “песничара”2,
па све до великих и, како извори напомињу, веома тешких штитова.
Ипак, већина извора помиње округле штитове, а и из археолошких
извора видимо да се ради од округлим штитовима са умбом тј. централним
хватом.
Како је ово била најраспрострањенија врста штита код Словена и скоро свих
осталих европских народа у раном средњем веку, овај рад ће бити посвећен
тој врсти штита који се, понекад, сасвим погрешно назива “викиншки.”3
Округли штит
У периоду раног средњег века најзаступљенија врста штита
јесте округли штит са централним хватом. Поуздано се зна да је био употребљаван
од стране словенских војски, мада има индиција да је још пар врста штитова
било у употреби, али засигурно нису били тако доминантни као округли са
централним хватом.
Округли штитови са централним хватом прилично су дуго у употреби. Није
сасвим сигрно када се јављају први овакви штитови, али се зна да су их
користили Гали и Римљани.Ипак, у раном средњем веку, ова врста штита постаје
доминантна у скоро целој Европи, а и шире.
Њихова главна карактеристика је да у свом центру имају избушену рупу коју
са спољне стране (тј. стране која је окренута ка противнику) покрива гвоздени
умб (бос или пупак). На унутрашњу страну рупе належе проста дршка, те
се због рупе и умба који је покрива штит може лепо ухватити, јер постоји
додатни простор за песницу.
Пречник ових штитова креће се најчешће од 80 до 100 цм,
а има и мањих комада. Њихова тежина такође варира, у зависности од величине
и врсте дрвета од којих су израђени, али се код просечних штитова креће
од 3 до 5 килограма. Исто је и код дебљине дрвета које се користило, а
варијације се крећу од 4 до 12 мм. Претпоставља се да је дебљина већине
штитова око 10 до 12 мм.
Округли штит пружао је борцу одличну покривеност, а централни хват омогућавао
је да се штит дрши подаље од тела и да се тако и сам противник држи на
већем одстојању, будући да се рука у којој је држан могла држати потпуно
испружено. Ова врста штита такође је пружала велику покретљивост борцу,
будући да је била прилично лагана. Нпр. старогрчки штитови су били тешки
око 6,2 кг, а староримски око 10 кг.
Делови штита
Округли штит са централним хватом састојао се од неколико
основних делова.
Дрвена основа
У већини случајева штитови су били израђивани од више дрвених
дасака, број је варирао али на већини налаза се креће oд седам до осам.
Најчешће употребљаване врсте дрвета за конструкцију штитова су бор и липа,
зато што су пружали оптимум чврстине и лакоће. Такође, коришћене су и
друге врсте дрвећа, као што су јасен, топола, храст итд.
Ове даске су постављане једна до друге и затим причвршћиване за дрвене
или металне летвице-лајсне, или уз помоћ ексера или, ређе, закивака. Додатну
чврстоћу давала је дршка, поготово ако се пружала целом дужином штита,
јер се и за њу свака даска прикуцавала.
Постоји претпоставка да су даске међусобно биле лепљене, али за ово нема
археолошких доказа.
Уз то, код Словена и Нордијаца нема доказа да су ови штитови били израђивани
ламирањем, тј. спајањем више слојева тањег дрвета.
Умб (бос, пупак)
Умб је најчешће гвоздени део, полулоптастог облика, који служи
да са предње стране покрије рупу на штиту и тако заштити шаку борца. Умбови
су били израђивани ковањем од једне плоче метала. Њихова дебљина најчешће
је износила 2 до 5 мм, а за штит су били закивани ексерима.
Сл.1. Неколико примера умбовова.
Дршка
У већини случајева дршка је проста дрвена летва која је на месту хвата
ваљкасто обликована како би се олакшало држање штита.
Сл.2. Изглед штита: а) спреда, б) од позади, ц)
попречни пресек.
Покривка
Већина извора говори у прилог томе да су ови штитови били прекривени
(облагани) тканином или дебелом кожом. Код већине штитова било је облагано
само лице, мада се на неким пронађеним штитовима запажа и да је задња
страна (наличије) обложена. Ова облога лепљена је за штит уз помоћ лепка,
а додатно су је причвршћивали умб и обод, ако га је штит имао.
Облога је штиту пружала додатну протекцију, а и сакривала је распоред
дасака у штиту и њихове спојеве. Ово је веома битно, јер у току борбе
борац може лакше расцепити и уништити штит свог противника ако види даске
у њему.
