Поштовани Преосвећени владико, часни оци, уважено Председништво,
браћо и сестре, даме и господо, уважени пријатељи,
Част и задовољство ми је поздравити Вас у име Владе Српске Крајине у
прогонству, у име напаћених Крајишника који су због геноцидне политике Хр-
ватске државе напустили своја огњишта и дошли на просторе Републике Срби-
је, Републике Српске и трећих земаља. Огромна несрећа задесила је српски на-
род из Републике Српске Крајине и Републике Хрватске у периоду од 1990-
1995. године, али не без разлога. Ми смо сличне несреће имали често кроз на-
шу историју. Ова несрећа јако боли, боли српство у целини, зато што укупно
српство осећа трагичне последице ове несреће.
Како наћи излаз из свега овога? Само заједништвом, слогом и јачањем
духовне основе нашег друштва.
Влада Републике Српске Крајине у прогонству прихватила је иниција-
тиву Покрета за обнову србистике. Заједнички смо видели којим путем да
идемо даље. Појединачно не можемо. Само кроз овај вид и овакве видове са-
радње и заједништва и кроз истину коју морамо износити, можемо креирати
нова решења а она ће морати доћи.
Српски народ се 90-тих година нашао у једном безнађу, без јасне нацио-
налне стратегије, задојен братством и јединством, друштвеном својином, само-
управљањем, обезбожен, атеизиран, без јасног виђења како разрешити југосла-
венску кризу. Крајишници у Републици Хрватској су били у још већем безна-
ђу. Стално дељени, манипулисани, остављени су били на милост и немилост
усташама; без правог савезника и јасне визије како пребродити насталу кризу
нису могли избећи пораз. Све ово што се десило 90-тих година прошлог века
резултат је безнађа у који нас је довео илиризам, југославенизам, комунизам.
Са простора Хрватске и Републике Српске Крајине протерано је између
500.000 и 800.000 грађана, Срба. У рату је погинуло 7000 Срба, 15000 је рање-
них а за 2300 ни данас не знамо где су им гробови.
Хрватска држава, потпомогнута од стране Сједињених Америчких
Држава, Европске Уније и Ватикана учинила је највећи ратни злочин геноцида
и етничког чишћења после Другог светског рата, чиме је разбијена цела Репу-
блика Српска Крајина – Српска Далмација, Српска Лика, Српски Кордун, Срп-
ска Банија, Српска Западна Славонија. Касније је у периоду 1997-1998. године
мировном реинтеграцијом Српска Славонија, Српска Барања и Српски запад-
ни Срем преведен у Хрватски уставни систем. Овим је остварен „тисућљетни“
сан хрватских идеолога. Срби су протерани са простора на којима живе од
памтивека.
Када смо дошли овде, очекивали смо од Републике Србије да ће решити
питање нашег физичког повратка у Крајину, питање наших имовинских и со-
цијалних права. Српска држава преузела је на себе обавезу повратка одузетих
колективних и индивидуалних права, потписујући бројне билатералне и мул-
тилатералне споразуме. Индивидуални захтеви нису доносили решење. Од хр-
ватске државе нисмо могли очекивати ништа зато што је она ратним злочином
јасно рекла што жели и у који контекст ставља српско питање.
Очекивали смо од међународне заједнице да ће нам вратити одузето,
сву имовину, имовинска и социјална права. Нажалост, помака готово да нема.
У имовинском и социјалном смислу враћено је свега око 4-5% одузетих права,
свега 5% протераних Крајишника враћено је на своја огњишта. У Крајину се
враћају стара и немоћна лица. Враћају се у запаљене и покрадене куће, без ко-
муналне инфраструктуре, без могућности за нормално преживљавње и битиса-
ње. Трећина од оних који су се вратили у међувремену је умрла. У Крајини не-
ма младости, нема перспективе за Српство. Остављени од свих, избезумљени,
обесправљени, и ми овде и они тамо.
Узели су нам и њиве и шљиве и куће и окућнице и гробља и манастире
и цркве. У материјалном смислу све што су могли то су нам и узели. Српску
историју и традицију, чојство и јунаштво, православље и светосавље и српски
језик нам нису могли узети. Управо у том нуклеусу духовности, саборности и
светости Срби Крајишници проналазе снагу за преживљавање. Српски род ће
преживети, али нам је неопходно заједништво, слога и међусобно разумевање.
Циљ овога скупа јесте да се објединимо, духовно оснажимо и трасирамо нове
путеве.
Влада Републике Српске Крајине у прогонству у српским институција-
ма не налази разумевање, као ни Покрет за обнову србистике. Најслабија кари-
ка јесу српске институције. Српским институцијама владају туђи интереси, то
отворено морам рећи. Да је среће, овде међу нама били би представници др-
жаве, разних министарстава, института и институција и озбиљно се позабави-
ли питањима српског језика, српске духовности, па и саме српске државе и оп-
станка те државе. Али, с обзиром да су те институције у рукама наших непри-
јатеља, ми морамо тражити пријатеље који ће нам помоћи у извршењу поста-
вљеног нам задатка. И покрет и Влада траже пријатеље. Ви, данас овде
окупљени, ви сте нам пријатељи. И зато Вам хвала. Успећемо. Ми смо „осуђе-
ни“ на успех јер смо стигли до дна. Испод овога ми више не можемо као родо-
љубиви и морални људи. Наша психофизичка основа не може поднети више
од овога. Значи, уздићићемо се. Али, морамо одгајити нашу децу како ваља.
Овде не видим млађе особе, то је наш проблем. Деца нам ходају путевима који
не воде на добро. Удаљени су од светосавља и од православља и од српског
бића. Лутају, остављени на милост и немилост оних који нам не мисле добро.
Вратимо децу себи, њиховим родитељима и ђедовима. Тек онда се можемо ус-
пињати. Учинићемо ми то, из ове наше несреће вратићемо нашу децу.
На крају, желим да се захвалим што сте дошли. Ви сте Срби патриоте.
Хвала Вам на овоме. Заједнички ћемо ова два дана радити. Отклонићемо раз-
мимоилажења, доћи до заједничког циља. Покрет је припремио Декларацију
коју ћемо усвојити. Декларација ће бити опело ономе што је било до данас и
темељ за будућност. Предао бих, у име Владе Републике Српске Крајине у
прогонству, један скроман поклон професору Петру Милосављевићу као знак
захвалности за све оно што је кроз живот учинио. То је идеал свима вама. Са-
мопрегоран рад, упорност и кристално јасна идеолошка основа одлике су овог
уваженог професора, васпитача и научног радника. Хвала Вам професоре за
ова два зборника које сте припремили, а родиће се и пуно нових зборника, са-
мо да Вас здравље послужи. Иницијативу, коју је покренуо Покрет за обнову
србистике, Влада је прихватила, за њу то је била инјекција. За све то највише
заслуга има професор Петар Милосављевић. Хвала му. Хвала и вама.