Копље је једно од првих оружја која је човек спознао и које се у својим модификованим формама користи скоро до дањашњих дана. У прво време копља су највероватније била прављена од простог парчета дрвета чији би се врх мало зашиљио и ојачао на ватри. Касније, за врх се користило парче камена које се уметало у дрво. У металном добу пак, врхови се почињу израђивати од метала (у почетку бакра, затим бронзе, па на крају гвожђа). Тада се јавља облик копља какав и данас познајемо.

Главни делови копља су бодило (метални врх) и копљиште (дрвена дршка). Бодило је састављено од оштрице и дела за усађивање који може бити у облику тулца (левка) или у облику трнца (дугог трна, шиљка)
Обе врсте копаља биле су скоро подједнако заступљене у раном средњем веку, с тим да је прва врста са тулцем била нешто тежа за прављење, али зато поузданија и погоднија за блиску борбу; док се друга врста, са трнцем, задржала искључиво код копља за бацање, будући да је била лакша за прављење.

Копља за бацање или сулице користила су се као пројектилно оружје које је искусан ратник могао бацити и до 30 метара, ипак највероватнији њихов домет се кретао до 20 метара. Веома убојита, лака за употребу, транспорт, веома јефтина и лака за производњу, била су масовно прављена и коришћена код већине народа кроз историју. Надалеко су познати римски пилуми који су били обавезна опрема сваког легионара од најранијих дана републике.

Стари Словени такође су масовно производили ову врсту оружја, а многобројни археолошки и писани извори потврђују ову чињеницу. Чувена је прича о словенском суличару Сваруну који је био плаћеник у византијској војсци.
Многобројни врхови сулица нађени су по већини словенских налазишта и на основу њих веома је лако реконструисати исте.

Просечна дужина целих сулица које су користили стари Словени се кретала од 120 до 150 цм, јасно се види да је копљиште веома кратко - у просеку до 120 цм. Дужина бодила се креће од 13 до 26 цм, а већи део истог отпада на трнац, тако да је дужина оштрица углавном од 6 до 15 цм. Облик оштрице такође варира, а најчешћше су заступљени: ромбоидни, облика издуженог троугла и облика ловоровог листа.
Ова копља су била израђивана простим ковањем из једног парчета гвожђа, врх би се ковао чекићем док не добије ширу форму, а затим обликовао и оштрио, док би се супротан крај извлачио у трн.

Сл.1 Бодила сулица са димензијама (укупна дужина-дужина оштрице-ширина оштрице):
1. Новгород (15,2-11-3,3-1,6 см), 2. Подболотье (13-6,5-2,4-1,6 см), 3. Заславль (16,5-10-4 см),
4. Кирилина (26,5-9,5-2,9 см), 5. Гусева Гора (19-10,5-3,2 см),
6. Сарское (20,5-11,5-5 см), 7. Городище (20-14-3 см).

Из свега поменутог јасно се види да је веома лако начинити прилично аутентичну реконструкцију старословенске сулице. Ако будете радили по упутствима, начинићете аутентично оружје који је било у употреби не само код Словена, него и осталих европских народа у раном средњем веку.

1.1. Материјали

Као прво, потребно вам је парче арматуре дебљине 10 или 12 мм, а дугачко око 20 цм (наравно, зависи од вас колику дужину копља желите). Конкретно, за овај пут, ја сам користио парче укупне дужине од 26 цм. Свакако, увек можете користити и друго парче гвожђа, али је арматура најлакша за обраду и тако ћете имати најмање потешкоћа.

Сл.2. Парче арматуре дебело 10 мм - идеални материјал ѕа израду сулице

За копљиште ће вам бити потребно обло парче дрвета димензија од 100 до 120 цм, по могућству са што мање кривина, тј. да буде што више право; идеално би било јасеново дрво, али ако немате може послужити и већина других.
Поред наведеног, требаће вам и нешто мало тањег кудељиног конопца (1-2 метра).

1.2. Алат

Од алата најважнији су чекић и нешто што вам може послужитити као наковањ, парче шине или други чврст материјал. Поред тога, требаће вам алат за сечење метала; брусилица би била идеална, али ако немате може и бонсек. За оштрење такође би било идеално користити брусилицу, али опет, ако нисте у могућности и пар брусних каменова мање гранулације (испод 100) вам може помоћи. Такође, гвожђе ће се лакше обрађивати ако га претходно добро загрејете - на отвореном пламену или бренером. Ово није неопходно, ја сам већину ових копаља израдио 'на хладно', али може вам олакшати посао. Бушилица ће вам такође бити потребна, као и бургија за милиметар-два тања од дебљине трнца који начините.

1.3. Израда

Прво маркером обележите зоне на парчету арматуре које ћете ковати, или које ћете стањивати у трнац. Ако сте у могућности загрејте метал док не добије светло-наранџасту боју, али и свако друго, чак и много слабије загревање, олакшаће вам ковање. Ковањем почните да израђујете врх бодила, у почетку слабијим ударцима, а затим све јачим. Циљ вам је да спљоштите врх тако да буде тањи, а шири од остатка копља.

Сл.3. Почетак ковања: прво обележавате делове на бодилу, а затим приступате ковању.
На слици се види сам почетак ковања оштрице.

За ово ће вам требати нешто времена и обавезно равномерно кујте са обе стране, тако да вам врх не бежи у једну од њих. Трудите се да добијете уједначен облик. Са ковањем наставите по целој површини коју сте одредили за оштрицу копља све дотле док његова дебљиина не буде око 3-4 мм.

Сл. 4. Са ковањем завршавате када достигнете
жељену ширину, дужину и дебљину оштрице.

По завршетку ковања, обележите сам врх копља и исеците га, а затим приступите оштрењу истог, равномерно са обе његове стране.
Наравно, оштрицу можете додатно обликовати по вашој жељи.

Сл.5. Сечење самог врха оштрице.

После овога прелазите на обликовање трнца. Циљ вам је да доњи део бодила (бр. 3) обликујете у дугачки трн. Ово, наравно, можете урадити и ковањем, али вам је мој савет да га просто наоштрите, што ће вам уштедети труда и времена.У суштини, овим сте завршили израду бодила.
Наравно, увек га можете дорађивати и украшавати, али ово је било веома масовно произвођено оружје и веома рустично израђивано, тако да немате потребе за тим.

Сл.6. Изглед завршеног бодила сулице.

На врху копљишта избушите рупу, а како смо рекли - нека буде нешто ужа од дебљине трнца. Трнац, ако сте у могућности, загрејте (није неопходно), па набијте у рупу на копљишту. Загрејани трнац ће вам олакшати насађивање и мање је вероватно да ће вам врх копља пући током овог поступка. У супротом, ако не загрејете трнац, пажљиво набијајте бодило у копљиште. По завршетку конопцем омотајте врх копљишта око бодила што чвршће можете; ово би требало да бар у мањој мери спречи да дође до пуцања истог.

Сл. 7. Врх сулице.

Иначе, овакво копље представља веома убојито и ефикасно оружје, али имајте на уму да поготову ако сте користили тању арматуру може доћи до кривљења врха. У том случају, можете га просто исправити чекићем. Такође, лако се може десити да вам копљиште око трнца пукне, али то није знак да сте лоше урадили посао, већ је сасвим нормално.
Копља за бацање будући да су била потрошна роба, била су, као што видите, прилично просто израђивана, а најчешће је циљ и био да се по бацању распадну, јер би се на тај начин онемогућило да вам противник исто пошаље назад.