Обод
Округли штитови су најчешће имали обод, а он је могао бити начињен
на разне начине и од различитих материјала. Обод је прављен од сирове
животињске коже, више слојева тканине, више металних “шкољкица”, или је
био израђиван од танког метала.
Из овога видимо да јединствен начин прављења обода није постојао, а најчешће
се јавља обод од коже која би још сирова била развучена по ободу и за
њега причвршћена ексерима и лепљењем. Веома је распрострањен и обод од
металних “шкољкица” које су местимично биле распоређене по ободу штита,
најчешће на местима где се спајају две даске. Ове шкољкице биле су закуцаване
за обод штита ексерима и пружале су одличну додатну заштиту, а нису повећавале
тежину штита. На свега пар штитова ове врсте нађени су пуни метални ободи,
што указује да су постојали, али да су били веома ретки.
Сл.3. Пример обода штита, обод од коже и метална
„шкољкица“.
Декорација
Многи писани и ликовни извори из средњег века тврде да су штитови бивали
осликавани и украшавани. Нажалост, ови списи мало говоре о украшавању,
а археолошки извори пружају тек делиће слагалице.
Ипак, из писаних извора сазнајемо нпр. да је руски кнез Олег током опсаде
Цариграда, свој штит на ком је било исцртан коловрат, закуцао на капије
Цариграда. Из више сага сазнајемо да су штитови често били фарбани у црвену
боју.
Штит пронађен у Гокстаду, на себи има геометриску шару од црне и жуте
боје. Штит пронађен у Гримстору има по себи исцртане шаре тамнозелене,
тамноплаве и црвене боје. До сада су археолози на пронађеним штитовима
утврдили постојање трагова црвене, беле, плаве, зелене, црне и жуте боје.
Најчешће су осликавани штитови са покривком (облогом), али су на пар штитова
без покривке пронађени трагови боје. Највероватније да су бољи, тј. скупљи
штитови били боље и разноврсније осликавани.
Реконструкција
Аутентичност - историјска прецизност
Постоје различите дефиниције аутентичности реконструисане опреме, тачније
њене историјске прецизности. Најчешће се под историјски прецизном опремом
подразумева да је она начињена од истих материјала и да поседује приближно
исте карактеристике као и предмет који се жели реконструисати.
Друге, захтевније дефиниције подразумевају да је опрема историјски прецизна
само када је одрађена од истих материјала, на исти начин, коришћењем истих
техника и да поседује скоро апсолутно исте перформансе као опрема која
се реплицира.
Ипак будући да је ово врло често тешко, а понекад и немогуће постићи,
мој најискренији савет јесте да се свако ко се прихвати овог посла држи
прве дефиниције, нарочито ако реконструише заштитну опрему која је намењена
за борбу. Ако се ради о комадима који треба лепо да изгледају и чија је
главна улога декоративна, ту се могу правити и већи уступци. Наравно,
свако такво попуштање руши аутентичност, али за штитове који ће само да
стоје на зиду, то и није толико битно.
Сл. 4. Пар мојих реконструкиција
штитова, различитих величина.
Најмањи штит је пречника 40 цм, средњи 75 цм, а највећи 87 цм.
Материјали
Први и најосновнији материјал за израду округлог штита јесте дрво. Најчешће
употребљаване врсте дрвета за конструкцију штитова су бор и липа, јер
су пружали оптимум чврстине и лакоће. Коришћене су и друге врсте дрвећа
као што су јасен, топола, храст итд. Поред ових мање-више традиционалних
материјала при прављењу штита можете користити и савремене материјале
као што су лесонит, ламинат или шпер-плоча. Мој савет је да користите
следеће врсте дрвета: тополу, чамовину (бор, јела, смрча) или ламинат,
или шпер. Све остале врсте дрвета или коштају сувише (липа), или ће вам
штит израђен од њих бити много тежи.
Поред дрвета, за реконструкцију поменутог штита, требаће вам и дебље парче
дрвета за дршку и око један метар платна, или неког другог материјала,
за облагање и обод (кожа природна или вештачка).
За израду умба, требаће вам метални лим димензија 30х30 цм, дебљине око
2 мм, а у случају да правите обод од лима, препоручујемо вам лим дебљине
1 до 2 мм.
Такође, већина савремених ексера и закивака апсолутно одговарају, а можете
користи и шрафове, нарочито ако се они неће примећивати.
Фарбе за бојење штитова не би требало да вам представљају проблем, те
можете користити већину савремених; али у случају да желите већи ниво
аутентичности, предлажем вам акрилне боје.
