СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs                     СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs

ПРЕПОЗНАТЉИВИ ПОЈМОВИ

Реч аутора

 

...Тематика пруског језика ме заинтересовала пошто сам прочитао књигу о експанзији Немаца ка истоку и њиховом конфликту са Словенима и Прусима. Књига се зове "Teutons and Slavs" и њен аутор помиње како је до сада остало записано негде око хиљаду пруских речи. Прегледао сам Википедијину секцију о пруском језику
/http://en.wikipedia.org/wiki/Prussian_language и http://en.wikipedia.org/wiki/Old_Prussian/ и пронашао линк који садржи преводе тих записаних пруских речи на енглески /http://poshka.bizland.com/prussian/reconstructions.htm/en.wikipedia.org/.

Прегледао сам све речи, и само користећи енглеске преводе на српски, опазио сам једно стотињак словенских речи у том речнику. Нисам лингвист нити експерт u овом пољу, нити овим изводим било какве закључке.

В.Закањи

 

 

Пруси - група балтичких племена која је насељавала јужну обалу Балтичког мора у доњем току Висле. Неолитски налази указују на сличност материјалне културе са језички сродним Лето-Литовцима. Назив Пруси помиње се од 9. века. Процес стварања ранофеудалног друштва и државе зауставили су немачки продори. Преко немачких досељеника продрло је хришћанство западног типа, а са њим и масовна колонизација Немаца. Од 13. века постепено су германизовани. Извори их помињу још спорадично до 16. века, када се у етничком смислу потпуно утапају у германско становништво.

Пруски језик - Изумрли, асимиловани стари језик балтичке групе језика. Старопруски се говорио на Балтичком приморју, у источној Пруској до 18. века. Потиснуо га је немачки. Познат је само на основу неких споменика из 16. века /елбиншки речник/*

*Елбиншки: Елба-Лаба

Словенски језици - припадају индоевропској породици језика. Развили су се из једног заједничког језика реконструисаног у науци под називом прасловенски језик. Деле се обично на три велике групе: а/ источну, у коју спадају руски, украјински и белоруски, б/ западну, у коју спадају пољски, чешки, словачки, горњо и доњолужички и ИЗУМРЛИ ПОЛАПСКИ, а по некима и русински и в/ јужну, у коју спадају словеначки, српскохрватски /тј. српски и хрватски/, бугарски и македонски, те први књижевни језик словена тзв. старословенски. Ова подела словенских језика на групе заснована је према сродности у низу језичких особина.

Полапски Словени - велика група западнословенских племена која је насељавала простор између реке Лабе /Елбе/ са притоком Залом на западу до Одре на истоку и Балтичког мора на северу. По писаним изворима, који потичу из 6. в., делили су се на Лужичане, Ободрите /Бодриће/ и Љутиће. Углавном су се бавили земљорадњом а од 10. века занатством и трговином. Међутим, од 12. века изложени су разним облицима германизације. Језик им је био сродан кашубском и пољском. Упркос германизацији језик Полапских Словена се одржао у Хановерској области све до 18. века. Ипак, сем Лужичких Срба - Лужичана, углавном су подлегли германизацији која је овде трајала од 10. века до краја другог светског рата.

Полапски језик - Изумрли и од немачког језика асимиловани западнословенски језик. Говорио се све до 18. века између реке Одре и Лабе све до Балтичког мора. Сачуван је само у неким записима.

Нова енциклопедија, Вук Караџић - Larousse, Београд 1978.