Рад
Прво правимо дрвену основу штита. Ако је радимо од дасака, поређамо даске
једну до друге и одредимо сам центар нашег будућег штита, исто је ако
правимо штит и од једног комада материјала (плоче). Потом исцртавамо круг
тј. наш будући штит. Ово радимо или већим шестаром, или тако што узмемо
парче канапа који треба да буде мало дужи од жељеног пречника штита потом
један крај вежемо за ексерчић који закуцамо у центар штита (кружнице),
док за други крај завежемо оловку или неки друг обележивач и тако, пазећи
да је канап стално затегнут, исртамо кружницу (шестарење). Исто чинимо
и са рупом за песницу која се налази у самом центру штита. Из самог центра
на исти начин нацртајте кружницу око 20 цм у пречнику, тј. толику да вам
песница не додирује обод рупе.
Потом приступамо сечењу штита. Ово је најбоље и најбрже
урадити убодном тестером или, ако је немате, можете сећи обичном тестером,
бонсеком итд. Ако сте несигурни, сеците подаље од обележене линије. Ово
ће вас можда коштати додатног труда после, али ћете осигурати да грешком
не засечете више него што треба. После сечења ишмирглајте вишак где га
има и приступите спајању штита. Најбољи начин да се ово учини јесте уз
помоћ две летвице које ћемо положити на штит са две стране рупе за песницу,
тако да прелазе преко свих дасака у штиту. Потом ексерима сваку од даску
спојити са летвицама.
Затим приступамо прављењу ручке, која у сустини није
ништа друго до подебље парче летвице која се заобли у делу који служи
за хват. Можете узети чак и повећу летвицу, тако да њена укупна дужина
одговара пречнику штита, и потом је ексером причврстити за сваку даску,
што ће умногоме додати чврстину штиту. Само имајте на уму да иста не буде
предебела и претешка.
По причвршћивању дршке ради се облагање штита. Напомњем да није неопходно,
али ће штит засигурно лепше изледати са облогом. Обавезно нека вам облога
буде већа од штита; вишак можете после одсећи или га чак подуплати по
ободу и тако ојачати штит. Такође, можете и обе стране обложити истим.
Облогу, од ма ког материјала она била, најбоље је да залепите уз помоћ
лепка за дрво; најјефтинији је, а и више него добро ће послужити, само
се постарајте да га равномерно нанесете преко целог штита, а затим тканину
изравнате (испеглате) рукама како вам не би остали „таласи“ од лепка.
Умб је можда најтежи део штита за израду, за који ће
вам дефинитивно требати мало вежбе. Ипак, поента је у томе да у центру
парчета метала „избијете“ полулоптасто удубљење. Најбоље би било ако бисте
имали основу истог облика око које бисте ударцима могли да обликујете
метал. Ипак, у недостатку овога, можете користити нешто другачију методу
- послужите се неком мало већом рупом, или у пању, земљи и сл., на коју
ћете поставити металну плочу и потом лаганим ударцима покушајте да је
издубите тако да преузме жељени облик. Не обесхрабрујте се ако не успете
првих неколико пута, јер ово јесте мало компликованија операција, метал
не „слуша“ увек, а чак и најискуснијима и онима који имају све потребне
алате за рад, метал зна да пукне пред сам завршетак.
Умб се за основу штита фиксира уз помоћ пар ексера, али
обавезно претходно исеците тканину облоге која прелази преко рупе за песницу.
После овога прелазите на прављење обода, а ту имате заиста
велику слободу избора. Лично вам препоручујем да начините обод од више
металних „шкољкица“ које ћете поставити само на местима где се спајају
две даске штита. Гледајте да шкољкица буде довољно широка да можете да
укуцате ексер на обе даске чији спој желите да прикријете. Ово ће вам
у знатној мери ојачати штит, а да притом неће додати много тежине.
Исцртавање штита је последњи корак где заиста све зависи
од ваше маште. Ипак, ако желите аутентичан штит, предлажем вам пар аутентичних
шара и, наравно, водите рачуна и да се слике и симболи које желите исцртати
стилски и историјски уклапају у поменути период.
Сл. 5. Штит у употреби.
Реконструкција борбе.
Напомене
1. Од речи 'пелета',
читав вид лаке пешадије која је била специјализована за “чарку”, добија
име “пелтасти”
2. Реч је пољског
порекла. Нисам сигуран да ли се користила пре 15. века, али се данас користи
за све видове малих штитова.
3. Ради се о томе
да су викинзи користили ову врсту штита, па се отуда погрешно приписује
само њима.
|
